03. feb 2021.

Bodrožić o Telekomu: Država bi, našim parama, još veći monopol u medijima (VIDEO)

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je Telekom poslednjih godina već duboko involviran u medijsku sferu i kontroliše dobar deo infromativnog programa. "Sve ovo (sa Telenorom) sluti na jednu ujdurmu vlasti, države - koja koristi svoju moć i naše pare iz budžeta, da bi još više zauzela prostora u medijskoj sferi i medijskoj industriji i da bi nametnula još veći monopol", kaže gost N1.

Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog najavljenog sporazuma državne kompanije Telekom Srbija i mobilnog operatora Telenora, u vlasništvu investicionog fonda PPF, i istaklo da to „može dodatno da naruši medijski pluralizam i uveća već postojeći monopol države u medijskoj sferi“.

NUNS će o najavljenom dogovoru dve kompanije obavestiti međunarodne novinarske i medijske organizacije, jer se njime ugrožava već narušeni medijski pluralizam u Srbiji, saopštili su.

Predsednik NUNS-a, gostujući u emisiji N1 Studio Live, objašnjava da sve ovo što se dešavalo proteklih godina, stvara bojazan, „jer je Telekom duboko involviran u medijsku sferu – iako tu zakon jasno govori da država treba da izlazi iz medija, da ima samo javni servis“. A vidimo da je Telekom prethodnih godina učestvovao u raznim transakcijama koje su, po oceni stručne javnosti, sumnjive i izlaze iz zakona, i kontroliše dobar deo informativnog programa zemlje, dodaje. „S druge strane, novi vlasnik Telenora je pokazao da je spreman sa vlastima u Češkoj i Sloveniji da udari na slobodu medija. Nadam se da im je to bila opomena i da se to neće dogoditi ovde“.

Ovo je, kaže Bodrožić, i jedan udar na novu Medijsku strategiju koja jasno kaže da mora da se uspostavi jedno funkcionalno i fer medijsko tržište, zaštićeno od političkih uticaja i da svi moraju imaju iste šanse. „Da je Telekom i SBB-u  ponudio to što je ponudio Telenoru, nikakvog slučaja nije bilo. Ali vidimo na osnovu dokumenata do kojih su novinari došli da se pokašava da se smanji uticaj SBB, odnosno da se smanji vidljivost N1 i Nova S.

Bodrožić podseća i na ranije transakcije državnog Telekoma.

„Vidimo u prethodnom periodu na transakcijama koje je obavio Telekom – s našim parama, dakle parama svih građana – TV N1 je onemogućena kod stotina hiljada pretplatnika, jer je Telekom kupio te operatore i izbacio N1 iz ponude. Sve ovo sluti na jednu ujdurmu vlasti, države – koja koristi svoju moć i naše pare iz budžeta, da bi još više zauzela prostora u medijskoj sferi i medijskoj industriji i da bi nametnula još veći monopol. Mi imamo monopol države na svim televizajama, osim javnog servisa, i na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, i imamo jednu veliku ofanzivu u kablovskom sistemu Telekoma – s našim parama, a na štetu druge kompanije koja jedino daje, ja bar mogu reći, program koji profesionalan, objektivan, i na pravi način informiše građane Srbije. Očigledno je TV N1 trn u oku vlasti, države i pokušava se na sve moguće načine da se onemogući vidljivost ove televizije u što većem broju domova“, kazao je.

Izrazio je bojazan da je ovo još jedna priprema za još jači monopol države u medijskoj sferi.

Na pitanje da li se uzda u domaće institucije, po tom pitanju (Komisija za zaštitu konferencije) ili više u pisma upućena međunarodnim organizacijama, a jedno od njih će i NUNS uputiti, Bodrožić kaže da nažalost imamo sve manje poverenja u naše institucije, jer su stavljene pod punu kontrolu vlasti. „Ne uzdam se u tu komisiju, više se uzdam u EU. Telenor je kompanija koja ima posla i u EU i verujem da će se na vreme zaustaviti i da neće učestvovati u ovom poslu“, rekao je.

Dodajući da Telekom treba da, u korist svih građana, poboljšava svoje poslovanje, usluge, ali poštujući zakon, konstatuje da se ta državna kompanija ipak pretvorila „u partijsko preduzeće koje stvara ambijent u kom će vladajuća partija i država imati još veći monopol“. Ocenjuje da će još više mraka pasti nad Srbijom i još manje će građani imati prave informacije, a većina će moći da gleda, kako ističe, samo golu propagandu, kao i sada.

Proces Ćuruvija: Korak ka istini, ali nema volje da tamne odaje očistimo

(Celo gostovanje Željka Bodrožića pogledajte u snimku emisije N1 Studio Live)

Danas se nastavlja ponovljeno suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Apelacioni sud vratio je na početak taj proces koji za cilj ima utvrđivanje odgovornosti čelnika tadašnje Službe državne bezbednosti za ubistvo iz 1999-te godine.

