Sistem označavanja televizijskog programa koji može štetiti deci, počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja, odnosno dečijih staratelja
Ova upozorenja se sastoje od zvučnog i znakovnog alarma i obaveštavaju da određeni program mogu da gledaju sva deca bezbrižno, ili da on nije namenjen svim uzrastima.
Apsolventi Fakulteta za dramske umetnosti u Beogradu napravili su društveno odgovornu kampanju kojom se obraćaju roditeljima i starateljima, a ukazuje na važnost primene sistema TV oznaka.
„Najosnovnija selekcija u gledanju televizijskih sadržaja je daljinski upravljač. Dakle, bez obzira na oznaku bezbednog TV sadržaja, definitivno se ne možemo osloniti kreatore programa. Moramo dakle da se interaktivno bavimo decom“, kaže mr Vanja Šibalić, docent na Fakultetu dramskih umetnosti iz Beograda.
Apslovent na FDU Nikola Repija kaže da roditelji imaju veoma težak posao jer oni možda čak i najmanje danas utiču na svoju decu.
„Društvo, ulica, škola i mediji najviše utiču na to kako će dete da se razvija“, kaže Repija.
Televizijske kuće ne mogu same da određuju pravila kako će označavati svoj program već za to postoje pravila. Dakle, tu kategorizaciju određuju multudisciplinarni timovi sastavljeni od psihologa, dečijih psihijatara, pedagoga i medijskih stručnjaka.
Unicef i Udruženje novinara Srbije sproveli su šestomesečno istraživanje kojim je utvrđeno da su emiteri prihvatili označavanje ali da su kriterijumi kojim se rukovode i dalje neujednačeni.
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Zar i ti, sine Bobe?
Tatjana Lazarević, Kossev: Udaraju tamo gde je najslabije, u medije koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao vinovnike zla
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.