Država i mediji  

30. jun 2022.

Da li bi nam bilo bolje: Šta sadrže predlozi za izmenu medijskih zakona koji nikad nisu stigli ni na dnevni red Skupštine Srbije

Piše Ivana Predić

Da su 2017. i 2018. godine usvojeni neki od predloga za izmenu Zakona o elektronskim medijima, kao što je obaveza članova Saveta REM-a da oduzmu dozvolu emiterima koji uporno krše zakon ili da će ukoliko žmure na kršenje zakona i etičkog kodeksa emitera biti razrešeni dužnosti, danas bismo možda imali uljudniju medijsku scenu. Ipak, ovi i slični predlozi za izmenu medijskih zakona nikada nisu stavljeni na dnevni red Narodne skupštine, jer, kako veruju naši sagovornici, vlast želi da građane drži u medijskom mraku, te ni po koju cenu neće odustati od kontrole nad medijima

Pritisci i napadi  

29. jun 2022.

Javnost suočavaju s ratnom prošlošću, a zbog toga se sami suočavaju s pretnjama, napadima i – nesolidarnošću kolega

Piše Tamara Spaić

Malobrojni novinari koji ne odustaju od pisanja o ratnim zločinima spadaju u grupu profesionalnih novinara, koji ne pišu ni po čijem diktatu, kritičari su vlasti, bave se i drugim temama zbog kojih im takođe stižu uvrede i pretnje. Ali svi do jednog svedoče da po brojnosti pretnji, njihovoj monstruoznosti i žaru sa kojim su izrečene nijedan kritički tekst na neku drugu temu ne može da se uporedi sa onim što izazivaju tekstovi o ratnim zločinima.

Mediologija  

28. jun 2022.

Medijska babaroga: Da li su masovni mediji zaista toliko uticajni?

Piše Aleksej Kišjuhas

Koja je omiljena babaroga neobaveštenih društvenih naučnika, i laika koji se tako osećaju? Masovni mediji. „Uticaj medija (na)...“ je istraživačka hipoteza, ali i izanđala frazetina koja se koristi za objašnjenje ama baš svega skarednog u društvu. Od uspona desnice na političkoj sceni Srbije, preko nečuvene cene malina na lokalnoj pijaci, sve do coktanja zbog one male sa trećeg sprata pošto je minđušom probušila pupak (kako je samo nije sramota). I, ko je kriv? Krivi su mediji, zar ne?

Send this to a friend