10. feb 2022.

Mediji koračaju ka ratu u Ukrajini – diplomatija u suprotnom smeru (VIDEO)

Vi se pobrinite za slike, a ja ću za rat – rekao je svojim novinarima čuveni američki medijski magnat Randolf Herst, krajem 19. veka, pripremajući teren za američko-španski rat na Kubi. Po sličnoj matrici i danas, onaj ko bi prelistao rusku, američku ili evropsku štampu mogao bi da pomisli da se na rusko-ukrajinskoj granici sprema rat. Da li na istoku ima nešto novo i kakva je tu uloga medija?

Realnu sliku krize u vezi s Ukrajinom teško je sagledati na osnovu medijskih izveštaja. Novinari koji prate šta se dešava na istoku Evrope čitaju, kažu, i jednu, i drugu, i treću stranu.

Gostujući u emisiji Oko, urednik lista Pečat i kolumnista Večernjih novosti Filip Rodić rekao je da, nakon što se informiše iz svih izvora, zaključke donosi na osnovu logike i iskustva. A zaključak je, ističe, da Zapad pravi histeriju.

„Tu se pravi histerija – Zapad pravi histeriju kako bi izvršio ili pritisak na Rusiju ili u krajnjoj liniji isprovocirao neki sukob manjeg obima između Ukrajine i Rusije, što bi bilo u skladu sa strategijom Bžežinjskog, koji je pozivao na to da se ruska vojska navuče na gradske borbe i tu iskrvari“, kaže Rodić.

S druge strane, Ana Otašević, spoljnopolitički komentator Nedeljnika i dopisnik francuskog lista Mond diplomatik, smatra da u podizanju tenzija učestvuju i jedna i druga strana, te da se u ruskim medijima ne može čuti kritika na račun Putinovih poteza.

„Prvi put imamo situaciju u kojoj ruski državni mediji pariraju zapadnim medijima, kao jedna vrsta ogledala… To je zbunjujuće za gledaoca koji nema istančan osećaj da te vesti provlači kroz filter. To je ono što stvara tenzije i osećaj da se bliži rat“, rekla je Otaševićeva.

Ističe da mediji učestvuju u psihološkom ratu koji, kako kaže, uvek ide uz vojne i diplomatske tenzije.

Zbunjena Evropa 

Treća strana, evropski mediji, pa i analitičari, u ovom trenutku su zbunjeni, kaže Dragan Blagojević, dugogodišnji dopisnik agencije Beta iz Brisela.

„Nije im sasvim jasno šta se zaista tu događa i u šta bi moglo da se pretvori to veliko zaoštravanje. Činjenica da to gomilanje 100.000 vojnika uz samu granicu sa Ukrajinom izaziva ogroman strah. S druge strane, kada se postavi pitanje zašto bi Rusija okupirala Ukrajinu, onda bi tu bilo malo pravih odgovora“, kaže Blagojević.

Ističe da, prema onome što je pročitao i čuo, u Briselu ne veruju da može doći do velikog ratnog sukoba.

„Misle da je cela priča, sve ovo što se sada događa, velika svetska napetost – vezana za sudbinu onoga šta će Ukrajina kao država biti u budućnosti. Šta će biti sa Donbasom, sa Donjeckom i Luganskom. Da li ovim što je pokušao Makron, da se preko obnavljanja formata Normandija, odnosno sporazuma iz Minska, stvari mogu da se izvuku iz ovih opasnih ratnih igara i da se dođe do diplomatskog stola“, kaže Blagojević.

Dodaje da se slična slika u medijima pravila i kada je NATO trebalo da bombarduje Jugoslaviju i ističe da Evropljani smatraju da bi rat u svakom smislu bio poguban.

Diplomatija kao lek 

Ana Otašević kaže da se da se Francuska postavlja kao lider EU, te da se politika koju zastupa Makron nastavlja na tradiciju De Gola. Evropska retorika, napominje, daje dozu nijansi koje su potrebne u situaciji kada se stvorila nova hladnoratovska retorika.

Napominje da su se u zapadnom bloku pokazale duboke podele, te da je važno da stvari ne nastave da se zaoštravaju.

„Ruska strana ne želi rat u Ukrajini, pogotovo terenski rat… Ne znamo da li ne može da dođe do rata u ovakvoj situaciji… Ali ruska strana kaže: ‘Mi nećemo rat, mi hoćemo da nam date ono što 30 godina nećete, da nam date garancije da nam nećete staviti rakete pod nos’… Ni NATO ni američka strana ne žele da spuste loptu, jer im to odgovara, odgovara im da budu u Evropi“, kaže Otaševićeva.

Ističe da je reč o ozbiljnoj, šahovskoj igri.

„Igra nerava u kojoj je sada na potezu diplomatija i skrajnuta uloga Evrope dolazi do izražaja“, dodaje Otaševićeva.

Poručuje da je važno razumeti pozicije obe strane. Američke – na kojoj je Ukrajina jedina tačka oko koje se demokrate i republikanci slažu, pa agresivna kampanja ima i unutrašnjopolitičku svrhu. Ruske – gde Putin želi da ostavi legat za budućnost.

„Putin je u poodmaklim godinama. Želi da ostavi legat za naredne generacije, približavaju se i izbori, želi da učini nešto što će Rusiju postaviti na svetsku scenu kao veliku silu“, kaže Otašević.

„Za“ i „Protiv“ 

Oštru retoriku, pa čak i neku vrstu sukoba sa Rusijom podržavaju baltičke zemlje, Švedska, Poljska, Rumunija, delimično i Češka, ističe Dragan Blagojević. Ostali, među kojima su Nemačka, Francuska, Španija, Italija, zalažu se za mirno rešenje, dodaje dopisnik Bete.

Za mirno rešenje je i Rusija, tvrdi Branko Vlahović, dopisnik Večernjih novosti iz Moskve.

„Američki listovi i televizije namerno šire psihozu. Kada kažem da je to paranoja, mislim na paranoju u pravom smislu. Taj strah je toliko veliki u Ukrajini upravo zbog tih zapadnih medija, pogotovo onih pod uticajem Vašingtona i Londona, da je narod počeo da kupuje hranu i vadi novac iz banaka. To se zove razumno ludilo, namerno napravljeno tako, zato što je Americi stalo da Ukrajinci i Rusi budu barem sto godina neprijatelji i da Rusija ima stalno rak-ranu“, kaže Vlahović.

Ističe da se u američkim medijima plasira takva slika kao da će Rusi svakog trenutka napasti. Naglašava i da sada lideri zapadnih zemalja pokušavaju da dobiju poene da su oni zaslužni što Putin neće napasti, a da je ruski predsednik jasno rekao da je napad moguć „samo ako nacionalistički bataljoni ukrajinske armije krenu u blickrig na Donbas“.

„Rusija neće da dopusti da se ponove scenariji koje su doživeli Srbi u Krajini“, rekao je Vlahović.

Što se tiče pozicije Srbije u ovoj krizi, urednik u Pečatu Filip Rodić kaže da, ukoliko dođe do eskalacije situacije, Srbija ne mora da bude uključena u to.

„Ali ako bude primorana, ja mislim da joj je mesto uz Rusiju, koja joj je vekovni saveznik“, kaže Rodić.

Ukazao je na detalj sa sastanka Putina i Makrona, kojim je, ističe, poslata snažna poruka.

„U pozadini se videla statua cara Aleksandra, koji je 1812. proterao Napoleona iz Rusije i 1815. došao do Pariza. Zanimljivo je da je pri susretu sa Erdoganom tu bila statua Katarine Velike. Putin je jasno pokazao, neverbalnom komunikacijom upozorio da je bolje sa Rusijom biti u miru nego biti u ratu“, istakao je Rodić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend