Igor Božić poslat na rad od kuće, od sutra neće imati nikakav uticaj na redakciju N1 
Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Nakon što je u više navrata podržao studentske proteste, a na Vimbldonu pumpanjem čitavom svetu pokazao na kojoj je strani, Novak je od vlasti i tabloida okićen etiketom „rušitelja države i čoveka koji priziva haos u zemlji“
Pred 100 dana vlade premijer je imao samo 1 (jedan) nastup na nacionalnim televizijama i, simbolično, 1 za Ruse. U isto vreme, predsednik se na TV pojavio bar 100 puta. Kakvu poruku šalju premijerovo ignorisanje javnosti i predsednikovo iskakanje iz utikača?
Nakon što su su napravili studente 2.0 (one koji samo žele da uče), bajkere 2.0 (one koji samo žele da voze motor), advokate 2.0 (one koji samo žele da advokatišu), vladajuća klika je došla na originalnu ideju da stvori i novinare 2.0 (valjda one koji samo žele da budu novinari po svaku cenu).
Ovo je opasan trenutak u kome svet ulazi u novu fazu nadmetanja velikih sila. Neki to nazivaju novim Hladnim ratom između SAD i Kine, ali sukob se ne odvija samo na toj relaciji jer SAD ima mnogo saveznika i partnera na svojoj strani. Evropska unija je Kinu nazvala sistemskim rivalom, zbog njenog agresivnog ponašanja zemlje Azije poput Japana, Australije, Filipina postaju sve zabrinutije i mislim da je ceo slobodni svet s jedne strane, a Kina i nekoliko njenih prijatelja s druge strane – kaže Metju Kronig, američki politikolog i strateg, trenutno potpredsednik Atlantskog saveta i profesor na Odeljenju za vladu u Školi za spoljne poslove na Univerzitetu Džordžtaun.
Ovogišnji Exit festival u Novom Sadu otvorila je u četvrtak uveče italijanska pevačica Gala. Exit je otvoren njenom pesmom “Freed from desire”, koja je postala svojevrsna himna protesta koji se u Srbiji održavaju prethodnih meseci. Interesantno je, međutim da je RTS, koji je najavio prenos otvaranja ovog muzičkog festivala, nakon samo pet minuta odlučio da ipak emituje reprizu teniskog meča na Vimbldonu.
Na društvenim mrežama pojavio se snimak žestoke verbalne rasprave između Dejana Vukelića i Dragana J. Vučićevića na TV Happy, dvojice tabloidnih medijskih aktera koji se danas nalaze u istom timu – u redakciji tabloida Informer.
Rezolucija o genocidu u Srebrenici je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Mediji i najviši državni zvaničnici dočekali su i ispratili glasanje u Generalnoj skupštini nizom manipulacija. Isti slučaj je sa svakim julom i obeležavanjem godišnjice genocida nad više od 8.000 bošnjačkih civila. Iz godine u godinu opstaju isti narativi - počinju sa tvrdnjama da je u Srebrenici bio zločin ali ne i genocid, da su zapravo streljani vojnici „zloglasne Armije BiH”, kao i da se „političkim” presudama međunarodnog suda „zloupotrebljavaju činjenice” i „ubija Srbija”. Sve se na kraju svede na to da su žrtve Srbi i predsednik Srbije, a optužbe i „žig genocidnog naroda” deo „paklenog plana” Zapada.
Kompanija „Trump Media & Technology Group“, na čelu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, pokreće sopstvenu TV striming platformu pod nazivom Truth+ (Istina+). Aplikacija će biti dostupna širom sveta, a gledaoci će preko nje moći da prate i sadržaje američkog prorepublikanskog kablovskog kanala Newsmax (Njuzmaks).
