08. feb 2016.

Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju

Rokfeler centar u Njujorku

Rokfeler centar u Njujorku

Fondacija braće Rokfeler prošle godine izdvojila 2,25 miliona dolara za zapadni Balkan

Fondacija braće Rokfeler godišnje izdvaja oko 28 miliona dolara za donacije namenjene civilnom društvu. Njihovo delovanje naročito je usmereno na zapadni Balkan i južnu Kinu. U poslednjih deset godina srpskom NVO sektoru darovali su 5,6 miliona dolara, podaci su američkog Fondacija centra. