Patnje u Alepu kao režirani kadrovi

Tragom vesti da je Pentagon platio pola milijarde dolara za lažne snimke Al Kaide i njima opravdao intervenciju u Iraku: Po narudžbini svetskih sila marketinški magovi nemilice izvrću istinu

Pas maše repom, ili rep maše psom? Ovo drugo, naslov je holivudskog filma (kod nas prevedenog kao „Ratom protiv istine“) koji pokazuje koliko je moguće izvrtati stvarnost, a čiji nastavak upravo gledamo u stvarnosti. Isplivala je na površinu činjenica da je Pentagon platio 540 miliona dolara za lažne snimke Al kaide i njima opravdao američku invaziju na suverenu državu Irak, započetu 2003. godine.

To je obelodanio Biro za istraživačko novinarstvo, upirući prst u britansku pi-ar firmu „Bel Potindžer“, koja je slavu stekla pišući govore za predsednike i premijere najmoćnijih zemalja. Osnivač i vlasnik kompanije Timoti Bel, bio je propagandni guru „gvozdene ledi“, nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, kojoj je svojom pi-ar veštinom čak triput potpomogao izborni trijumf.

Za svoj trud Bel je (po predlogu Tonija Blera) nagrađen titulom barona, a upravo je on 8. aprila 2013. godine, saopštio svetu vest o smrti svoje ključne poslodavke. Veruje se da je nagrada za marketinški trud u Iraku, jedna od najbolje plaćenih usluga te vrste ikad u svetu. Doduše, ulaženjem u detalje vidi se da je „pisanje sapunskih opera, snimanje video-materijala za arapske informativne agencije i distribucija klipova koje su snimili borci Al kaide“ naplaćeno sumom od „samo“ u proseku 15 miliona funti godišnje. Ostatak do ukupnog obelodanjenog iznosa išao je za troškove produkcije i ekspedicije.

Propagandni magovi slični Belu, kreirali su „istine“ kojima su svrgavani režimi, zapodevali se građanski ratovi, opravdavale agresije na nevine narode. Naručioci su dobro plaćali za uverljive laži. A šta je uverljivije od video-snimka? Zar je moguće sumnjati u sopstvene oči?

Lažne video-snimke Al kaide koji su sad procurili u javnost, odobravali su Bela kuća i general Dejvid Pitreus, tadašnji direktor CIA, koji se kasnije našao pod istragom zbog odavanja poslovnih tajni svojoj ljubavnici. Istina je isplivala pošto je bivši urednik video-izdanja Bel Potindžera, Martin Vels (52) odlučio da progovori.

– U Bagdadu smo snimali tajni sadržaj za psihološke operacije. Video-snimke pravili smo u zgradi unutar američke baze. Na njima smo prikazivali Al kaidu u negativnom kontekstu i pravili video-materijal koji je izgledao kao da je sa arapskih TV-stanica. Slali smo timove da snimaju bombardovanje po gradu s lošim kamerama da snimci izgledali autentično – svedoči Vels. – Pravili smo i lažne propagandne snimke Al kaide koje su američki vojnici podmetali u domove Iračana da bi potom bivali nađeni u pretresima.

Biro za istraživačko novinarstvo veli da su Pentagon i „Bel Potindžer“ u periodu od maja 2007. do 2011. godine potpisali niz ugovora i da je po osnovu njih isplaćena ukupna suma od 540 miliona dolara. Tragom ove vesti dolazi se do podatka koji je objavio britanski „Sandej tajms“ da je sličan ugovor potpisan 2006. godine i da je glasio na sličnu godišnju sumu od 120 miliona dolara.

Irak nije bio izuzetak. Vels svedoči da su se slični filmovi režirali po narudžbini i snimali za potrebe izvrtanja istine u Siriji i Americi, ali da nema dokaza da kako su korišćeni.