Prosečna osoba u Srbiji nisko je medijski pismena, apatična je i ne veruje nikome. To je osoba s razorenim poverenjem u medije, a satima se zadržava nad njima, u konzumiranju i u potrazi za sadržajima koji uglavnom nisu vesti, kaže profesorka Snježana Milivojević, autorka istraživanja o Srbiji za Rojtersov institut za studije novinarstva
Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Od „studenata koji žele da uče” do Pinka i Informera koji se pozivaju na Kodeks novinara Srbije - paralelna realnost pokušava da potisne onu koju građani širom Srbije već mesecima vide na svojim ulicama, društvenim mrežama, profesionalnim i odgovornim medijima. Vlast se u odgovoru na proteste i blokade služi različitim propagandnim tehnikama, među kojima je i tehnika „izvrnutog ogledala”. Tom tehnikom odgovornost za krizu svaljuje na one koji su na neodgovornost reagovali, nezadovoljstvo i kritike predstavlja kao „rušenje države”, a jedan čovek zadržava ulogu „čuvara” Srbije od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja. U „izvrnutom ogledalu”, koje stvara konfuziju i otežava razlikovanje činjenica od manipulacija, predstavnici vlasti nisu sami - tu se stvaraju udruženja onih koji novinarstvo brane od novinara, posmatrači izbora koji više učestvuju nego što posmatraju, „fantastične nevladine organizacije” koje ulaze u obračun sa svim kritičarima vlasti. I spisku aktera paralelne stvarnosti tu nije kraj.
Objektivno mišljenje i javna sfera jesu u krizi u Srbiji, a samim tim je u krizi i demokratija. I to je zato što decenijama već imamo simulaciju kako javnih intelektualaca, tako i javnosti i javnog mnjenja u celini... Nama ne trebaju (ili ne fale – ima ih tušta i tma) ni režimski ni antirežimski pristrasni intelektualci. Nedostaju nam istinski intelektualci koji će da objasne naše društvo
Pravi heroj u Srbiji, teniser Novak Đoković, koji je osvojio 100 ATP titula, zlatnu olimpijsku medalju i Dejvis kup, sada je na meti medija naklonjenih srpskom populističkom režimu. Razlog je njegova podrška studentima koji protestuju od nesreće koja se dogodila 1. novembra 2024. na železničkoj stanici u Novom Sadu, piše francuski portal Courrier International.
Ako postoji jedno zanimanje u Srbiji koje ne podrazumeva apsolutno nikakvu odgovornost i zahteva gotovo natprirodnu sigurnost da smo u pravu – to je zanimanje političkog analitičara. Umesto da priznaju da ništa ne znaju, ponašaju se kao da znaju sve – i još traže da im verujemo
Ruska propaganda je vrlo prisutna u medijskom prostoru Srbije, pokazalo je istraživanje Demostata o dezinformacijama na temu rata u Ukrajini koje je predstavljeno danas u Evropskoj kući u Beogradu.
Domaći nezavisni mediji mogli bi da računaju na pomoć EU u suzbijanju dezinformacija, naslućuje se iz odgovora visoke predstavnice Kaje Kalas, ocenjuje Demostat.
Praćenjem istorije izmena stranice pod nazivom Šablon:Vesti od 1. novembra 2024. godine do danas, možemo uvideti da srpska Vikipedija nije izvestila o studentskim protestima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Da li to može biti slučajno?
Na društvenim mrežama se proširio snimak sa putovanja francuskog predsednika Emanuela Makrona u Ukrajinu, na kojem se vidi kako, u prisustvu britanskog premijera Kira Starmera i nemačkog kancelara Fridriha Merca, sklanja beli predmet sa stola. Snimak se deli uz spekulaciju da je reč o kesici kokaina, ali su zvanične francuske institucije i mediji demantovali takve tvrdnje, ističući da je "sporan" predmet obična papirna maramica.
Neću da lažem, nedeljama se već drogiram sadržajem koji nam je SBB podario, odnosno domaćim kanalima koje mi – jeretici & ljubitelji onostranih, profesionalnih i slobodnih medija – nismo imali prilike da gledamo. Stoga je ovo bila jedinstvena prilika da puknem u sebe desetoduplu dozu naprednjačke stvarnosti, koja uopšte nije bezazlena, niti je napravljena tako da bude puko ulupavanje para.
Tokom 2024. godine, naslovne strane šest dnevnih listova – Informera, Srpskog telegrafa, Alo-a, Večernjih novosti, Kurira i Politike – bile su poprište najmanje 1.447 manipulacija, pokazuje istraživanje Raskrikavanja.
