Ko je najzastupljeniji u informativnim programima državne televizije

Rezultati analiza emisija informativnog programa Radio-televizije Srbije – Dnevnika 2, Jutarnjeg programa, emisije Ovo je Srbija i Građanin, koju su sproveli Edukacioni centar uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, pokazale su potpuno odsustvo novinarske kritičnosti i nedostatak proaktivnosti građanske javnosti

Centralno pitanje našeg istraživanja bilo je ko i o čemu govori u programima RTS-a. U analiziranim emisijama preovlađuju ekonomske teme, dok je politika potisnuta u drugi plan, u odnosu na neki prethodni period. Najvažniji deo analize su subjekti koji govore u ovim emisijama na RTS-u i tu se vidi problematičan novinarski izbor sagovornika. U informativnoj emisiji Dnevnik 2 izričito preovlađuju subjekti vlasti i državne uprave sa 18.4 odsto pojavljivanja i čak udelu od 30 odsto u trajanju tih izjava – rekla je Jovanka Matić sa Instituta društvenih nauka.

Ona je navela i da među pomenutim prednost imaju centri izvršne vlasti, dakle predsednik, vlada i ministri, a da se preostale dve vlasti, sudska i zakonodavna, pojavljuju u samo jedan odsto slučajeva. Takođe, prema istraživanju, pokrajinska vlast je izrazito marginalizovana.

– Ovo znači da postoji sistemski model ignorisanja pokrajinske vlasti i mi smatramo da je to problematično – dodala je Jovanka Matić.

Što se tiče prisustva građana u emisijama na Javnom servisu, oni su uglavnom prisutni u emisiji “Ovo je Srbija”, pojavljuju se relativno često, ali su “pasivni posmatrači zbivanja”, nije im dozvoljeno da izraze politički stav, čime postaju irelevantni sagovornici.

– Svi programi su diskriminatorni prema ženama koje se u Dnevniku pojavljuju kao subjekti u 19.2 odsto slučajeva, pet procenata manje u odnosu na svetski prosek. Izrazita negativna karakteristika ove emisije je i beogradocentričnost, jer je čak 2/3 subjekata u Beogradu – istakla je ona.

Saša Gajin sa Pravnog fakulteta “Union” kazao je da postoje normativni mehanizmi kojima građani mogu da učestvuju u medijima, međutim građanska javnost nema proaktivni odnos prema medijima, odnosno ne angažuje se dovoljno.

– Medijima se u ovoj zemlji bave mediji, političari i strane organizacije, dakle nema nevladinog sektora. Od velikog je značaja da se civilno društvo bavi medijima. U Zakonu o javnom informisanju po prvi put postoji neki okvir po kome vi možete da iskontrolišete tok sredstava ili intervenišete u vezi sa pojedinim informacijama – kazao je on napominjući da direktna veza između građana i Javnog servisa može nesmetano biti ostvarena preko Programskog saveta, gde “sada ne sede ljudi sa drugim javnim funkcijama”.

Nekritičnost

Simptomatično je i odsustvo kritičnosti, a rezultati istraživanja kažu da se 45.5 odsto subjekata odnosilo pozitivno prema temi, dok je njih samo 15 odsto imalo kritični stav.