Kad te hoće: Ninoslav Jovanović istog dana postao i urednik romske redakcije RTV i državni sekretar u Vladi Srbije
Bakarec u dve rečenice zaobišao istinu četiri puta: ALIA demantuje da je REM 20 (i nešto) puta tužio N1 i Novu S
Bakarec ima viziju: U hibridnom ratu Zapada protiv Srbije Šolak je šef protesta, komandni štab je na N1, a oficiri su urednici i novinari
Povratak države u medije: Država hoće da legalizuje to što je preko Telekoma postala vlasnik medija
Veljko Milić: Novinari lokalnih medija mnogo izloženiji pretnjama nego oni u Beogradu i Novom Sadu
Gradonačelnik Subotice, Stevan Bakić, dodelio je 30,3 miliona dinara sa PDV-om za pojedine subotičke medijske kuće van konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja za 2022. godinu, pokazuje dokumentacija koju je Vojvođanski istraživačko analitički centar (VOICE) zatražio od Gradske uprave u Subotici.
Shodno članu 40 Zakona o sprečavanju korupcije Zoran Gavrilović iz BIRODI-a je 19. novembra 2021. godine uputio zahtev Agenciji za sprečavanje korupcije da utvrdi postojanje sukoba interesa članovi Saveta REM-a Olivera Zekić i Milorad Vukašinović imajući u vidu nadležnosti Privremenog tela za praćenje medija, odnosno činjenicu da je Milorad Vukašinović bio ili je još uvek…
Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić odbacio je optužbe zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da želi "da protera Novaka Đokovića iz Srbije", ističući da to ne samo da nema nikakve veze sa istinom, već ga i izlaže ozbiljnoj opasnosti.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, komentarišući kupovinu prava prenosa Premijer lige po ceni od 600 miliona evra za šest sezona, kaže da se ne vidi jasna ekonomska logika i tržišni razlozi da Telekom Srbija plaća toliku cenu za nešto što bi, po prirodi stvari, verovatno moglo da se nabavi jeftinije. Dodaje da bi državno preduzeće trebalo da u javnosti iznese više detalja o celom slučaju.
Novinari i ekološki aktivisti poručuju da su organi javne vlasti sve zatvoreniji, a da se njihova bahatost ne kažnjava. Čak 90 odsto žalbi povereniku zbog nedobijanja informacija o ekološkim problemima bilo je osnovano, što dovoljno govori o tome koliko je organima vlasti stalo da sakriju podatke o zagađenju u zemlji u kojoj živimo
Od svake najave doterivanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari i stručna javnost svaki put očekuju da će te izmene doprineti, recimo, efikasnom izvršavanju rešenja poverenika i proširenju organa na koje se zakon odnosi. Međutim, iz resornog ministarstva poručuju da će se najnovije izmene aktuelnog zakona najviše ticati – reforme informatora o radu.
Zaključak Vlade (o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2),1 s razlogom je protumačen kao izraz namere da se kontroliše tok informacija između zdravstvenih ustanova, gradova i opština sa jedne i medija/građana s druge strane. Bilo da je Vlada stvarno nameravala da uvede cenzuru ili da je reč o nedovoljno promišljenom pokušaju da se suzbije širenje dezinformacija, činjenica je da se pitanja koja se tiču Ustava i zakona ne mogu uređivati kroz zaključke Vlade, čak ni u vanrednom stanju. Stoga, sve i da je neko prekršio zabrane iz ovog Zaključka, koji će posle samo dva dana „na molbu predsednika Republike“ biti ukinut, on zbog toga ne bi mogao da snosi štetne posledice.
Prema informacijama do kojih je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) došao istraživanjem, iz budžeta Republike Srbije u periodu od januara 2016. do 12. septembra 2019. godine izdvojeno je više od 1,3 milijarde dinara za potrebe marketinga, oglašavanja i štampanja. Koristi su imali oni bliski vlastima, od tabloida pa nadalje, ali i oni koji su u javnosti predstavljeni kao opozicija režimu.
Mogućnost neograničene funkcionerske kampanje, pravila tokom predizborne kampanje samo za RTS i RTV, način političke promocije i problematičan princip jednakosti stranaka, neki su od osnovih nedostataka REM-ovog Nacrta pravilnika na koje su ukazali predstavnici civilnog društva.
Milan Pavlica, pravnik portala "Pištaljka", kaže da je radnik Krušika Aleksandar Obradović bez sumnje uzbunjivač i da postoje neke odredbe u Zakonu o zaštiti uzbunjivača na osnovu kojih smatra da on može da dobije pravnu bitku. Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ukazuje na problem Člana 20 tog zakona koji uvodi ograničenje kad su u pitanju tajni podaci i naglašava da niko ne govori o tome ima li nečeg iza te priče - da li je bilo štetnih ugovora po preduzeće u državnom vlasništvu, ističući da bi na to tužilaštvo trebalo da usmeri pažnju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas da uzbunjivač iz Krušika neće moći da traži zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača jer taj zakon sadrži „sistemski nedostatak“, a to je da uzbunjivanje u javnom interesu ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od krivične ili druge odgovornosti.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da postoji opasnost da se pravo na pristup informacijama umanji kroz druge zakone, dakle bočno i da bi bilo dobro da Ustavni sud reaguje. Naglašava da svake godine nekoliko stotina rešenja Poverenika ostane neizvršeno. Namera da se izuzmu u potpunosti iz zakona tzv. društva kapitala otvorila bi prostor da u bliskoj budućnosti ostanemo bez mogućnosti pristupa podacima o radu jednog ogromnog dela javnog sektora koji raspolaže velikom javnom imovinom, istakao je.
Organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je danas da se, na osnovu do sada prikupljenih podataka od inspekcija ne može zaključiti da li vlast preko tih službi vrši pritisak na medije i njihove osnivače i oglašivače. Dokaza nema jer pojedine inspekcije, pa i Poreska uprava, uprkos rešenjima Poverenika nisu dostavili podatke o kontrolama u medijima.
Na debati CINS-a "Da li postoje povlašćeni mediji" programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio da bi Poreska uprava u slučaju "Južnih vesti" morala da se oglasi povodom sumnji da ne postoji isti tretman poreskih obveznika, kao i da objasni da li je bilo prekoračenja ovlašćenja, poput kontaktiranja članova porodica vlasnika firmi koje se oglašavaju na tom portalu.
Većina inspekcijskih organa nije organizaciji “Transparentnost Srbija” dostavila podatke koji su zatraženi u okviru istraživanja o “zloupotrebama inspekcija za vršenje pritiska na nezavisne medije”, što budi sumnju u vezi sa postupanjem tih organa.
Učestale poreske kontrole medija, koje je vlast označila nepodobnim, jedan su od suptilnijih vidova pritisaka, ali ovo što se dešava Južnim vesti beskrupulozni je novitet koji još nije viđen na ovim našim koordinatama.
Opština Bor je i ove godine došla na genijalnu ideju da promociju aktivnosti lokalnih funkcionera na, takođe lokalnoj, televiziji u narednih godinu dana plaćaju – građani te opštine. Takav je, naime, tender raspisala pre nekoliko dana ta lokalna samouprava.