Komenatišući to, predsednik NUNS kaže da su očekivanja podeljena. Mislim da je dobro doći konačno do neke pravde, ali se s druge strane od početka ovog procesa vidi se da mnogo što šta nedostaje u optužnici i tužilac se koncentrisao na ono što ima, navodi. „To su neki parčići istine koji mogu da dovedu do pune istine, ako se u punom kapacitetu bave istragom, a mogu i da otvore neku konstrukciju koja u ovom trenutku odgovara samo aktuelnoj vlasti, ali ne dovodi do pune istine i nisu obuhvaćeni nalogodavci i pravi izvršioci, jer je izvršioc još NN lice“.

Nada se da će javnost Srbije u budućnosti više saznati o tom slučaju, ali i o mračnoj strani naše države, jer, kako kaže – i po ovoj presudi, a i po nekim ranijim, ispada da pripadnici službe DB sami rade na svoju ruku, naročito u tom vremenu, kad je država čvrsto držala kontrolu nad službama bezbednosti. Ispada da su oni samostalno odlučivali o praćenju i u nekom trenutku, u saradnji sa nekim, i da ga (Ćuruviju) ubiju, kaže Bodrožić, dodajući da misli da je ipak tu više ljudi bilo uvučeno i „mnogo više zvučnih imena“.

Kaže da mu posebno smeta što su se neki akteri današnje vlasti izvukli „barem sa klupe svedoka“, a oni su bili duboko involvirani u ceo slučaj, jer je napr. predsednik Republike bio ministar informisanja u vreme ubistva i zna se kakvo mišljenje on imao o Slavku Ćuruviji, kaže Bodrožić, dodajući da je nemoguće da on (Vučić) nema neka saznanja koja bi mogla da pomognu sudu.

Ceo proces je dobar u smislu da se pravi korak ka istini, ali bojim se da smo još daleko od prave istine i da nema političke volje da te tamne odaje očistimo, ne samo zbog tog slučaja već i zbog budućnosti, rekao je Bodrožić.

O Jeleni Zorić: Začuđuje što je tako ekspresno utvrđeno da nije ugrožena

Govoreći o položaju novinara, kaže da ukupna atmosfera u društvu nije dobra i da će još trebati rada da se dođe do svesti da su novinari na svom zadataku, ako rade slobodno, profesionalno i nezavisno – i da treba poštovati to. „Ali mi smo u ovom vremenu, kao i devedesetih, pretvoreni u „saradnike stranih službi“, „izdajnike srpstva“ što ostavlja utisak kod većine građana i zato imamo veliko nepoverenje uopšte u novinarsku profesiju i mržnju prema nekim novinarima, koja se generiše kroz izjave političara. Redovno smo targetirani u Skupštini, u izjavama pre svega predsednika SNS“, ističe Bodrožić koji navodi da zato nije čudo kada imamo takve reakcije građana na društvenim mrežama, pa i pretnje.

Podsetimo, našoj koleginici Jeleni Zorić, kojoj je pretnje preneo Koluvijin advokat i kojoj je preteća poruka ostavljena ispred vrata stana, a na zahtev da se proceni njena ugroženost policija je odgovorila da nema dovoljno informacija koje ukazuju da joj je bezbednost ugrožena.

Komantarišući to, Bodrožić navodi da začuđuje što su bili tako ekspresni i što su tako brzo došli do zaključka da Jelena Zorić nije ugrožena. Ovde postoji razlog više za bojazan i taj slučaj pokazuje koliko su nefunkcionalne sve te radne grupe u koje mi ulazimo, da pokažemo ospremnost da pokrenemo stvari na bolje, kaže. Te radne grupe predstavljaju masku pred EU i mi smo na poslednjoj sednici nove radne grupe za bezbednost izneli i ovaj slučaj, ali šta može premijerka da uradi u ovom slučaju – da pozove tužioca, pa svi bi rekli to je onda mešanje u rad tužilaštva, dodaje. „Zato je ta grupa, gde su premijerka i ministarka, bespredmetna“.

S druge strane, navodi, postoji stalna radna grupa, u kojoj sede policajci i tužioci, a koja, kako ocenuje, nedovoljno može da uradi svoj posao, jer – tužilaštvu su vezane ruke. Kod nas političari treba da shvate da je tužilaštvo nezavisno, a i tužioci da shvate da su nezavisni, da nemaju „ugrađeni čip“ kad uzmu predmet – šta će reći onaj ko je na vlasti, i da misle kako bi se ta optužnica mogla reflektovati na neke nosioce vlasti ili na njegovo napredovanje u karijeri, naveo je Bodrožić.

Govoreći o ponovnom izboru Dragana Bujoševića za direktora RTS, konstatuje da je u prva dva mandata pokazao da ne treba da vodi javni servis, da je poništio sve što je do tada uradio u novinarskom životu, dodajući da je „javni servis potpuno predao u ruke državi, odnosno vladajućoj partiji“. Mislim da će nastaviti utabanim stazama, da pravi informativni program po željama vlasti, zaključio je Željko Bodrožić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend