19. sep 2014.

„Novinari u Srbiji nisu bezbedni“

BEZBEDNOST I ZASTITA NOVINARAU Srbiji je tokom poslednjih šest godina napadnuto više od 350 osoba zaposlenih u medijima.

Samo od početka ove godine do avgusta zabeleženo je 18 incidenata – fizičkih napada i verbalnih pretnji novinarima.

Kako je objasnio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović, predstavljajući elektronsku bazu podataka napada na novinare www.bazenuns.rs, u Srbiji ima mnogo primera napada na novinare na čijoj zaštiti i rasvetljavanju tih incidenata država ne radi dovoljno.

Podsećajući na novinare Dejana Anastasijevića, Vladimira Mitrića, Slađanu Novosel, Draganu Sotirovski, Stojana Markovića, koji su proteklih godina napadnuti zbog svog izveštavanja, Obradović je rekao da takvih primera ima još mnogo.

„Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da im omogući normalne uslove za rad. Verbalni i fizički napadi se najčesće ne kažnjavaju, a kazne su tolike da ne obeshrabruju počinioce od ponavljanja“, rekao je Obradović.

„Novinari u Srbiji nisu bezbedni, a vlast ne čini dovoljno da im omogući normalne uslove za rad. Verbalni i fizički napadi se najčesće ne kažnjavaju, a kazne su tolike da ne obeshrabruju počinioce od ponavljanja“, rekao je Obradović.

On je istakao da baza napada na novinare, koja sadrži i pravne savete i objašnjenje kako doći do besplatne pravne pomoći, upravo služi da se policija, tužilaštvo i sudovi svakodnevno podsećaju da je njihova dušnost zaštita novinara, kojima treba da obezbede da svoj posao obavljaju bez pretnji, pritisaka i napada.

O rizicima novinarske profesije u Srbiji govorio je i predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić koji je podvukao da postoji princip „stalnog gomilanja opasnosti“ s kojim se novinari suočavaju.

„Kada se novinar nađe u situaciji da doživi pretnju, ako nastavi da se bavi tim poslom, on će samo imati gomilanje problema i stvaranje još dramatičnije situacije“, rekao je Matić.

Na osnovu iskustva u radu Komisije, dodao je on, potrebno je da država bude više angažovana na stvaranju boljih uslova za rad novinara.

„Potrebno je stvaranje mehanizama brzih reakcija. Potrebno je da se istrage brzo vode. Ako se ona vodi zbog ubistva od pre 15 godina, događa se situacija da mnogo ljudi u međuvremenu umre, da se zagade dokazi i onda je veoma teško posle toliko godina imati reakciju“, objasnio je Matić.

Na predstavljanju baze podataka napada na novinare, čiju su izradu podržali organizacija Civil Rights Defenders i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, učestvovao je i ekspert Saveta Evrope, član Komiteta za zaštitu novinara pri Savetu Evrope i predstavnik za slobodu medija pri Evropskoj federaciji novinara Vilijam Horsli.

On je istakao da države donose mnoge rezolucije i zakone koji mnogo toga dobrog obećavaju, ali da je realnost drugačija pošto nedostaje politička volja države da se oni implementiraju.

Prema njegovim rečima današnje društvo živi u paradoksu da ima najveću slobodu govora u istoriji, pre svega zahvaljujući Internetu, ali da je istovremeno sloboda medija širom sveta dostigla svoju najnižu tačku u poslednjih deset godina.

On je podvukao da je potrebno da vlade prepoznaju da izvor nasilja prema novinarima nisu samo kriminalne bande i finansijski moćnici, već da tu postoji i velika odgovornost države, policije, vojske, pravosuđa…

Kao jedan od glavnih problema s kojima se novinari suočavaju širom sveta, ali i u Srbiji, jeste onemogućavanje pristupa važnim informacijama na Internetu, ukazao je Horsli, navodeći primer Turske od prošle godine i donošenje brojnih antiterorističkih zakona na osnovu kojih tužioci progone novinare.

Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Chuk podsetila je da je sloboda izražavanja garantovana članom deset Evropske konvencije o ljudskim pravima, naglasivši da građani samo u demokratskom društvu mogu da ucestvuju u procesima donošenja odluka.

„Novinari i oni koji obavljaju funkcije obaveštavanja javnosti kroz medije često su zbog te uloge obaveštavanja i otvaranja debata o pitanjima javnog interesa u posebno ranjivom položaju u odnosu na različite intresne grupe i institucije vlasti“, rekla je Chuk.

Prema njenim rečima, prepreke koje se postavljaju da bi se sprečilo obaveštavanje javnosti često mogu da imaju krajnje negativne posledice po bezbednost i sigurnost novinara, istakavši da su napadi na novinare posebno teške povrede ljudskih prava jer na meti nisu samo pojedinci, već celokupno društvo kojem je uskraćeno pravo da dobije informaciju „čime se sprečava pravo na javni diskrus, koji je srž demokratije“.

„Novinari i oni koji obavljaju funkcije obaveštavanja javnosti kroz medije često su zbog te uloge obaveštavanja i otvaranja debata o pitanjima javnog interesa u posebno ranjivom položaju u odnosu na različite intresne grupe i institucije vlasti“, rekla je Chuk.

Ona je dodala da je bezbednost novinara jedna od prioritetnih tema za Savet Evrope koji, kako kaže, radi na izradi novih smernica i merama njihove zašite.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković, govoreći o napadima na novinare i ubistvu vlasnika i urednika Nedeljnog telegrafa Slavka Churuvije, istakao je kao jedan od prioriteta prilikom stupanja na duznost u Ministarstvu kulture i inforisanja da se po svaku cenu što pre donese set medijskih zakona.

Kako je objasnio oni su doneti i stupili na snagu u avgustu, posebno se osvrnuvši na nekoliko članova koji se bave direktno i konkretno bezbednošću i zaštitom novinara.

„Želeli smo da ovom zakonkom regulativom konkretno pokažemo koliki je značaj da novinari budu bezbedni i zaštićeni i da se stvore sistemski uslovi za bolje funkcionisanje novinara u buućnosti“, rekao je Mirković.

On je dodao da ga raduje što je to ministarstvo podržalo izradu elektronske baze podataka, poručivši da će Ministarstvo kulture i informisanja nastaviti da podržava i druge slične projekte.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend