25. maj 2015.

Gde je nestao dobar radio?

radio_parobrod_cenzolovka (1)Etrom dominiraju komercijalne radio-stanice, koje prave sličan program, obraćaju se istoj publici, uljuljkuju je i ne podstiču na razmišljanje

Skoro se sve radio-stanice u Srbiji, u pogledu muzike i govornih sadržaja, obraćaju istom segmentu publike – onom brojčano najdominantnijem. Rezultat je: istih petsto pesama u etru, iste – najkraće moguće – vesti i program koji se svodi na bazične informacije o vremenu, saobraćaju ili o tome da će „malo prehlađena Šakira ipak izvesti numeru za publiku našeg radija“.

Dominacija ovakve vrste komercijalnih radija nije samo estetska kategorija, već je i jedna vrsta političke odluke, jer preovlađujući radijski sadržaji uljuljkuju publiku, ne izazivajući je da razmišlja o onome što se dešava i što bi moglo da se promeni.

„Važna je strast ka onome što se radi. Prvo pitanje medija nije to koliko su slobodni, pošto se sloboda osvaja i zaslužuje, već pitanje estetike i stila“, Srđa Anđelić

Ovo su neke od poenti debate o radijskoj sceni Srbije, koja se razvila tokom promocije knjige Ane Martinoli „Strategija programiranja komercijalnog radija – Kako se pravi dobar radio“, održane u petak uveče u Beogradu, u kojoj su učestvovali poznati radijski novinari, voditelji i muzički urednici: Ljubica Gojgić (novinarka RTV Vojvodina, donedavno radila na RTV B92), Srđa Anđelić (jedan od osnivača B92, poslednjih meseci autor onlajn radijske emisije „Mjehur na mreži“), Gordan Paunović (takođe jedan od osnivača „Devedesetdvojke“, sada radi u Fondu B92) i Nebojša Krivokuća (marketinška agencija „Communis“).

Ljubica Gojgić smatra da se na radiju i danas može reći više nego u drugim medijima, slično kao što se u nedeljnicima mogu naći i mišljenja kojih nema na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Uz to, nivo odgovornosti za ono što se objavi najčešće je daleko viši nego u onlajn sferi.

„Mreže, međutim, u kontaktu s publikom imaju sve veću prednost u odnosu na radio. Kontakt programi su u doba dominacije programskih konsultanata i agencija za istraživanja javnog mnjenja postepeno nestajali sa radija. Pod preporukom ‘ne puštajte pacijente u program’, sa radija su nestali ne samo slušaoci koji bi se požalili na aktuelne probleme već i stručnjaci, profesori i analitičari koji imaju kritičke stavove“, kaže Ljubica Gojgić.

„Sa radija su nestali ne samo slušaoci koji bi se požalili na aktuelne probleme već i stručnjaci, profesori i analitičari koji imaju kritičke stavove“, Ljubica Gojgić

Srđa Anđelić, nekad veoma popularan voditelj i urednik na Radiju B92, koji poslednjih meseci pravi muzičko-govorni program na internetu, naglašava važnost strasti ka onome što se radi, u medijskoj sferi kao i bilo gde drugde, i da prvo pitanje medija nije to koliko su slobodni, pošto se sloboda osvaja i zaslužuje, već pitanje estetike i stila. On objašnjava da je, nakon devet godina pauze, pokrenuo emisiju „Mjehur na mreži“ iz potrebe da nešto kaže i da ono što ga okupira podeli sa drugima.

„Ono što radio u Srbiji nikada nije iskoristio jeste da bude prostor za debatu i razgovor, sa specifičnim temama i relevantnim sagovornicima. Informacije se danas mogu dobiti svuda u digitalnoj formi, i tu radio gubi svoju nekadašnju prednost da bude prvi. Međutim, ono što radio može, jeste da bude mesto debate koju je teško stvoriti u onlajn svetu. U Srbiji je danas teško naći radio-stanicu na kojoj se može čuti smislen razgovor“, rekao je Dušan Mašić (jedan od osnivača B92, sada menadžer na Bi-Bi-Siju), koji se u debatu uključio audio-putem iz Londona. On je podsetio da je Radio B92 nekada imao 30 novinara, dok danas radijske redakcije imaju dvoje ili troje ljudi.

Kao što nijedan radio danas ne pokušava da targetira 30-40 procenata ljudi koji ne slušaju najdominantnije muzičke hitove, tako niko ne pokušava da se obraća onim slušaocima, kojih je 10 ili 20 posto, koji radio slušaju zbog govornih sadržaja. U tome je, smatra većina učesnika debate, prilika za neke nove radijske inicijative, bez obzira na to da li će biti kreirane na FM talasima ili na internetu.

radio_parobrod_cenzolovka_2 (1)

 Fotografije: „Parobrod“ 

1 komentar za: “Gde je nestao dobar radio?

  1. Ne znam mnogo o tome, ali mi se čini da je pristup ozbiljnim radio poslenicima i ozbiljnim radijima prećutno neodobriv od strane države koja deli frekvencije. Tako je npr. kada su dodeljivane frekvencije odbijen zahtev Radija Bandini iako je to bio jedini radio sa isključivo ekološkom tematikom, sa tradicijom dužom od 10 godina i vođen od strane jednog od naznačajnijih radio-amatera Srbije. Takođe znam da radijske voditelje obučavaju ljudi iz stranih produkcija upravo po tom maniru – za populaciju 12-30 godina, znači, mani glavu, pasi travu… pa su sve radio stanice na isti kalup. Pravo je pitanje, kako izmeniti stvarnost? Kako promeniti demagogiju tipa „nardo to traži“?

    26. maja 2015. at 08:46

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend