Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Odobrenje za prodaju N1 i Nove daje Vlada Luksemburga: Čemu žurba sa smenama direktora kad kupovina nije završena? 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Više od tri decenije nakon završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji, nacionalistička i ratnohuškačka retorika nije nestala iz javnog prostora. Političari je i dalje koriste za mobilizaciju birača i skretanje pažnje sa unutrašnjih problema, dok provladini tabloidi kritičare vlasti označavaju kao „izdajnike“, „ustaše“ i neprijatelje države.
Više od tri decenije posle početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, u Srbiji nije sproveden javno zaokružen postupak koji bi utvrdio eventualnu krivičnu odgovornost novinara i urednika zbog medijskog podsticanja ratnih zločina. O ulozi medija u širenju straha, nacionalne i verske mržnje, dehumanizaciji drugih zajednica i stvaranju društvene atmosfere u kojoj je nasilje predstavljano kao nužnost postoji obimna dokumentacija. Ipak, između istorijske, etičke i krivičnopravne odgovornosti ostala je velika praznina.
„Ko je u nedelju uveče gledao Pink televiziju teško može da poveruje da je sada situacija na severu Kosova mirna i da nije izbio ozbiljniji sukob između kosovske policije i Srba na barikadama.
U nedelju uveče srpski auditorijum je imao priliku da se uveri in vivo kako izgleda kad mediji, oni pod kontrolom vlasti, i kontrolori medija, takođe pod kontrolom vlasti, odluče da uređuju život nas običnih smrtnika.
Bivši narodni poslanik Miljan Damjanović, član Srpske radikalne stranke, sinoć je na Tviteru napao novinara Nova.rs Pera Jovovića i Naima Lea Beširija, direktora Instituta za evropske poslove, govoreći da će prvo njih dvojicu mobilisati za rat na Kosovu.
Napeta muzika, kadrovi nedavnih barikada na granici Srbije i Kosova i izjave desničara kojima se priziva sukob – sve ovo je deo emisije o Kosovu, čiji je autor ruski državni kanal pod kontrolom Kremlja Russia Today (RT).
Ruska državna televizija „Raša tudej” koja program emituje na engleskom jeziku, prikazala je ovih dana dokumentarnu emisiju o Kosovu i Metohiji pod nazivom „Srbija: Znaci rata “u kojoj je konflikt predstavljen kao jedino pravo rešenje.
Da je neko bio u komi ili na dalekom putu i obreo se u Srbiji početkom avgusta 2022. godine, s pravom bi se zbunio - da li ovo 1945. Ili 1995. godina. Da li je rat protiv Hrvatske upravo završen, ili ovih dana počinje? Naslovne strane režimskih tabloida u tih nekoliko dana bile su pune podsećanja na zločine nad Srbima, što u Jasenovcu, što u akciji Oluja što ne bi bilo preterano čudno, da nije preterivanjem dovedeno do apsurda. Jezivi detalji (često nedokazivi), stravične fotografije i otvoreni ratnohuškački narativ prema Hrvatskoj ovde i sada, probudili su bojazan da naša država ima neke planove o kojima nije obavestila građane.
Ministarstvo odbrane Rusije priznalo je juče da je krstarica „Moskva“ potonula. Kao razloge potonuća, preneli su tamošnji mediji,, rusko Ministarstvo navodi da je potonula “prilikom vuče nakon oštećenja od detonacije”.
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje ratnohuškačke naslove i objave u medijima koji se pojavljuju povodom rata u Ukrajini. Ne postoji nijedan razlog koji bi opravdao podršku agresiji na ovu zemlju.
Vi se pobrinite za slike, a ja ću za rat – rekao je svojim novinarima čuveni američki medijski magnat Randolf Herst, krajem 19. veka, pripremajući teren za američko-španski rat na Kubi. Po sličnoj matrici i danas, onaj ko bi prelistao rusku, američku ili evropsku štampu mogao bi da pomisli da se na rusko-ukrajinskoj granici sprema rat. Da li na istoku ima nešto novo i kakva je tu uloga medija?
Donošenje uredničkih i reporterskih odluka o načinu i fokusu izvještavanja s ciljem stvaranja prilika da društvo u cjelini razmotri nenasilne odgovore na konflikt, predstavlja ideju o mirovnom novinarstvu. To u praksi znači da se prikazuju pozadina i kontekst sukoba, slušaju sve strane, istražuju skriveni planovi, i nudi se osnova za analizu sadržaja iz akademskih krugova. Tako kaže teorija.
Milorad Vučelić, višegodišnji medijski stub režima Slobodana Miloševića, čelnik Radio Televizije Srbije (RST) u vreme ratne propagande koja je vođena sa njenih kanala šireći međunacionalnu mržnju, poneo je najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Ljiljana Smajlović me podsetila na NUNS-ovu krivičnu prijavu protiv NN lica za „organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina“ od koje ni posle deset godina nema niti jedne optužnice protiv novinara, ali ima presuda protiv NUNS-a koje su novinari dobili za povredu časti i ugleda.
Kaže Nino Brajović: „Ne sećam se da me je neko optuživao za ratne zločine, ali me je Ljiljana svakako s razlogom branila od lažnih optužbi“.
Izgleda da Robert Pauletić, kandidat Škorina Domovinskog pokreta na predstojećim izborima, nije zadovoljen zaradom koju je ostvario tužeći Novosti i moju mizernost zbog tekstova o njegovoj čuvenoj novinarskoj prošlosti.
Pet godina bio je glavni urednik frankfurtskih „Vesti“, a od maja 2013. do jula 2017. godine bio je generalni direktor Kompanije „Novosti“ i glavni urednik „Večernjih novosti“.
Amerika i ‘vojska Kosova’ u Albaniji spremaju udar na sever Kosmeta!”, “Ameri hteli da ubiju Vučića”, “Pakleni plan Šiptara: Upašće na sever Kosova 5. juna!?”, “Amerikanci pune Kosovo džihadistima iz Sirije”, “Plaćenici iz Ukrajine pale Beograd”, “Putin zapretio: NATO odbij od Srbije!”, “NATO će nam ubijati decu još 150 godina”, “Putin: NATO pravi virus da bi pobio Slovene”, “Ustaše prete Vučiću”, “Sramni čin Plenkovića: na Božić pohvalio ‘Oluju’ i Tuđmana”, “Putin Srbiji donosi rakete”, “Hrvati Vučića ruše na ulici!” - samo su dio glavnih naslova s naslovnica srbijanskih najtiražnijih novina, koje smo nasumce odabrali, od prosinca 2018. do ovog ljeta.
Domaći tabloidi gotovo svakodnevno najavljuju nove ratove u kojima bi učestvovala Srbija. Tako bi, prema pisanju tabloida, Srbija mogla da zarati sa svim susednim zemljama. Pretnja jedino, zasad, ne dolazi iz Rumunije.
Informer i Srpski telegraf su tokom 2018. godine u 265 navrata najavljivali ratove i sukobe na naslovnim stranama. Najveći broj ratova vodili smo sa „ustašama“ (47 puta), a potom sa „Šiptarima“ (30 puta).
