Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Apelacioni sud osudio bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića zbog paljenja kuće novinara na četiri godine zatvora 
Milan Jovanović: Zadovoljan sam presudom, nadam se da će ona biti opomena svim bahatim političarima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Judita Popović: Kvalitetan program i do sada za REM bio poslednja rupa na svirali 
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Nadležnosti Saveta za štampu, novine oko projektnog sufinansiranja medija, privatizacije i nepostojanje lokalnih medijskih servisa, samo su neke od tema o kojima se diskutovalo na javnoj raspravi o nacrtima medijskih zakona u Nišu. Najviše polemike, na ovoj, kao i prethodnoj javnoj raspravi, koja je održana u Beogradu, bilo je oko uvođenja Saveta za štampu u medijski zakon. Neki ovu novinu vide kao odličan predlog, drugi kao sporan, a najveća novinarska udruženja kažu da je ovako napisan – poguban za medijsku scenu.
Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.
Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona - o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.
Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Završeni su nacrti dva medijska zakona i počela je javna rasprava i ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović je zadovoljan, tvrdi u intresu svih je da zakoni budu najbolji te da će svaki predlog koji može da ih unapredi biti prihvaćen. Spisak zamerki i predloga je dug, od toga da ase rešenjima zadržava sadašnjim savet REM-a, vraća vlasništvo države u medije do toga da se poništavaju ranije dobre prakse.
Učesnici prve javne rasprave o nacrtima zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima kao sporne tačke istakli su nedostatak volje da važan kriterijum za dodelu novca na medijskim konkursima bude poštovanje etičkih standarda, povratak države u vlasništvo u medijima, kao i ignorisanje Medijske strategije u pogledu promene sastava Saveta REM-a. Ministar Jovanović pak tvrdi da je sve rađeno u skladu s tom strategijom.
Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski izjavio je danas da nije prihvaćen zatev Radne grupe da se u momentu donošenja novog zakona izabere i ceo novi sastav Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je uputilo Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrt zakona o elektronskim medijima na javnu raspravu, koja će trajati do 7. oktobra 2023. godine.
Tokom jeseni planirana je javna rasprava o izmenama ključnih medijskih zakona čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Rokovi za usvajanje novih zakona probijani su nekoliko puta, na njima je radilo nekoliko radnih grupa a nakon nekoliko meseci ćutanja, ministarstvo informisanja izašlo je sa predlozima koji prema tumačenju novinarskih udruženja i medijskih stručnjaka koji su učestvovali u radu na tim zakonima, pokazuju da je država prekršila dogovore o ključnim merama za reformu srpske medijske scene.
Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije
Predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Kabineta predsednice Vlade Srbije održali su sastanak sa medijskim i novinarskim udruženjima, članovima radne grupe i ekspertske radne grupe koji rade na izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima.
Nacrti dva ključna medijska zakona završeni su proletos, ali do danas ne da nisu usvojeni, nego se ne zna ni kada će biti organizovane najavljene javne rasprave. Osim što će se nastaviti s praksom loše primene i zloupotrebe postojećih zakona, na zadovoljstvo prorežimskih medija i REM-a, nebriga vlasti za rokove i obaveze iz Medijske strategije, koju je sama donela, mogla bi skupo da košta i kreativnu industriju
Medijska strategija na koju se čekalo četiri godine, još nije počela da se sprovodi, iako je usvojena 2020. a ističe 2025. Izmene medijskih zakona i dalje su u formi radnih verzija i nacrta - a svi postavljeni rokovi za njihovo usvajanje su probijeni.
Udruženje novinara Srbije (UNS) traži razrešenje članova Saveta REM-a zbog dugogodišnjeg neispunjavanja obaveza iz Zakona o elektronskim medijima, a posebno člana pet Zakona po kojem je ovo telo, pored ostalog, dužno da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, štiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja na način primeren demokratskom društvu.
Iako su nacrti ključnih medijskih zakona odavno gotovi, sva je prilika da neće, po mišljenju člana radne grupe koja je radila na izmeni zakona Radeta Veljanovskog, biti usvojeni do jula, kako je planirano, i to zato što vlast planira izbore – kao da se zakoni donose zbog vladajuće garniture. Pored odbijanja da se izaberu novi članovi Saveta REM-a, neverovatno je da nacrti ne nude bolju zaštitu gledalaca od štetnih scena nasilja, posebno dece i maloletnika
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija – ANEM Veran Matić rekao je danas da ambiciozno zamišljeni i proklamovani planovi Vlade na polju reformi medijskog zakonodavstva prete da dožive ozbiljan fijasko.
Iako Medijska strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predviđaju da se nakon usvajanja izmena Zakona o elektronskim medijima izabere novi sastav Saveta REM-a, taj predlog se nije našao u nacrtu novog zakona, koji je završen i nedavno predstavljen novinarskim udruženjima i predstavnicima međunarodnih organizacija
Novinskim i medijskim udruženjima danas je u zgradi Vlade Republike Srbije predstavljena radna verzija Nacrta zakona o elektronskim medijima, saopštilo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Formirana pod velom tajne, Radna grupa za izmenu Zakona o elektronskim medijima ima mandat do kraja marta da završi nacrt tog akta, a nije isključeno ni da će biti donet potpuno novi zakon. U pisanju najvažnijeg akta u sferi elektronskih medija ne učestvuju predstavnici novinarskih udruženja, koja jesu bila saglasna da taj posao treba da obavi uži ekspertski tim, ali da nisu očekivali da će na kraju biti zaboravljeno da i udruženja imaju stručnjake
