30. mar 2020.

COVID19 i kraj štampanih medija?

Pandemija korona virusa značajno je uticala na rad i uticaj medija, a posebno je pogodila štampane, od kojih su neki prestali da izlaze ili su prešli na elektronska izdanja.

Foto: Pixabay, moritz320

U najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), iz Ljubljane, ukazuje se da su sa pojavom korona virusa uočene promene u načinu izveštavanja i uređivanja, posebno pisanih medija, od kojih su neki prestali i da izlaze.

„S obzirom na činjenicu da korona virus može da preživi 24 sata na papiru, ljudi potpuno izbegavaju kupovinu štampe. Isto tako u vreme (samo)izolacija i policijskog časa nemoguće je snabdeti prodajna mesta štampom u fizičkom obliku“, navodi se u analizi.

Ukazuje se, međutim, da bez obzira na prevladavajuće mišljenje u ovoj fazi, ne treba prejudicirati i dramatizovati stanja I ne treba, kažu, donositi finalne zaključke, ali istorija medija u poslednjoj deceniji pokazuje velike promene i prelazak na elektronske medije I društvene mreže.

Elektronski mediji su, inače, manje pogođeni posledicama korone, ali i u njima ima prilagođavanja situaciji.

Tako IFIMES u analizi pod nazivom: Kraj štampanih medija i „talk show“ od kuće”, ukazuje da voditelji televizija više nemaju goste u studiju, a umesto toga je aktivirano učešće preko skajpa.

Gosti ne žele više da napuste svoj dom ili grad, da bi otišli u neki televizijski studio.

Tako rade pojedini globalni programi poput „Clever media“, koji je rangiran na listi Top 10 na YouTube platformi, koji gleda više milijardi ljudi i prednjači od 2007. godine pred tradicionalnim medijima.

„The Daily Show“, koji uređuje Trevor Noah gledaju milioni širom sveta, napustio je studio i svoj talk show vodi od kuće, to je neka vrsta rada kod kuće na svom kauču poznat kao Sofa talk shows, navodi se u analizi IFIMES-a.

Analitičari IFIMES-a primećuju da će postokoronska faza doneti promene na medijskom polju.

Pojedini mediji, navodi se, potpuno su se počeli baviti obaveštajnim pitanjima u jeku virusne krize.

Njihovi analitičari više se ne bave klasičnim reportažama i analizama stanja na političkom, društvenom i ekonomskom planu.

“Jedan deo medija bavi se medijsko-propagandnim ratom protiv određenih pojedinaca/organizacija/država, stavljanjem u opticaj dezinformacije u vezi korona virusom stvarajući tako opštu paniku među građanima te zemlje”, navodi se u analizi.

Dodaje se da te analize tako nemaju mnogo veze sa epidemijom i medicinom, nego se radi o tipičnoj vrsti obaveštajnog rada i rata.

Ono što je, navodi se, nekima bilo začuđujuće je pojava selektivnih informacija u medijima, što je ukazivalo na to, da su obaveštajne službe prešle liniju krize globalne epidemije.

U javnosti postoji percepcija velikih razlika i neskladnosti između obaveštajnih aktivnosti sa medicinskom strukom i epidemiologijom, konstatuje se u analizi I dodaje da se tako postavlja pitanje o tome šta je interes obaveštajnih službi u vreme globalne epidemije, kako koristiti informacije dobijene o epidemijama u političkom spektru i međunarodnim odnosima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend