15. okt 2016.

Intervju, Bujošević, RTS: Mi smo grešni, a vlast trapava

Ponekad se očekuje od RTS-a da nosi barjak ili vlasti ili opozicije. RTS jednostavno ne treba da nosi nijedan od ta dva barjaka. RTS treba da bude ozbiljna, pristojna televizija, da bude stabilizator i političkog i društvenog života Srbije

Draganu Bujoševiću nije bilo lako kada je pre nešto više od godinu dana ušao u Takovsku 10, ne samo zbog manjka u kasi i viška na spisku zaposlenih, već i zbog očekivanja s kojima se suočio. Očekivanja vlasti, očekivanja opozicije, očekivanja zaposlenih, očekivanja evropskih birokrata, očekivanja konkurentskih televizija, pretendenata na njegovo mesto, a i čaršija je zlurado očekivala kako će se snaći u najvećem i najuticajnijem medijskom sistemu u zemlji. Sa svima je do sada već imao poneki problem, ali Bujošević je to morao da očekuje kada se prihvatao ovog posla, jer pravi javni servis, kako će reći u intervjuu Ekspresu, mora da bude “negde između”.

– Kao i kada se sastavlja fudbalska reprezentacija ovde se ljudi rado bave RTS-om, njegovim programom, načinom finansiranja, poslovnim potezima…

U kojoj meri kritike ili predlozi koji se pojavljuju u javnosti imaju uticaj na to kako radi RTS ili vas to ne zanima?

– Svako ima pravo da kaže šta god hoće o RTS-u i to pravo ne možete nikome da oduzmete. Mi smo prošle godine uradili nešto što RTS ranijih godina nije radio, organizovali smo javnu raspravu o našem programu i u toj javnoj raspravi je učestvovao vrh RTS-a. Nikada se to ranije nije dogodilo. U toj javnoj raspravi, iskreno rečeno, nismo dobili mnogo korisnih sugestija, zato što većina ljudi govori otprilike „a zašto nas nema u programu” ili „i mi bi trebalo da budemo u programu”. Desilo se u Subotici da je predstavnik nemačke nacionalne manjine rekao – „ja znam da vi nemate nikakvu obavezu da pravite emisiju posvećenu nama, ali morali biste da imate tu vrstu emisije”. RTS nema dovoljno prostora da bi mogao da udovolji svim takvim zahtevima, a mislim da ne bi bilo ni dobro, da program ne bi imao dovoljan kvalitet, ako bismo udovoljavali svim takvim zahtevima. Slično je i s onima koji nude svoje programe RTS-u. Nama se dešavalo da vlasnici mnogih agencija koje nude serije, emisije RTS-u napadaju program RTS-a po novinama ili na društvenim mrežama onda kada RTS kaže da program koji nude nije za našu kuću. Ali dobro, to je deo ovog posla.

Da li je u Srbiji pređena granica posle koje se neće postavljati pitanje da li nam je potreban javni servis? Da li je realno da stvari krenu u drugom pravcu, da se napravi klima u kojoj će biti moguće da se kaže – šta će nam javni servis, dovoljno je da imamo privatne televizije i tu, neku, poludržavnu ili državnu televiziju koja ne mora da bude mnogo uticajna?

– Mislim da je to vreme iza nas. Postojale su, zaista, u jednom trenutku rasprave o tome da li treba da postoji javni servis i te rasprave su vodile i inicirale pre svega privatne televizije. One s vremena na vreme vraćaju raspravu o tome da li RTS treba da ima reklame ili ne treba. Što se mene tiče, RTS ne mora da ima reklame, ali neko mora da mu na drugi način obezbedi dovoljne prihode. Ali, gde bi onda agencije koje kupuju televizijske sekunde, koje se bave oglašavanjem, emitovale reklame. Ako neko RTS-u ukine pravo na reklame, te reklame neće preći negde drugde, jer druge televizije nemaju sadržaj u kojem mogu da ih emituju. Oglašivači ne vole rijalitije, neće da se prljaju. Uzgred, rijalitije gleda četvrtina Srbije, tri četvrtine ih ne gleda.

Za razliku od RTS-a, neki javni servisi u regionu nisu najgledanije televizije. Zašto je visoka gledanost bitna za javni servis?

– Nijedan javni servis u regionu nije najgledanija televizija u svojoj zemlji. HRT je na trećem mestu od tri nacionalne televizije iako ima tri puta više prihoda od RTS-a. Mi smo najgledaniji javni servis otprilike do Rima, Beča, Berlina. Javni servisi nisu najgledaniji ni u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Sloveniji, Bosni, Crnoj Gori, Grčkoj, Rumuniji. RTS je jedan od 17 javnih servisa u Evropi koji je najgledanija televizija u svojoj zemlji i nalazimo se u najboljem društvu s engleskim BBC-jem, nemačkim ZDF-om, švedskom televizijom, italijanskim RAI… Uglavnom su javni medijski servisi najgledaniji u najrazvijenijim delovima Evrope i naravno simbol svega toga je BBC. RTS je, u trenutku dok razgovaramo, najgledanija televizija u 254 dana ove godine, a prva sledeća je najgledanija u 22 dana. Dakle, ako gledate samo po broju dana, mi smo više od 10 puta gledaniji od prve sledeće televizije. Užasno je važno da RTS bude najgledanija televizija. Ako nije najgledanija televizija, biće apsolutno nevažna. Ljudi koji se bave televizijom i medijima često pominju slogan BBC-ja da je posao javnog servisa da informiše, obrazuje i zabavi. Mi to takođe radimo i jedina smo televizija koja to radi, pogotovo u onom delu – obrazuje. Nijedna druga televizija nema ni obrazovni program, ni naučni, ni kulturni program, iako je obaveza svih da to imaju. Ali, u tom sloganu BBC-ja postoji i nastavak, a on glasi – “da, naš posao jeste da informišeno, obrazujemo i zabavimo, ali ako nismo najgledaniji nećemo taj posao moći da uradimo”. I RTS mora da bude najgledaniji, ali ne po cenu toga da snižava kvalitet programa. Naprotiv, mislim da treba da ga poboljšava.

Ceo intervju u štampanom izdanju Ekspresa…

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend