Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Prezir i mržnja prema novinarima N1: Sve je teže izveštavati sa skupova SNS 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Ratko Romić, bivši radnik Državne bezbednosti koji je pravosnažno oslobođen optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije traži naknadu nematerijalne štete, za vreme provedeno u pritvoru tokom sudskog spora.
Pretnja koju je preko Fejsbuka poslao izvesni Dušan Milisavljević, je očigledna: Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 1999. godine. Komentator dodaje i “pozlatile se ruke”, što je očigledno upućeno onima koji su izrešetali novinara
Zahtev za zaštitu zakonitosti u zbog presude Apelacionog suda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije je podnet jer je drugostepeni sud prekršio ili pogrešno primenio odredbe ZKP o ispitivanju svedoka, posebno iskaze onih koji su ukazivali na okrivljene, a kasnije u postupku nisu ponavljali iskaz, jer su bili zabrinuti za svoju i bezbednost svoje porodice, već su samo navodili da ostaju pri datom iskazu kojim inkriminišu tada okrivljene. Takođe, drugostepeni sud je netačno interpetirao iskaze pojedinih svedoka u korist okrivljenih, kaže se u saopštenju Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara
Vrhovni sud pokrenuo je, na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva, postupak za zaštitu zakonitosti povodom presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, potvrđeno je za Insajder u Vrhovnom sudu. Zahtev je podnet zbog povrede zakona. U Vrhovnom sudu navode da je predmet u radu, a da je sudija izvestilac Tatjana Vuković. Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek, i njime se ne može oboriti presuda koju je doneo Apelacioni sud u postupku za ubistvo Slavka Ćurvije, već se samo mogu utvrditi nezakonitosti tokom postupka.
Nekada optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a danas pravosnažno oslobođeni, jedan za drugim tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju (SĆF) za „povredu ugleda i časti“.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za "povredu časti i ugleda".
Bivši pripadnik Državne bezbednosti (DB) Miroslav Kurak koji je bio optužen da je učestvovao u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999, a presudom Apelacionog suda je oslobođen, tužio je NIN zbog teksta "Pozovi NN radi ubistva", objavio je danas taj nedeljnik.
Ugledne međunarodne organizacije koje se bore za medijske slobode ostaju solidarne sa SĆF posle tužbi koje su protiv nje pokrenula dvojica oslobođenih optužbe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koje one karakterišu kao podrivanje borbe Fondacije za pravdu
Četvrt veka nije bilo dovoljno pravosuđu ove zemlje da utvrdi ko je odlučio da mog oca “ne bude” i ko je tu odluku sproveo. Računa se, međutim, da je to sasvim dovoljno vremena da zaboravimo kako i zašto ga nema ili barem da izgubimo volju da zapitkujemo. Možda društvo i može da se natera na zaborav, ali ja koja nosim teret „prokletstva“ ćerke žrtve političkog ubistva, ne mogu i neću, kaže Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, posle tužbe Milana Radonjića, bivšeg funkcionera Resora državne bezbendosti
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević rekao je gostujući u emisiji Marker da smatra da je, kako kaže, "sve jasno" u slučaju ubistva novinara Milana Pantića i novinara Slavka Ćuruvije. Dodaje da iako su, kako kaže, svi detalji poznati, "nema pravde".
Pre tačno četvrt veka, šestog aprila 1999. godine, u režimskom tabloidu Politika Ekspres objavljen je tekst „Ćuruvija dočekao bombe“. Potpisao ga je izvesni Miroslav Marković, a potom je u celini bio pročitan i na Dnevniku RTS. Samo pet dana kasnije, novinara Slavka Ćuruviju je dočekalo 14 metaka s leđa, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999.
Od danas, 11. april možemo obeležavati i kao sećanje na to kako je država Srbija samu sebe ukinula, poručivši svojim građanima u februaru, kada je posle devet godina sudskog postupka doneta konačna presuda za ubistvo Ćuruvije, da svako ko kritikuje vlast može biti likvidiran, a da počinitelj, ako su u taj poduhvat umešane strukture vlasti, nikada neće biti kažnjen. Ovaj dan će biti tužni podsetnik na kolaps države pred sopstvenim zločinačkim strukturama.
Ubistvo novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije na današnji dan pre tačno 25 godina, iznelo je na svetlost dana da Srbija nema sudove, izjavio je novinar Branko Čečen. "Slavkovo ubistvo je apsolutni poraz novinarstva, sudstva i cele zemlje", smatra on.
Ispred ulaza u zgradu u kojoj je ubijen novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija, danas su predstavnici novinarskih udruženja i opozicionih političkih partija položili vence i cveće, uz ocenu da je oslobađajućom presudom za okrivljene u tom slučaju "pravda ubijena, ali da je istina živa".
Ovaj tekst govori o tome kako je ubistvo Slavka Ćuruvije izvitoperilo život njegove ćerke Jelene. Nastao je u oktobru 2019. godine, neposredno nakon prve presude bivšim pripadnicima Resora državne bezbednosti, koje je nedavno Apelacioni sud konačno i definitivno oslobodio. Na 25. godišnjicu Slavkove smrti, dodaćemo samo još Jelenine reči: „Ovom presudom je poslata zastrašujuća poruka novinarima i građanima – možemo da vas uništimo, pa možda i ubijemo, bukvalno da vas više nema i za to niko neće odgovarati.“
Četvrt veka posle ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, ovo je prva godišnjica koju dočekujemo bez nade da će organizatori i izvršioci zločina biti kažnjeni.
Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, a ova godina ostaće upamćena po presudi Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođeni osumnjičeni za njegovo ubistvo. Predstavnici UNS i NUNS položiće u podne vence u Svetogorskoj ulici na mestu gde je Ćuruvija ubijen.
Radomir Marković bio je šef Državne bezbednosti (DB), Milan Radonjić načelnik beogradskog DB-a, Ratko Romić glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Službe, a Miroslav Kurak pripadnik rezervnog sastava DB-a. Nakon što se u medijima krajem 2000. godine pojavio dokument pod nazivom „Dosije Ćuran“, koji je otkrio da je Ćuruviju pratio DB, kao i da je…
Commemorating 25 years since the brutal murder of Serbian journalist Slavko Ćuruvija, media freedom organizations unite to condemn continued impunity in this case and demand accountability for all acts of violence against journalists in Serbia.
Povodom obeležavanja 25 godina od brutalnog ubistva srpskog novinara Slavka Ćuruvije, organizacije za slobodu medija ujedinjuju se da osude nastavak nekažnjivosti u ovom slučaju i zahtevaju odgovornost za sve akte nasilja nad novinarima u Srbiji. Nedavna oslobađajuća presuda bezbednosnim službenicima optuženim za Ćuruvijino ubistvo, kao i eskalacija napada na novinare u Novom Sadu, naglašavaju hitnu potrebu da vlasti deluju i zaštite slobodu štampe u Srbiji.
