Mediji i civilni sektor moraju da budu saveznici u realizaciji medijske reforme i da zajednički učestvuju u stvaranju kritičke javnosti, bez koje nema napretka u društvu, rečeno je danas na okruglom stolu u organizaciji ANEM-a.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da su mediji i civilno društvo godinama suočeni s nerazumevanjem sopstvene uloge u kreiranju kritičke javnosti.
Nedovoljna je svest da ako ne stvore zajednički front, onda kritičku javnost može da načne bilo koja vlast, koja nije ni svesna da time sebi puca u nogu, rekla je Liht.
Ona je, ukazujući na pad medijskog kvaliteta, taboidizaciju i urušavanje medijske scene u Srbiji poslednjih godina, istakla da bez kritičke javnosti nema reforme društva ni države.
„Reforme ne mogu da se sprovedu, Srbija ne može da bude ozbiljan pregovarač sa EU, ako ne iskoristi sav svoj intelektualni potencijal“,rekla je Liht.
Ona je ocenila i da bi vlast i nosioci političke moći bili odgovorniji prema kritičkoj javnosti kad bi predstavnici medija i civilnog društva bili odgovorniji prema sebi i svojoj obavezi.
Liht je takođe istakla da bi bilo pogrešno tvrditi da bi privatizacijom medija svi problemi u toj sferi bili rešeni.
„Ako komercijalni mediji nastave ovako, dobijaće gledanost ali će izgubiti relavantnost, koja će otići društvenim mrežama i u nove medije“
Glavni i odgovorni urednik B92 i predsednik UO Fonda B92 Veran Matić ocenio je da su i mediji i civilni sektor u dubokoj krizi, a da komercijalizacija i trka za rejtingom jede sav prostor koji bi u medijima trebalo da zauzme civilni sektor.
Matić je rekao da je potrebna ozbiljna reforma javnog servisa koji mora da ispunjava svoje obaveze prema civilnom sektoru, ali i istakao da je sve teže uticati na komercijalne emitere jer je „interes profita ovladao tim medijima“.
„Ako komercijalni mediji nastave ovako, dobijaće gledanost ali će izgubiti relavantnost, koja će otići društvenim mrežama i u nove medije“, rekao je Matić.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković naveo je da novi medijski zakoni, koji su usvojeni u avgustu ove godine, treba da doprinesu tome da svi mediji imaju jednaku startnu poziciju.
„Donošenje medijskih zakona posle 11 godina pratila je zaglušujuća tišina, imajući u vidu kakva bi zaglušujuća buka nastala da oni nisu usvojeni“, ocenio je Mirković.
On je podsetio da od 1.330 glasila koji su registrovani u APR-u, samo šest odsto treba da bude privatizovano.
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Asanž pred poslednjom žalbom: Odluka sudije koja će imati ogroman uticaj na novinarstvo u svetu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.