Sadašnja pi-ar kompanija „Bel Potindžer“, u međuvremenu je promenila vlasnika i sadašnja struktura, tvrdi se, nema nikakvu vezu sa spornom „divizijom“, ukinutom 2011. godine, piše „Sandej tajms“. Teoretičari zavere, sumnjičavi i ovog puta, upućuju na činjenicu da je „krtica“ ubačena tokom te iste godine uhvatila čelne ljude Potindžera da razmatraju ponudu za marketinški doprinos svrgavanju autoritarnog režima u Uzbekistanu.

Maks Blumental, novinar od profesionalnog integriteta, nagrađen nizom profesionalnih priznanja, kaže da „Kampanja za Siriju“ – samoproklamovana kao zalaganje nezavisne advokatske grupe za mir i demokratsku budućnost ove zemlje pocepane unutrašnjim oružanim sukobima različitih verskih grupacija – zapravo operiše po nalogu Vašingtona.

– Ova grupa igrala je ključnu ulogu u sejanju slika i priča o hororu u sirijskom gradu Alepu, a u saradnji sa tamošnjim grupama – kakve su Sirijske civilne odbrambene snage poznatije kao „Beli šlemovi“ – u stanju je da na ulice izvede na hiljade demonstranata. Iako ima bitnu ulogu u oblikovanju zapadne vizije sirijskog građanskog rata koji traje šest godina i sada je u jednoj od svojih najkrvavijih faza, stvarni imidž „Kampanje za Siriju“, potpuno je nepoznat široj publici – kaže Blumental.

Slike o stanju u Alepu koje su, zahvaljujući Kampanji otišle u svet, imale su zadatak da opravdaju veći vojni angažman SAD u Siriji.

Ni „Beli šlemovi“ kao i „Kampanja za Siriju“ nisu samostalne organizacije. Osnovane su u kolaboraciji sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj (USAID), tačnije, njenog eksplicitno političkog krila „Biroa za tranzicijske inicijative“, ključnog u političkoj subvervziji na Kubi i u Venecueli. USAID je, zapravo, glavni osnivač „Belih šlemova“, a od 2013. godine naovamo, dostavila im je najmanje 23 miliona dolara. Taj novac, bio je samo deo budžeta organizacije u iznosu od 340 miliona dolara, namenjenih za „podršku aktivnostima mirne tranzicije ka demokratskoj i stabilnoj Siriji“.

Zahvaljujući agresivnoj propagandi koja je gurala „Kampanju za Siriju“, „Beli šlemovi“ su bili nominovani za Nobelovu nagradu, a već su dobili „Alternativnog Nobela“ koji se dodeljuje „hrabrim ljudima i organizacijama za praktična rešenja globalnih problema“. „Kampanja za Siriju“, vodila je akcije prikupljanja sredstava za „Šlemove“ u okviru kojih su se, primera radi, angažovali glumci Ben Aflek, Ališa Kiz i Džastin Timberlejk. „Šlemovi“ su postali „zvezde“ a video-materijal o njima, režiran da populariše navodnu borbu za mir i demokratiju, kao svoj izvor koristi na desetine zapadnih medija.

– Pretvaranje „Belih šlemova“ u internacionalnu senzaciju, samo je jedan od niza uspeha „Kampanje za Siriju“ na američkom putu za istiskivanje aktuelne sirijske vlade sa Asadom na čelu – zaključuje Maks Blumental.

I pi-ar kompanija „Linkoln grup“ bazirana u Vašingtonu, plasirala je u medije u Iraku tekstove, koje su tajno pisali specijalno angažovani ljudi u američkoj vojsci. Institut za mir i prosperitet „Ron Paul“ na svom Fejsbuk-profilu postavio je pitanje:

– Da li ste se ikada zapitali o video-filmovima Osame bin Ladena, ili klipovima u kojima se ljudima odsecaju glave. Ako ste bili sumnjičavi, bili ste u pravu. Pentagon je platio britanskim pi-ar firmama pola milijarde dolara da lažiraju terorističku propagandu!“

Ovaj Institut podseća da je 2010. godine CIA priznala da je objavila lažni džihadistički video.

Zašto bi to bilo poslednji put?

 Karikatura: Goran Divac