Nova istraga o Dadi od septembra

Komisija i Više javno tužilaštvo razrađuju strategiju u slučaju ubistva novinarke. Glavni fokus biće na izveštaju iz Holandije

Istraga o smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović biće nastavljena u septembru, a glavni fokus je na izveštaju holandskog instituta koji je, pored ubistva i samoubistva, zaključio da je moguć i nesrećan slučaj. Zajednički sastanak Vladine komisije koja se bavi ubistvima novinara i Višeg javnog tužilaštva biće održan početkom meseca i na njemu će se precizirati dalji koraci u istrazi.

Kako saznajemo, od istraživanja na koji način je novinarka nastradala neće se odustati, iako je izveštaj iz Holandije uneo dodatnu zabunu u ceo slučaj.

Dokumentacija i dokazi koji su poslati na veštačenje u Nacionalni forenzički institut u Hagu nisu bili dovoljni da tamošnji stručnjaci odgovore na dotadašnju dilemu da li se novinarka ubila ili je ubijena. Holandski stručnjaci za patologiju i balistiku dodali su u svom izveštaju da se, pored ove dve mogućnosti, ne isključuje ni treća – nesrećni slučaj.

Na osnovu superveštačenja u vezi sa upotrebljenim oružjem i municijom (poslate originalne patrone iz tog perioda koje su ostale kod porodice, kao i puška), forenzičari haškog instituta nisu mogli da zaključe na koji način je došlo do njene smrti. Ipak, oni su razrešili dilemu koliko je hitaca bilo!

– Indicija da je posredi ubistvo, koja se bazira na sugestiji da su ispaljena dva hica, zbog postojanja dva filcana čepa, može biti odbačena – zaključuje se u nalazu dostavljenom Višem javnom tužilaštvu. – Ispaljen je jedan hitac, jer je reč o dva filcana čepa iste patrone.

Haški istažitelji su u zaključku naveli da nisu mogli da isključe ubistvo ili samoubistvo, kao ni nesrećan slučaj, jer im nije bila dostupna odeća žrtve.

Ipak, eksperti holandskog instituta su s velikom verovatnoćom zaključili da ulazna rana nije nastala iz apsolutnog prislona. U izveštaju navode da su rane koje se vide na fotografijama i koje su opisane u obdukcionom nalazu mogle nastati, „mnogo verovatnije“, ako je udaljenost s koje je pucano u rasponu između 13 i 80 santimetara. Ovakav zaključak su izvukli, kako ističu, samo pod pretpostavkom da su promene boje na koži i odeći nastale od deponovanog baruta.

Veštačenje na lutkama

Tokom balističkog veštačenja i eksperimentalnog ispaljenja municije, u kojem je menjan položaj žrtve (što je propraćeno i fotografijama), holandski stručnjaci su koristili lutke. Institut iz Haga priložio je i šest fotografija iz kojih se da naslutiti, ukoliko je reč o samoubistvu ili nesrećnom slučaju, kako je žrtva mogla da puca sama u sebe.

 Foto: www.dadavujasinovic.com