03. dec 2020.

Kako je MTS došao do ugovora korisnika SBB-a?

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović nije mogao da da definitivan odgovor na pitanje da li će ova institucija sprovesti postupak nadzora i utvrditi da li su i na koji način podaci iz ugovora između korisnika i kompanije SBB završili kod direktnog konkurenta – kompanije Telekom Srbija.

Foto: Google StreetView

Kako je za Danas istakao Marinović, nakon konsultacija unutar institucije doneće odluku da li ovim pitanjem da se bave po službenoj dužnosti.

Dok se ta odluka ne donese, Marinović je savetovao građane koji sumnjaju da su im lični podaci zloupotrebljeni da sami pokrenu postupak i zatraže od Telekoma odgovore.

– Oni treba da se obrate pravnom licu za koje sumnjaju da neovlašćeno koristi njihove podatke i pitaju ih da li oni zaista obrađuju te podatke, u koju svrhu ih obrađuju, kako su do njih došli, koje podatke tačno poseduju… Takođe, oni po zakonu imaju pravo da zatraže da pravno lice prestane sa obradom tih podataka i da iste izbriše. Ukoliko pravno lice ne odgovori na zadovoljavajući način na taj upit, onda mogu da podnesu pritužbu Povereniku, navodi Marinović.

Podsetimo, televiziju N1 kontaktiralo je nekoliko ljudi žaleći se da dobijaju pozive u kojima ih osobe koje tvrde da su iz Telekoma, ubeđuju da promene kablovskog operatera i iz SBB-a pređu u operatera u većinskom državnom vlasništvu.

Sagovornike N1 je posebno zabrinulo to što su osobe sa kojima su razgovarali raspolagali pojedinim informacijama iz ugovora koje su sklopili sa SBB-om, poput toga kada ističe ugovorna obaveza ili na čije ime se ugovor vodi.

Kako za Danas navode u SBB-u, od kako je u avgustu prošle godine stupio na snagu novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ova kompanija je podatke o ličnosti stavila pod zaštitu bez presedana.

– U poslednjih nekoliko nedelja zabeležili smo veći broj pitanja korisnika iz različitih delova Srbija putem Kontakt centra i društvenih mreža na koji način su predstavnici konkurentskih kompanija došli do njihovih kontakata. Uz to, kontaktirani su sa veoma preciznim informacijama, o tačnom datumu isteka ugovora ili nazivu paketa. Baza korisnika SBB kompanije zaštićena je najsavremenijim organizaciono-tehničkim merama i mogućnost da se baza kopira i odnese van sredine u kojoj se vrši obrada podataka je svedena na minimum. Pored zaštite same baze, implementirali smo niz procedura u pogledu čuvanja poslovne tajne od strane zaposlenih, a za prekršioca to može biti i osnov za prestanak radnog odnosa. Očekujemo da se dalje utvrdi kako je neko nelegalnim putem pribavio podatke, a još više smo zainteresovani kako neko sme takve podatke da zloupotrebi za direktan kontakt sa korisnicima“, navode iz SBB-a.

Kako napominju, SBB podatke o svojim korisnicima tretira kao poslovnu tajnu i oni se čuvaju u informacionom sistemu koji je zaštićen odgovarajućim nadzorom.

– To pretpostavlja određena podeljena administrativna prava, sistem lozinki i logove koji pokazuju ko je i kad ušao u informacioni sistem i u koju svrhu, kao i određenu spoljnu zaštitu servera na kojima se baza nalazi kako ne bi mogla da bude hakovana, ističu u SBB-u, naglašavajući da, kao i drugi operatori, imaju zakonsku obavezu da lične podatke daju državnim organima isključivo na osnovu sudskog naloga.

Pored toga što bi korišćenje podataka iz ugovora druge kompanije bilo suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, koji tačno predviđa ko i pod kojim uslovima može da obrađuje podatke, ovakva praksa sporna je i iz ugla Zakona o zaštiti poslovne tajne.

Ovaj zakon izričito navodi da svaka radnja koja ima za posledicu otkrivanje, pribavljanje i korišćenje poslovne tajne, bez saglasnosti njenog držaoca, predstavlja delo nelojalne konkurencije.

Zakon držaocu tajne, u ovom konkretnom slučaju kompaniji SBB, daje mogućnost pokretanja parničnog postupka protiv lica za koje sumnja da je povredilo njenu poverljivost.

Kazne za ovaj privredni prestup variraju od 100.000 do tri miliona dinara, a pored toga sud može narediti licu koje je povredilo poslovnu tajnu da pruži informacije o trećim licima koje su u tome učestvovala i njihovih distributivnim kanalima.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, opet, predviđa kaznu u rasponu od 50.000 do dva miliona dinara u slučaju nezakonite obrade podataka.

Pravni zastupnici SBB-a su za N1 naveli da razmatraju „sva moguća pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju“.

Danilo Šuković, ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije ističe za Danas da, na osnovu dostupnih informacija, postoji sumnja da je u pitanju nelojalna konkurencija.

– Posebno problematično je što se radi o ličnim podacima građana, čija zloupotreba bi predstavljala kršenje ljudskog prava na privatnost, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Jako je važno da nadležni istraže da li je došlo do curenja ovih podataka. Problem je, međutim, što naše institucije funkcionišu unutar zarobljenog društva i, umesto opštim, služe partikularnim interesima. To je i najveći problem ovog društva i najveća prepreka demokratskom razvitku Srbije, navodi Šuković.

Bez odgovora Telekoma

Danas je u toku jučerašnjeg dana, a povodom indicija da su podaci iz ugovora korisnika SBB-a dostupni radnicima Telekoma, poslao pitanja PR službi Telekoma Srbije. Pitali smo ih da li je tačno da njihovi zaposleni kontaktiraju telefonom korisnike SBB-a, da li poseduju poverljive informacije iz ugovora, kao i na koji način su do njih došli. Do zaključenja ovog broja Danasa odgovori nisu stigli.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend