Aleksandar Radić napustio Srbiju, obrazložio zašto je to učinio 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Snježana Milivojević: Oni koji imaju kvalitetan javni servis manje se okreću društvenim mrežama (2) 
Veštačka inteligencija kao sudija: Objection AI novo oruđe bogataša za pritisak na novinare 
Značajan broj predloga medijske zajednice u vezi sa radom REM-a nalazi se u novom Zakonu o elektronskim medijima. Kako će, međutim, Savet REM-a po tom zakonu postupati? Televizije su odmah pokazale da ih se zakon ne tiče i krše ga na sve načine. REM, poslovično, ćuti
Pink je emitovao emisiju DNK, u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta, samo četiri dana posle stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima koji ovakav sadržaj zabranjuje. "TV Pink, osim što ne poštuje sopstveni elaborat, ignoriše novi zakon kao što je ignorisala i stari", ističe Slavko Ćuruvija fondacija koja je ovu televiziju prijavila Regulatornom telu za elektronske medije
Nakon tri dana rasprave, poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas medijske zakone - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Niko nije imao zamerke, sve revolucionarno i napredno, ali je OEBS u poslednjem trenutku zatražio konsultacije o nacrtima Zakona o informisanju i Zakona o elektronskim medijima. Iako je premijerka Ana Brnabić juče najavila usvajanje pred Vladom, do njega nije došlo. Da li su nacrti ova dva zakona korak u pravom smeru ili loš primer šta se radi sa medijskom scenom u Srbiji? Koje zamerke imaju novinarska udruženja, a šta zamera Evropska federacija novinara? Zbog čega su bile potrebne dodatne konsultacije?
Globalna mreža nezavisnih medija (IPI) pozvala je Vladu Srbije da preduzme "stvarne korake" ka kompromisu, nakon nedavnog sastanka sa Koalicijom za slobodu medija, koju IPI podržava.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je danas, komentarišući ocenu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić da su novi medijski zakoni „revolucionarni“, da je Medijska strategija iz 2020. godine bila revolucionarna, ali da je u novim zakonima ostalo nekoliko spornih mesta.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da "Telekom preko drugih kompanija može da bude vlasnik medija, što zakonom nije zabranjeno".
Premijerka Ana Brnabić sastala se juče sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima povodom završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Iz Vlade je zvanično saopšteno da je postignut kompromis, ali sagovornici N1 ne dele sa njom mišljenje.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da je Izmenama Zakona o elektronskim medijima koje se tiču "Telekoma" vlast faktički priznala da je pet godina radila nelegalne stvari i vršila krivična dela "osnivajući medije parama građana i trošeći milione dinara".
Predstavnici Saveta za medije, koji okuplja neka istaknuta prorežimska glasila, na poslednjoj javnoj raspravi u Novom Sadu nastavili da kompromituju Savet za štampu i nameću novu vrstu regulacije medija
Bez političke volje da se sprovode, novi medijski zakoni će biti mrtvo slovo na papiru, poručeno sa panel rasprave o novim medijskim zakonima, na kojoj se govorilo o ozakonjivanju vlasništva nad medijima u okviru Telekoma, besmislenom načinu na koji će se Savet za štampu tretirati na medijskim konkursima, kao i o tome da novi zakon neće omogućiti nezavisan rad REM-a
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obaveštava stručnu javnost, novinska i medijska udruženja, nevladine organizacije, organizacije civilnog društva, kao i druge zainteresovane strane da je sutrašnji okrugli sto u okviru javne rasprave povodom Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o elektronskim medijima pomeren zbog proglašenja Dana žalosti.
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Završeni su nacrti dva medijska zakona i počela je javna rasprava i ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović je zadovoljan, tvrdi u intresu svih je da zakoni budu najbolji te da će svaki predlog koji može da ih unapredi biti prihvaćen. Spisak zamerki i predloga je dug, od toga da ase rešenjima zadržava sadašnjim savet REM-a, vraća vlasništvo države u medije do toga da se poništavaju ranije dobre prakse.
Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski izjavio je danas da nije prihvaćen zatev Radne grupe da se u momentu donošenja novog zakona izabere i ceo novi sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
