Bajatović vređao Insajder, Dačić: Ja sam dodelio obezbeđenje Brankici Stanković

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i funkcioner SPS-a, stranke koja je deo Vlade Srbije, umesto odgovora na pitanje kako se troši novac koji je Srbija uložila u gradnju Južnog toka, postavio je pitanje koliko košta obezbeđenje Brankice Stanković koje joj je dodeljeno odlukom države. Ivica Dačić, predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova, rekao je za Insajder.net da je on Brankici Stanković dao obezbeđenje na osnovu bezbednosne procene i da to nije tema za političko prepucavanje

Ivica Dačić, predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova, u kratkoj pisanoj izjavi za Insajder.net kaže da je u Moskvi i da ne zna šta se dogodilo na konferenciji za štampu.

„Ali ja sam Brankici dao obezbeđenje na osnovu bezbednosne procene. To nije tema za političko prepucavanje, razgovaraću s Bajatovićem tim povodom“, napisao je Dačić.

Zbog ugrožene bezbednosti, novinarka i autorka Insajdera Brankica Stanković 2009. je stavljena pod policijsku zaštitu. Ivica Dačić bio je ministar policije od 2008. do 2014. Zanimljivo je da je, u vreme kada je Brankici Stanković dodeljeno obezbeđenje, Dušan Bajatović bio zamenik predsednika Odbora Skupštine Srbije za bezbednost, a onda i predsednik tog odbora.

NUNS: PONAŠANJE BAJATOVIĆA BAHATO I UVREDLJIVO

Način na koji se direktor Srbijagasa Dušan Bajatović na konferenciji za novinare obratio novinarima Insajdera bahat je i krajnje uvredljiv, smatra Nezavisno udruženje novinara Srbije.

„Brankici Stanković obezbeđenje je dodeljeno jer je, zbog onoga o čemu je pisala, godinama izložena brutalnim pretnjama i pritiscima“, navodi NUNS. „To, dakle, nije posledica njene volje ili nekog hira, nego činjenice da srpsko društvo još nije uspelo da obezbedi uslove za normalan rad svih novinara i da su različiti centri moći i nasilničke grupe izvor ozbiljnih pretnji“.

NUNS dalje tvrdi da je Bajatovićeva izjava uvredljiva „ne samo za one novinare koji su izloženi brutalnim pretnjama i kojima je moralo da bude dodeljeno policijsko obezbeđenje, nego i za celokupnu novinarsku profesiju“.

„Ona je neprihvatljiva i zbog toga što praktično dovodi u pitanje nastojanja društva i države da, u meri u kojoj je to moguće, zaštite novinare“, saopštava NUNS.

„Život pod policijskom zaštitom je mučan i teško podnošljiv, što je na svojoj koži najviše osetila upravo Brankica Stanković. Bajatović bi to morao da zna i najmanje što može da učini je da se javno izvini zbog ovakvog postupka“, kaže se u saopštenju.

Ekipa Insajdera napustila KZN jer je Dušan Bajatović vređao našu novinarku

Ranije danas, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i funkcioner SPS-a, stranke koja je deo Vlade Srbije, umesto odgovora na pitanje kako se troši novac koji je Srbija uložila u gradnju Južnog toka, postavio je pitanje koliko košta obezbeđenje Brankice Stanković koje joj je dodeljeno odlukom države.

Bajatović je pre toga u uvodnom izlaganju optužio redakciju Insajdera, koju je sve vreme nazivao Autsajder, da vodi kampanju protiv, kako je rekao, gasa kao energenta i da to novinari rade zbog donacija.

Novinarka Insajdera je posle ovih opužbi pitala Bajatovića da li je takva diskreditacija njegov pokušaj da umanji značaj pitanja kako je novac građana Srbije potrošen, na šta je direktor Srbijagasa odgovorio kontrapitanjem: Koliko košta obezbeđenje policije koje ima Brankica Stanković?

Ekipa Insajdera je posle toga saopštila da napušta konferenciju za novinare zbog neprimerenog ponašanja Dušana Bajatovića. Novinari ostalih redakcija ostali su na konferenciji i nastavili da postavljaju pitanja.

UNS: UMESTO ODGOVORA BAJATOVIĆ POSTAVLJA NEPRIMERENA PITANJA O OBEZBEĐENJU BRANKICE STANKOVIĆ

Povodom pitanja koje je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović postavio novinarki Insajder.neta – „koliko košta obezbeđenje Brankice Stanković i zašto joj je dato?“ Udruženje novinara Srbije ističe da je obezbeđenje Brankici Stanković dodeljeno na osnovu procene Ministarstva unutrašnjih poslova da joj je bezbednost ugrožena i da pitanje Dušana Bajatovića koliko to košta građane Srbije nije primereno.

„UNS ističe da je dužnost novinara da postavljaju pitanja od javnog značaja, a da su nosioci javnih funkcija dužni da na ta pitanja odgovore“, kaže se u saopštenju.

UNS podseća da je dužnost policije da obezbedi sigurnost svim građanima, a posebno novinarima koji rade posao od javnog značaja i suočavaju se s bezbednosnim pretnjama onih na čije nezakonite poslove ukazuju.

Kako je kontrolisan novac potrošen za Južni tok?

Zbog gradnje srpske deonice gasovoda Južni tok uspostavljen je komplikovan poslovni model, čiji je najveći problem to što je gotovo nemoguće kontrolisati trošenje novca građana Srbije.

Koliko je važno da javnost dobije detaljno objašnjenje o načinu trošenja novca pokazuje nekoliko primera neobičnih izdataka prikazanih u, za sada jedinom, javno objavljenom finansijskom izveštaju firme Južni tok formirane u Srbiji.

Tako se navodi da je firma Južni tok na lizing uzela audi A8, tada najskuplji model audija na tržištu, koji ukupno košta 108.000 evra, da zakup poslovnog prostora plaća 11.000 evra mesečno, da je i pre početka gradnje gasovoda preduzeće trošilo na reklamu, propagandu, donacije.

Vlada Srbije više od 20 dana ne dostavlja odgovore na pitanja koliko smo tačno uložili za Južni tok i na šta je novac potrošen. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uz uopštene odgovore, odbija da da konkretne odgovore, uz konstataciju da je firma Južni tok privatno preduzeće čije poslovanje kontrolišu njeni akcionari.

Iako je preduzeće Južni tok formalno osnovano kao privatna firma, akcionari su građani Srbije preko javnog preduzeća Srbijagas, koje ima 49 odsto vlasništva, i država Rusija, preko državnog preduzeća Gasprom, koje je vlasnik 51 posto sada već obustavljenog projekta.

Javnost je od radova na Južnom toku praktično videla samo simbolično zavarivanje jedne cevi, pa ispada da je samo na pripremne radove potrošeno oko 30 miliona evra.

Dušan Bajatović je uplatu od 17,8 miliona evra iz matične firme za Južni tok u Švajcarskoj na račun ćerke firme u Srbiji skoro dva meseca posle obustave celog projekta Južni tok objasnio plaćanjem obaveza preuzetih pre obustave projekta. Istu pretpostavku je iznela i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Istovremeno i Zorana Mihajlović i Dušan Bajatović navode da je država kontrolisala kako je potrošeno 30 miliona evra. Za javnost je, međutim, najveći broj ugovora u vezi s ovim projektom, ali i celo poslovanje firmi osnovanih radi gradnje Južnog toka, od početka ulaganja u rusko-srpski deo gasovoda poslovna tajna.

Sve je više primera zajedničkog ulaganja države i stranog investitora, u kojem je država manjinski partner. Po pravilu su ovi poslovi obavijeni tajnom, iako država ulaže novac svih građana. Kakav je tačno mehanizam kontrole trošenja novca država uspostavila, da li kontrola zaista postoji, javnosti je takođe nepoznato.