04. okt 2023.

Proces izmena medijskih zakona postao farsa: Degradacija Saveta za štampu i povratak države u medije

Bez političke volje da se sprovode, novi medijski zakoni će biti mrtvo slovo na papiru, poručeno sa panel rasprave o novim medijskim zakonima, na kojoj se govorilo o ozakonjivanju vlasništva nad medijima u okviru Telekoma, besmislenom načinu na koji će se Savet za štampu tretirati na medijskim konkursima, kao i o tome da novi zakon neće omogućiti nezavisan rad REM-a

Učesnici rasprave o Zakonu o elektronskim medijima (foto: Una Grekulović / Cenzolovka)

Panel rasprava u organizaciji Koalicije za slobodu medija juče je fokusirana na ključne probleme izmena dva medijska zakona koja je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija predložilo – prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu prilikom dodele novca putem projektnog sufinansiranja medija, povratka države u vlasništvo medija i promene vezane za Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Advokat Veljko Milić, koji je o učestvovao u radnoj grupi tokom izrade nacrta ova dva zakona, rekao je da je položaj Saveta za štampu u procesu regulacije projektnog sufinansiranja medija iskrsao kao problem, te da je neodrživ predlog po kome mediji moraju da dostave dokaz da su poštovali Kodeks novinara kada konkurišu za novac iz budžeta, ali da to važi samo za medije koji priznaju nadležnost Saveta za štampu.

On smatra da mogućnost postojanja više samoregulatornih tela kao što je Savet za štampu vodi ka haosu.

Šta ako se zakoni ne usvoje pre izbora? 

Milić je podsetio da je pre desetak godina država odlučila da se povuče iz medija, ali da sada želi da ponovo bude njihov vlasnik,  te da će za to imati pravni osnov sa donošenjem novih zakona.

Njegovo mišljenje je da država hoće da legalizuje ono što već radi sa pojedinim medijima u okviru Telekoma, pa je predlog za izmenu zakona u tom pravcu stigao na pretposlednjem sastanku radne grupe. Osnivači ne mogu biti javna preduzeća, ali mogu da budu sva druga pravna lica, u šta se uklapa i Telekom. Država će tako imenovati one koji će upravljati medijima i preko njih imati potpunu kontrolu, smatra Milić.

Generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković je rekla da način na koji se Savet pominje u predlozima izmena zakona predstavlja njegovo obesmišljavanje i diskreditaciju. Savet je, naime, unet u novi zakon, ali tako da obesmišljava smisao dela zakona koja se tiče toga što država ne treba da iz budžeta daje novac medijima koji krše Kodeks novinara.

Mišljenje Saveta za štampu pri dodeli novca će se, prema novom zakonu, odnositi samo na medije koji priznaju taj Savet, dok će mediji koji ga ne priznaju moći da nastave da krše Kodeks i da primaju novac iz budžeta, što za Novaković predstavlja farsu.

Ona je dodala da „postoji ideja da se zakoni usvoje pre izbora”, a da bi u suprotnom, ako izbori budu pre donošenja zakona – sve krenulo ispočetka.

Fokus rasprave je prebačen na dodelu novca i Savet za štampu, a da bi glavna stvar trebalo da bude da li država treba da bude vlasnik medija ili ne, rekao je Slobodan Georgiev, direktor vesti na Televiziji Nova S.

Istovremeno, Georgiev ističe da medijska zajednica zna šta želi, ali da o tome ne može da raspravlja sa vladom, te da oni javne rasprave o zakonima vide kao pregovore.

MAJA SEVER: PREDLOZI ZAKONA NISU U SKLADU SA EVROPSKOM PRAKSOM

Na pitanje da li su predložene izmene u skladu sa evropskim medijskim vrednostima Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara istakla da joj nije jasno kako ovi predlozi zakona predstavljaju evropski smer i praksu, kada nisu u skladu sa Medijskom strategijom.

Ona je rekla da „Medijska strategija može izgledati sjajno, ali kada nema političke volje” to je samo „mrtvo slovo na papiru”.

Opasnost da će REM da se finansira iz budžeta

Govoreći o Zakonu o elektronskim medijima, direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović je istakla da postoji nekoliko sjajnih mogućnosti za izmene zakona, kao što su izbacivanje skupštinskih odbora kao predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, pooštreni kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, kao i pooštravanje mera koje regulator može da izrekne kada je u pitanju kršenje zakona ili Pravilnika REM-a.

Ipak, „ostajemo zaglavljeni na onome što je suština izmene ovog zakona, a to je, pre svega, resetovanje Saveta REM-a”, kaže Stevanović.

„Zakon koji imamo je mogao biti dobar, ali očigledno uvek nekako zapinjemo na političkoj volji da se zakon sprovede, kao što sada zapinje na političkoj volji da se strategija u potpunosti primeni.”

Advokat Stevan Pajović je dodao da Medijska strategija nalaže da je potrebno naći nove načine finansiranja REM-a „kako bi se on distancirao od pružalaca medijskih usluga”. REM živi od četiri nacionalne frekvencije i „naravno da neće da uzme dozvolu” nijednoj od njih.

REM se trenutno finansira od naknada koje plaćaju televizije i radio stanice, a kada sredstava nema on prelazi na budžetsko finansiranje. Pejović upozorava da „postoji objektivna opasnost da će REM uskoro da se finansira iz budžeta”.

Stručnjak za medijsko pravo, Miloš Stojković je rekao da je Ministarstvo sa izmenama zakona „uvalilo vruć krompir” medijskim stručnjacima jer nije imalo ideju šta treba da uradi za Zakonom o elektronskim medijima.

Država će uvek težiti tome da zadrži sve poluge moći zbog čega ne želi da pusti REM, dok sam REM ne želi da se bavi svojom nezavisnošću. Država „REM ne percipira kao nezavisnog regulatora, nego kao deo te mašine”, ocenio je Stojković.

Bivši državni sekretar za informisanje Saša Mirković kaže da je dobra stvar što skupštinski odbori više nisu predlagači članova Saveta REM-a, ali da mu nije jasno kojim se kriterijumima ministarstvo vodilo kada je predložilo da predlagači budu ombudsman, poverenica za ravnopravnost, ali ne i poverenik za informacije od javnog značaja.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend