23. jul 2021.

Dezinformacije o izbeglicama povezuju ekstremiste i političare

Onlajn dezinformacije čija su meta izbeglice i nevladine organizacije koje sa njima rade deluju kao "presudna veza" između ekstremističkih krajnje desničarskih ličnosti i "mejnstrim" političara, pokazao je novi izveštaj Instituta za strateški dijalog (ISD).

ISD je istraživao onlajn zajednice u kojima su se tokom 2020. širile dezinformacije protiv izbeglica i otkrio „značajno preklapanje“ između aktivnih političkih partija i ličnosti i „rubnih“ aktera i teoretičara zavere.

Istraživanje je pokazalo i da su zvaničnici na različitim dužnostima doprineli pojačavanju anti-izbegličkih dezinformacija u nekim zemljama i da su NVO koje rade sa izbeglicama i migrantima bile meta napada teoretičara zavere i dezinformacija.

Na nedavnom slušanju u Specijalnom odboru Evropskog parlamenta za strano mešanje (INGE) tema je bio uticaj dezinformacija na manjinske grupe u EU, uključujući migrante.

Na tom sastanku istraživačica Centra za medije, podatke i društvo Centralnoevropskog univerziteta Eva Bognar predstavila je svoje istraživanje u kome je ukazala na izazove borbe protiv dezinformacija.

Ona je rekla za EURACTIV da je, kada je reč o odgovoru na dezinformacije, fokus često na akciji države i upozorila da to može biti „izuzeno problematično jer u nekim slučajevima država nije benigni akter“.

Studija ISD, koja ispituje oblikovanje i širenje anti-izbegličkog narativa u prethodnoj godini, pokazala je da su u grupama naloga na mrežama koje dele dezinformacije o izbeglicama bili nalozi i onih iz „mejnstrim“ politike i onih iz ekstremističkih krugova i to na različitim jezicima i u različitim zemljama EU.

U ISD kažu da njihova analiza ne ukazuje nužno da te strane podržavaju ekstremiste. Međutim, u nekim slučajevima, npr. Alternative za Nemačku (AfD), identifikovane su aktivnosti promocije ili podsticanja mržnje i dezinformacija o izbeglicama.

Vilads Cale iz Evropskog saveta za izbeglice i prognane rekao je za EURACTIV da to ukazuje na širi trend „rubnih pozicija koje su se transformisale u ono što nazivano ‘mejnstrim’ političkom debatom“.

On je rekao da uključivanje obmanjujućeg jezika u „mejnstrim“ štampu i političke diskusije dehumanizuje i predstavlja veliku opasnost za ljude na terenu.

Izveštaj je pokazao i da su NVO često meta teorija zavere u onlajn prostoru. Narativi koji prikazuju pojedince iz NVO ili cele organizacije kao npr. krijumčare ljudi doveli su do široko rasprostranjenog neprijateljstva prema NVO i na internetu i van njega.

Bognar je rekla da deo problema u borbi protiv dezinformacija leži u činjenici da se koriste narativi koji potiču iz mnogo dubljih društvenih uslova i predrasuda na koje je teže odgovoriti politikom.

Problem je i to što se dezinformacije javljaju u raznim oblicima, od otvorenog govora mržnje koji je zabranjen, do sadržaja koji može da sadrži neki elemenat istine ali koja je pogrešno predstavljena ili samo delimično obelodanjena.

Bognar je rekla i da dobrovoljne mere u borbi protiv dezinformacija nisu dovoljne.

„Ne možemo da ostavimo korporacijama da se samoregulišu jer to neće funkcionisati“, rekla je ona i dodala da to nije u u njiihovom interesu i da je zato potreban politički odgovor.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend