08. sep 2022.

Proveravamo: Neistine u ruskom ‘dokumentarcu’ o Kosovu

Napeta muzika, kadrovi nedavnih barikada na granici Srbije i Kosova i izjave desničara kojima se priziva sukob – sve ovo je deo emisije o Kosovu, čiji je autor ruski državni kanal pod kontrolom Kremlja Russia Today (RT).

Foto: Benoît Prieur (cc)

„Srbija: Znaci rata; Oštra budućnost kosovskog konflikta“ (Serbia: Signs of War; The stark future of the Kosovo conflict) naslov je emisije na sajtu RT-a.

U njoj je, pored ostalih, govorio i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan – Harčenko.

Narator navodi da „mnogi u Beogradu veruju da je Srbija usporena“, aludirajući na poteze vlasti Srbije i dijalog sa Kosovom koji se vodi pod okriljem Evropske unije, i da je „vreme da se situacija na Kosovu reši kako je Rusija uradila sa Krimom“.

U emisiji je Damnjan Knežević iz ekstremno desničarske neformalne grupe „Narodne patrole“ nagoveštavao „regrutaciju“.

On je izjavio da „ako se bude više ugrozio naš narod, naravno da ćemo se oformiti, da ćemo skupljati dobrovoljce, da ćemo ići dole (na Kosovo)“.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao istinitost nekih od izjava iz emisije RT-a.

‘Srpski i ruski svet’

„Kao što Rusija uspeva da denacifikuje i demilitarizuje i oslobodi ruski svet, tako i mi Srbi imamo pravo da putem specijalnih operacija stvorimo srpski svet koji će živeti u miru i slobodi“.

Miša Vacić, Srpska desnica

Činjenice: „Denacifikacija“, „demilitarizacija“ i „specijalna operacija“ su izrazi koje Kremlj koristi za rusku invaziju na Ukrajinu. Ukrajina nije „ruski svet“, već međunarodno priznata država. Ruska invazija otpočela je 24. februara 2022.

Da je Rusija prekršila međunarodno pravo u Ukrajini, potvrđeno je pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija. Rezolucija UN-a protiv ruske agresije na Ukrajinu usvojena je sa 141 glasom za, pet protiv i 35 uzdržanih.

Generalna skupština UN-a je pozvala Rusiju da povuče svoje trupe.

Za osudu ruske agresije u Ujedinjenim nacijama (UN) glasala je i Srbija, ali odbija da se priključi zapadnim sankcijama protiv Rusije.

Međunarodni sud pravde (MSP) naložio je Ruskoj Federaciji 16. marta da obustavi vojne operacije u Ukrajini. Iako su odluke tog suda obavezujuće, on nema direktna sredstva za njihovo sprovođenje.

Prema podacima od 15. juna 2022, u Ukrajini su od početka ruske invazije ubijena 4.452 civila, dok je 5.531 ranjeno, saopštila je Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Ipak, u saopštenju se naglašava da su brojevi žrtava znatno veći, kao i da žrtve iz područja teških borbi tek treba da budu potvrđene.

Dok Moskva poriče da cilja civile, iz UN-a su saopštavali da se ruske aktivnosti u Ukrajini, među kojima su egzekucije civila, mogu svrstati u ratne zločine.

Od početka invazije na Ukrajinu domove je napustilo 12 miliona ljudi, podaci su UN. Više od pet miliona izbeglo je u susedne zemlje, dok se smatra da je sedam miliona raseljeno unutar granica Ukrajine.

‘Kosovo i Krim’

„Mnogi u Beogradu veruju da je …vreme da se pitanje Kosova reši kako je Rusija uradila s Krimom“.

narator u emisiji Russia Today

Činjenice: Rusija je 2014. godine protivpravno anektirala poluostrvo Krim, koje je sastavni deo Ukrajine. Secesionistički referendum na Krimu, održan 16. marta 2014. godine, odbačen je iste godine kao nezakonit – glasovima 100 država članica Generalne skupštine UN-a.

To međunarodno telo je 2016. godine rezolucijom osudilo i kršenja ljudskih prava na Krimu, „privremeno okupiranom“ od strane Rusije. Slično je ponovljeno i aktima iz 2017, 2018, 2019, 2020 i 2021. godine.

Srbija ne priznaje rusku aneksiju Krima, već podržava suverenitet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama, unutar kojih je i poluostrvo Krim.

Nezavisnost Kosova, sa druge strane, ne prihvataju ni Srbija ni Rusija.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine – devet godina nakon što je NATO bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju.

U martu 1999. godine, NATO snage su otpočele bombardovanje zbog egzodusa i zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu.

Više od 10.000 ljudi je ubijeno u tom ratu, a na hiljade je nestalo.

Međunarodni sud pravde je 2010. konstatovao da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Nezavisnost Kosova je do sada priznalo preko 100 država, uključujući SAD i većinu zemalja Evropske unije.

‘NATO okupacija’

„Kosovo je južna srpska pokrajina, trenutno okupirana od strane NATO pakta, koji je napravio tu neku veštačku, kriminalizovanu državu“.

Feđa Dimović, grupa Beogradski sindikat

Činjenice: Na Kosovu je prisutna međunarodna mirovna misija KFOR, kojom rukovodi NATO savez.

To je u skladu sa Kumanovskim sporazumom, čiji je potpisnik 1999. godine bila tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (SRJ). Tim sporazumom je završen rat na Kosovu, a Beograd se obavezao da sa Kosova ukloni svoje policijske i vojne snage.

KFOR je na Kosovu zadužen za održavanje sigurnosti, a njegovo prisustvo je u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.

Nezavisnost Kosova je 2008. godine proglasila Skupština Kosova, ne NATO. Vlast na Kosovu biraju građani, učešćem na izborima.

RT pod zapadnim sankcijama

Ruski državni mediji, Russia Today i Sputnjik, pod sankcijama su u Evropskoj uniji.

Sankcije obuhvataju sva sredstva za prenos i distribuciju – kablovsku i satelitsku televiziju, televiziju preko interneta (IPTV), njihove internet stranice, aplikacije i naloge na društvenim mrežama.

Evropska unija smatra da su RT i Sputnjik sredstva Kremlja za dezinformacije i manipulaciju informacijama.

„Nećemo dozvoliti apologetama (braniocima) Kremlja da sipaju svoje toksične laži kojima opravdavaju Putinov rat ili poseju seme podela u našoj Uniji“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u prvim danima nakon ruske invazije, 2. marta 2022.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj tada je ocenio da su sankcije ovim medijima „važan korak protiv Putinove manipulacije“.

U odgovoru na zapadne sankcije, Kremlj je 4. marta blokirao više sajtova, uključujući Radio Slobodna Evropa (RFE/RL), BBC i Deutsche Welle. Blokirane su i društvene mreže, poput Tvitera, Fejsbuka i Instagrama.

Blokade su usledile posle pretnji Kremlja da će biti prinudno ugašeni zbog izveštavanja o ruskoj invaziji na Ukrajinu. U martu 2022. godine RFE/RL je bio primoran da zatvori svoje dopisništvo u Moskvi.

RT i Srbija

Početkom februara 2022, u danima kada su oči sveta bile uperene u Moskvu zbog ukrajinske krize, iz Nemačke je stigla zvanična zabrana kanala ruskog državnog kanala RT na nemačkom jeziku (RT DE). Kanal je do nemačkog gledališta pokušao da stigne preko Srbije.

Kanalu „RT DE“ je 6. decembra srpski regulator, Regulatorno telo za elektronske medije (REM), izdao dozvolu za satelitski prenos programa.

„RT DE“ je na taj način hteo da zaobiđe nemačke propise koji zabranjuju emitovanje kanalima u stranom državnom vlasništvu u koje spada i RT, kao medij koji finansira Kremlj.

Povodom nezvaničnih najava da RT planira da otvori televiziju u Srbiji, tokom jula 2022. se oglasila Evropska unija. Saopšteno je da EU očekuje da se Srbija uzdrži od intenziviranja odnosa sa Rusijom.

Za Radio Slobodna Evropa je iz REM-a tada rečeno da RT nije zvanično tražio dozvolu za rad u Srbiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend