Napadi na novinare su naličje nedemokratskog društva

Medijske slobode su ugrožene u svim zemljama Zapadnog Balkana. Fizički napadi, pretnje, politički i ekonomski pritisci na novinare pokazuju nesposobnost i odsustvo volje vlasti da obezbede uslove za slobodu informisanja i izražavanja. Ovo su ključne poruke međunarodne konferencije „Sigurnost i zaštita novinara u zemljama Zapadnog Balkana“, održane danas u Sarajevu, u organizaciji međunarodne organizacije Civil Rights Defenders (Branioci ljudskih prava).

Predstavnici novinarskih organizacija iz BiH, Crne Gore, Srbije i Hrvatske ukazali su na ključne probleme bezbednosti medijskih radnika i predstavili najekstremnije slučajeve fizičkog nasilja nad novinarima.

„Od 2008. do 2014. godine u Srbiji je zabeleženo 348 napada na novinare i druge medijske profesionalce“, naveo je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović. On je naglasio da najveći broj slučajeva fizičkog i verbalnog nasilja ostaje nerazrešen i neprocesuiran. „Nekažnjavanje nasilja podstiče njegovo ponavljanje a ukupna nesigurnost novinara govori o niskom stepenu demokratije u društvu“ , kazao je Obradović.

Udruženju BiH godišnje se za pomoć obrati prosečno 120 medijskih radnika. Najčešći su zahtevi za pomoć u pravnoj i sudskoj zaštiti. Od 2006. godine do danas ovo udrženje je registrovalo 40 fizičkih napada i 17 direktnih pretnji smrću novinarima.

„Posledice učestalih napada na novinare su opšta nesigurnost, cenzura i samocenzura, sukobi unutar medijske zajednice, neprofesionalnost i vraćanje govora mržnje u medije i javnu komunikaciju“, izjavila je generalna sekretarka BiH novinara Borka Rudić.

Crna Gora je evropski šampion kada se uporedi njena veličina i broj napada na novinare,čulo se od predstavnika Sindikata novinara Crne Gore. O profesionalnoj i radnoj zaštiti medijskih radnika u ovoj zemlji dovoljno govori to što je nedavno sa radnog mesta u redakciji dnevnika „Vijesti“ otpuštena predsednica Sindikata novinara Marijana Ćamović, što je suprotno međunarodnim sindikalnim i radnopravnim konvencijama.

U Hrvatskoj poslednjih godina su ređi fizički napadi na novinare za razliku od političkih i ekonomskih pritisaka.

Krivično delo klevete i sramoćenja još nije ukinuto a protiv novinara su još češće tužbe sa visokim novčanim odštetnim zahtevima, objasnio je predsednik Društva novinara Hrvatske Zdenko Duka.

U poslednjih 14 godina, hrvatski sudovi su za povredu ugleda i časti dosudili odštetu od približno milion evra. Zamašan deo ovog iznosa, prema Dukinim recima, platili su novinari.