29. jul 2020.

Ukupni prihodi medija od marketinga u 2019. bili 210 miliona evra

Više od polovine novca televizijama, internet medijima za reklamu više nego štampi i radiju zajedno

Prihodi medija od marketinga u Srbiji su prošle godine iznosili 210 miliona evra. Rast tih prihoda se u medijskom biznisu opisuje kao glavni faktor opstanka brojnih redakcija u zemlji, suočenih sa padom tiraža ili pojavom novih medija sa nejasnim vlasničkim ili finansijskim strukturama.

Prema podacima dobijenim od agencija Nilsen i Ipsos, konsolidacija i neznatan rast prihoda od marketinga traje od 2015. ali su prihodi od 2017. do 2019. godine imali i skokove od devet odsto godišnje, što je iznad evropskog proseka.

Stručnjaci napominju da ne treba biti fasciniran tim rezultatima jer su daleke 2008. godine oglasni prihodi bili za svega četiri miliona manji nego 2019. godine. Mediji su se zapravo, posle čitave decenije turbulencija samo vratili na nivo koji su imali uoči izbijanja ekonomske krize.

„Mi smo posle 2008. godine imali veliki pad koji je trajao sve do 2015. godine. Zatim je usledio period oporavka koji je u našem biznisu probudio optimizam, da bi nas sada sve udarila po glavi korona. Još niko ne zna kakve će posledice imati, koliko će trajati i koliko će promeniti naše navike, koliko će ljudi ostati bez posla“, kaže direktor jedne respektabilne marketinške agencije.

Kada se pogleda raspodela marketinških prihoda, od 210 miliona evra i dalje najviše odlazi televizijama – 111,9 miliona evra, ali je zanimljivo je da internet od oglasa dobija čak 38,5 miliona, znatno više od štampanih medija ili radio-stanica.

Na trećem mestu je tzv „out off home“ marketing (bilbordi, leci, insertacije..) na koji se troši 25,5 miliona evra, štampanim medijima ostaje 22,2 miliona, dok se na petom mestu nalaze radio stanice koje od oglasa dobijaju 11 miliona evra.

B. B.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend