09. nov 2016.

Evropska komisija: Autocenzura, pretnje novinarima, govor mržnje, niske plate i dalje problemi medija u Srbiji

majkl-davenport-foto-medija-centarU Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu Evropska komisija kao probleme navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara. Ističe da su istrage i presude za napade i zastrašivanja retke, dok pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju

Govor mržnje u medijima, autocenzura, niske plate novinara, pretnje i napadi, kao i mlake reakcije pravosuđa, ali i nejasan status Tanjuga i manjak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), neki su od gorućih problema koje je pobrojala Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2016. godinu, predstavljenom danas u Beogradu.

U Izveštaju se navodi da je Srbija dostigla određeni nivo pripremljenosti kada je reč o slobodi govora, ali da nije napredovala u proteklih godinu dana.

“Postoji potreba da se održe i podstiču politički dijalog, kritička diskusija i debata, kao i izražavanje različitih mišljenja – kako u mejnstrim medijima, tako i na društvenim mrežama”, navodi se u izveštaju.

Tokom izborne kampanje medijsko izveštavanje bilo je pristrasno, dominantne stranke su imale neopravdanu prednost, a granica između partijskih i državnih aktivnosti bila je zamagljena.

“Politička kontrola medijskog sektora rezultirala je raširenom autocenzurom, a falio je i efikasan mehanizam za monitoring medija tokom kampanje”, stoji u ovom dokumentu.

I govor mržnje se, prema oceni Evropske komisije, često toleriše u medijima, a biva procesuiran veoma retko.

“Izjave državnih zvaničnika u vezi sa istraživačkim radom novinara nisu išle u prilog stvaranju okruženja u kome bi sloboda izražavanja mogla da postoji bez prepreka”, dodaje se u Izveštaju.

Novinari i dalje ugroženi

Kao zabrinjavajući problem, Evropska komisija navodi i pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, dok su istrage i presude za napade i zastrašivanja retke, a pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju.

Ni Komisija za istraživanje ubistva novinara iz 1999. i 2000, prema oceni EK, nije napravila dalji napredak, a i pravosuđe tapka u mestu kada je reč o istraživanju nekoliko slučajeva napada na veb-sajtove od 2014. godine.

“U narednom periodu bi Srbija trebalo da omogući okruženje bez smetnji za slobodu izražavanja, a pretnje, fizički napadi, podstrekivanje na nasilje i slučajeve zadiranja u privatnost novinara i blogera da se na odgovarajući način prate od strane pravosudnih organa i javno osude”, preporuke su koje se navode.

Novinari su, prema ovom izveštaju, ugroženi i ekonomski, pa niske plate i nedostatak sigurnosti u poslu nastavlja da ih čini “osetljivim na pritisak i uticaje”, zbog čega se ocenjuje da “celokupno medijsko okruženje ohrabruje autocenzuru”.

Finansiranje RTS-a i RTV-a da se uskladi sa zakonom

Iako se javni servisi – Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine – podseća se u ovom dokumentu, finansiraju i kroz pretplatu, finansije iz budžeta treba da budu raspoređene prema jasnijim kriterijumima. Sredstva koja su im dostupna, ocenjuju u Komisiji, nisu dovoljna da ovi servisi ispune svoje zakonske obaveze pa ih ovaj “privremeni model finansiranja čini osetljivim na političke uticaje”.

Treba razjasniti, kako se navodi, i način na koji se finansira Tanjug, kao i celokupnu situaciju sa ovom novinskom agencijom.

Kako se finansiraju mediji nakon privatizacije nije dovoljno jasno u nekim slučajevima, jer “privatizacija državnih medija nije dovela i do transparentnosti vlasništva ili finansiranja, uključujući i državno finansiranje”.

I konkursno sufinansiranje bi trebalo da se uskladi sa zakonom, uz fer i transparentne procedure i bez mešanja državne administracije, naročito na lokalu.

“REM da bude nezavisan od političkih uticaja”

Evropska komisija konstatuje da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već neko vreme radi u nepotpunom sastavu, s obzirom na to da je imenovano šest od devet članova.

“Postavljanje članova REM-a treba da bude nezavisno od političkog uticaja. Regulatoru i dalje fali nezavisnost u monitoringu emitera, koji bi trebalo da osigura ispunjavanje programskih obaveza”, stoji u dokumentu.

Još uvek se čeka, podsećaju iz Evropske komisije, na procenu REM-a o tome koliko su mediji poštovali zakonske procedure tokom izborne kampanje aprila 2016. godine.

Savet za štampu ulaže napore

U dokumentu je samo Savet za štampu ocenjen pozitivno, uz konstataciju da je ovo telo “intenziviralo napore da zabeleži i izrekne kazne za kršenje profesionalnih standarda u štampanim medijima”.

“Savet je zabeležio da je kršenje kodeksa u porastu, pre svega kada je reč o istinitosti objavljenih informacija. Medijskim izveštavanjem baziranim na anonimnim izvorima ili izvorima iz istrage nastavlja se potkopavanje poverenja u pravosudne institucije, krše se standardi zaštite ličnih podataka i pretpostavka nevinosti”, stoji u izveštaju.

Zbog toga bi, prema preporukama, vlasnici i urednici morali više da poštuju profesionalne standarde.

Inače, Srbija je za poglavlje 10, koje se tiče informatičkog društva i medija, ocenjena kao umereno pripremljena, ali pre svega zbog određenog napretka koji je, kako se navodi, ostvaren usvajanjem Zakona o informacijskoj bezbednosti.

Kako je navedeno, u predstojećem periodu Srbija će morati pre svega da obezbedi nezavisnost RATEL-a kao i da ojača kapacitet resornog ministarstva, ali i da reguliše oblast reklamiranja.

____________________________________________________________________________________________________

Davenport: Fokusirani na probleme privatizacije i finansiranja medija

„Procena situacije u Srbiji je slična kao i za druge zemlje. Izveštaj konstatuje činjenicu da su medijski zakoni usvojeni, ali ove godine smo u prilici da procenjujemo implementaciju tih zakona. Ovaj izveštaj se fokusira na nedostatke u toj implementaciji, na primer na mane kada je reč o privatizaciji medija, bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou, kao i na mane implementacije u oblasti finansiranja medija. Važno je reći da smo doneli i neke preporuke za ključne probleme po ekonomskim, političkim i drugim kriterijumima, što su koraci koji bi trebalo da se preduzmu.“
____________________________________________________________________________________________________

 Foto: Medija centar Beograd 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend