Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Ćerka ubijenog srpskog novinara Slavka Ćuruvije o svojoj 27-godišnjoj borbi za pravdu 
Mašinerija laži: Tri miliona evra za prorežimske tabloide tokom decenije sufinansiranja 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
N1: Kampanja targetiranja i diskreditacije Žakline Tatalović 
Petoro novinarki i novinara koji se više nisu dobro osećali u medijima u kojima su godinama radili, koji su želeli ili bili prinuđeni da sve počnu iz početka, za Cenzolovku govore o tome kako su prošli kroz pravu dramu, ali i o olakšanju i preporodu
Zoran Veličković, većinski vlasnik Radio televizije Vranje, na glasine o navodnoj kupovini TV Bujanovac, izjavio je za portal Info Vranjske da tu medijsku kuću nije kupio, „već dobio na poklon za dinar od jednog od deoničara“.
Za uzimanje otpremnine prijavilo se 49 radnika nekada najvećeg elektronskog medijskog servisa u centralnoj Srbiji
Uprkos najavi da će se povući iz medija, država to nije učinila, a posledice takve odluke najbolje se vide kroz situacije u kojima se nalaze Tanjug, Politika i Večernje novosti.
Stanje u borskim medijima je najteže od kada se u ovom gradu prenose pisane reči, ocena je svih medijkih radnika. Ne postoji nijedan lokalni štampani medij, TV i radio (nekada ŠRIF) ostao je bez velikog broja novinara i jedva uspeva da opstane na tržišu iako nema konkurencije, a web portali svoj posao obavljaju praktično volonterski. Sufinansiranje medija u opštini Bor kasni, a prošlogodišnji minimalni budžet namenjen za ovu zakonsku obavezu, kao i cela procedura, sprovedeni su na način zbog kojih bolje da nije ni postojao.
U nastavku razgovora za Cenzolovku, dr Jovanka Matić govori o drastičnoj neuređenosti našeg medijskog sistema i kako su tome doprinele sve demokratske vlade koje nisu želele da se oslobode uticaja na medije. Kašnjenje u izradi nove medijske strategije i neaktivnost Ministarstva kulture i informisanja pokazuju da nema orijentacije ka suštinskoj izmeni funkcionisanja medija. Nada za razvoj demokratskog društva postoji u onlajn sferi
Kragujevačka Televizije Kanal 9 prodata je za 2.402 evra Milošu Paunoviću iz Kovina.
Ukoliko Vlada Srbije to odobri, dugove koji su ostali nakon poništene privatizacije RT Kragujevac vraćaće građani, jer će se ovaj medij na inicijativu gradskih vlasti do nove privatizacije vratiti na upravljanje Gradu koji se obavezao da će „izmiriti obaveze prema zaposlenima i ostalim poveriocima“. Trenutni dug je preko 30 miliona dinara.
Grad Kragujevac je spreman da privremeno preuzme Radio televiziju Kragujevac, ali samo ukoliko se na njoj smanji broj zaposlenih, istakao je gradonačelnik Radomir Nikolić na sastanku sa zaposlenima i predstavnicima sindikata „Nezavisnost”.
Gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić poručio je da će Radio televizija Kragujevac, čija je privatizacija raskinuta u januaru, moći da opstane, ali sa manjim brojem zaposlenih i moraće sebe da izdržava i bude likvidna.
Uredbom Vlade Srbije Radio televizija Kragujevac (RTK) je posle poništene privatizacije, vraćena osnivaču – Gradu. Zaposlenima je gradonačelnik rekao da ima dobru volju da RTK stane na noge, ali napretka nema. Rok od šest meseci, koliko Grad ima da oživi nekada moćnu medijsku kuću, teče. Bez plata, zaposleni jedva preživljavaju.
Gradska uprava odustala od preuzimanja Radio-televizije Kragujevac
Zaposleni u Radio televiziji Kragujevac (RTK) spremni su da uz podršku građana od srede radikalizuju proteste ukoliko ne počne realizacija predizbornih obećanja na sanaciji posledica katastrofalne privatizacije i na opstanku te medijske kuće, koja su dobili od vladinih i gradskih čelnika.
Kako od direktora TV Lav, Ranka Stankovića nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili, a koja su se ticala kupoprodaje TV Lav i novonastale vlasničke transformacije, potražili smo sami relevantne podatke.
Na lokalnoj medijskoj sceni u Čačku nedavno se pojavio još jedan medij. Finansijski posrnulu TV Lav iz Užica kupio je inostrani investitor i odmah je krenula ubrzana izgradnja i tehničko opremanje studija u Čačku.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) smatraju da je, u najmanju ruku, cinično da Ministarstvo kulture i informisanja države u kojoj vlada potpuni medijski mrak – optužuje novinarska udruženja da se zalažu za gašenje medija, namerno zaobilazeći činjenicu da ono snosi ogromnu krivicu za katastrofalno stanje u medijskoj sferi.
Mediji u vlasništvu Vladana Stefanovića dobili su najviše sredstava po ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje medijskih projekata u Subotici – više od 7,6 miliona od ukupno dodeljenih 20,5 miliona dinara.
Pravni status Tanjuga trebalo bi u najskorijem periodu da bude rešen tako što će ova bivša državna novinska agencija, koja je od 31. oktobra 2015. godine silom zakona prestala da postoji, biti pretvorena u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, saznaje Danas.
Uredba Vlade Srbije, kojom se omogućava da se lokalnim samoupravama prenesu akcije medija u kojima je privatizacija poništena, može da znači i da je država odustala od ključne tačke medijskih reformi, a to je njeno povlačenje iz vlasništva nad medijima, upozoravaju iz Asocijacije onlajn medija.
Vlada Srbije donela je izmenjenu Uredbu kojom je omogućila da se lokalnim samoupravama prenesu akcije i vlasnički udeli u medijima čija je privatizacija poništena. U ministarstvu ovaj korak nazivaju "poslednjom šansom", dok u NUNS-u kažu da je za takve korake prekasno.
