08. maj 2019.

Čitaoci vratili Gardijan na zelenu granu

Na čitaoce koji bi ih kroz kraudfanding kampanje finansijski podržavali sve više računaju i mediji u Srbiji i regionu. U takvu kampanju, prema saznanjima Cenzolovke, upustiće se narednog meseca dnevni list Danas, iz kojeg navode da će uskoro biti poznato na koje će sve načine građani moći da podrže ovaj list.

Foto: Nick, Flickr

Izdavač britanskog Gardijana dugo nije imao priliku da saopštenje za javnost o svom poslovanju priprema s tako posebnim zadovoljstvom, kao ono objavljeno početkom ovog meseca. Nakon niza godina s gubicima (prošle godine iznosili su 19 miliona, a pre tri godine 57 miliona funti) Gardijan je u minuloj fiskalnoj 2018/19 godini konačno digao glavu iznad vode: uknjižen je profit od 800.000 funti, prvi takav u bezmalo dve decenije.

Ukupni prihodi kompanije Gardijan Njuz&Medija porasli su u prošloj godini za 3% na 223 miliona funti, najveći nakon 2008/09, od čega je više od polovine (55%) poteklo iz digitalnih aktivnost – oglasa, pretplate i donacija čitalaca. Po ovolikom udelu prihoda od digitala Gardijan nema konkurenciju u svojoj zemlji.

655.000 redovnih mesečnih donatora

Čitaoci su se, u ovom slučaju, pokazali ključnim faktorom. Gardijan, poznato je, uporno odoleva pritiscima da, poput drugih svetskih medija, uvede pejvol, ali je to, pokazalo se uspešno, kompenzovano adekvatnim odgovorom čitalaca na apel lista da na razne načine finansijski pomognu i kvalitetno novinarstvo i opstanak samog medija.

Gardijan trenutno ima 655.000 redovnih mesečnih donatora koji kroz donacije ili pretplatu  podržavaju digitalno i printano izdanje lista, a tu je i njih oko 300.000 koji su u prošloj godini jednokratno pomogli list.

Rast podrške čitalaca u liniji je s porastom otvorenih stranica na Gardijanovom sajtu. U aprilu 2016. taj sajt je imao 790 miliona pregledanih stranica, a taj broj je do marta ove godine narastao na 1,35 milijardi.

Bez uključivanja čitalaca u finansijsko podržavanje Gardijana ukupni povoljni rezultati bi sigurno izostali.

„Zahvaljujući podršci naših čitalaca i neverovatnom napornom radu i talentu osoblja Gardijana, došli smo do važne finansijske prekretnice. Sada smo na održivoj poziciji i sposobniji smo da ostvarimo svoju svrhu proizvodnjom izvanrednog novinarstva koje shvata i osvetljava naše vreme“, izjavila je glavna urednica izdanja Gardijan Njuz&Medija Ketrin Vajner.

Uz sve strelice nagore u grafikonima, jedna strelica nadole bila je izrazito važna u posve iznenađujućem finansijskom oporavku Gardijana: ona koja je pokazivala smanjenje troškova poslovanja. U poslednje tri godine oni su smanjeni za petinu, ali to je, uz ostale poteze, podrazumevalo i otpuštanje 450 zaposlenih.

Bez uključivanja čitalaca u finansijsko podržavanje omiljenog lista, međutim, ukupni povoljni rezultati bi sigurno izostali.

Gardijan je pre četiri godine kroz donacije ili pretplatu podržavalo oko 190.000 ljudi, da bi se danas ta armija i više nego utrostručila. Od 655.000 onih koji podržavaju Gardijan, njih oko 300.000 su pretplatnici na digitalno i printano izdanje lista kao i drugih izdanja, dok ostatak čine donatori i oni koji se vode kao članovi.

Medijski analitičari ocenjuju da se u slučaju Gardijana potvrđuje pravilo da je za sveukupnu održivost jednog medija važnije da ostvaruje više prihoda od svojih čitalaca nego od oglašivača.

Uloga čitalaca koji su spremni da finansijski podrže određeni mediji dolazi do izražaja naročito kada drugi prihodi, pre svega od oglašavanja, nisu dovoljni za obezbede normalno funkcionisanje medija.

Razlozi za to mogu biti razni – od neatraktivnosti samog medija za oglašavanje do „preporuka“ da se u njemu, hm, nije poželjno oglašavati. Na sve ovo, pojedinim medijima u Srbiji redovno se uskraćuje i pristup budžetskom novcu kroz konkurse za sufinansiranje medijskih projekata.

Danas pokreće kampanju

Upitna održivost koliko i budućnost prevashodno su uticali na medije u Srbiji ali i regionu da počnu da razmišljaju o tome da se obrate svojim čitaocima za donacije. Na takve poteze sve se više odlučuju i nekomercijalni, mediji civilnog sektora, koji obično zavise od ishoda domaćih i međunarodnih konkursa i volje donatora.

Kao modelu koji obezbeđuje alternativno finansiranje, mediji se sve više okreću tzv. kraudfandingu (crowdfunding), načinu prikupljanju novca od velikog broja malih davalaca, najčešće običnih građana.

Nakon niza godina s gubicima (prošle godine iznosili su 19 miliona, a pre tri godine 57 miliona funti) Gardijanu se u minuloj fiskalnoj 2018/19 godini konačno digao glavu iznad vode: uknjižen je profit od 800.000 funti, prvi takav u bezmalo dve decenije

U takvu kampanju, prema saznanjima Cenzolovke, upustiće se narednog meseca dnevni list Danas, iz kojeg navode da će uskoro biti poznato na koje će sve načine građani moći da podrže ovaj list.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine je početkom aprila pozvalo građane da kroz donacije podrže dalje objavljivanje tekstova i istraživačkih priča na portalima Autonomija (na srpskom i mađarskom jeziku) te Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

NDNV je u svom pozivu ukazao na potrebu stvaranja „saveza građana i novinara“.

„Zašto je potreban takav savez i vama i nama? Zato što živimo u okruženju u kojem je kritika označena kao “napad” umesto kao “podsticaj za napredak”. Zato da bismo mi nastavili da objavljujemo kvalitetne istraživačke i analitičke priče, kvalitetne kolumne, reportaže, vesti i izveštaje… I zato da biste vi bili upoznati sa svim odlukama, događajima i pojavama koji kreiraju ili određuju odnose u društvu.“

Među uspešnijim kraudfanding kampanjama u regionu slovi ona koju je pokrenuo hrvatski portal Lupiga, kada je za nekih mesec dana kroz donacije prikupljeno oko 42 hiljade dolara.

SĆF OBUČAVALA LOKALNE MEDIJE O VOĐENJU KRAUDFANDING KAMPANJA

U želji da pomogne lokalnim nezavisnim medijima, Slavko Ćuruvija fondacija organizovala je prošle godine obuku za 16 medija, uglavnom iz onlajn sfere, o sprovođenju kraudfanding kampanja.

Tokom obuke predstavnici medija upoznali su se sa istraživanjem o modelima uspešnih medijskih crowdfunding kampanja u regionu i u svetu, ali i o tome šta je od tih iskustava moguće primeniti u Srbiji, te o upotrebi društvenih mreža u cilju povezivanja s publikom.

Po završetku obuke mediji su predložili ideje za svoje kraudfanding kampanje, od kojih je tri finansijski podržala Slavko Ćuruvija fondacija.

.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend