23. jul 2021.

NIN o Telekomu: I krivi i dužni

Kompanija Telekom Srbija je 2020. godine, prema podacima iz konoslidovanog finansijskog izveštaja, poslovne prihode povećala za samo dva odsto, sa 126,9 na 129,5 milijardi dinara, piše NIN.

Neto dobit Telekom grupe je povećana sa 2,46 na 4,16 milijardi dinara, što je, kako navodi mesečnik, značajno manja nego što je bila pre nego što je Telekom krenuo u ofanzivu i širenje na tržištu.

Lane je prekinut trend pada profita Telekoma, započet 2014. godine, kada je neto dobit Telekom grupe iznosila skoro 152 miliona evra, da bi u poslednje dve godine pala na samo 21 milion, odnosno 35 miliona evra.

NIN je podsetio da se Telekom 2019. godine „do guše zadušio“ da bi kupovinu privatnih kablovskih operatera „iskeširao“ oko 43 milijarde dinara.

Kako je istaknuto, dug te kompanije je na kraju 2020. godine iznosio kao i pre godinu dana, više od 1,2 milijarde evra, odnosno 144,77 milijardi dinara. U to nije uračunato 200 miliona evra koliko se Telekom zadužio emisijom korporativnih obveznica koje je u velikoj meri otkupila Narodna banka Srbije i tako mu omogućila dodatnu likvidnost.

Za pet godina je koeficijent zaduženosti Telekoma (odnos neto dugovanja i ukupnog kapitala) skoro utrostručen, sa 18,2 odsto, koliko je iznosio 2015. godine, na 44,3 odsto u 2019, godini, da bi lane, ako se uzmu u obzir i obaveze po osnovu lizinga, prvi put premašio granicu od 50 odsto.

Telekom će akcionarima, među kojima je država najveći sa 58 odsto udela, uplatiti svih 4,16 milijardi dinara prošlogodišnje dobiti, ili 5,2 dinara po akciji bruto.

To znači da će u budžet Srbije biti uplaćeno oko 2,4 milijarde dinara, a oko 4,8 miliona građana koji su besplatno dobili po 31 akciju, dobiće pojedinačno nešto manje od 160 dinara, ili 1,3 evra bruto.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend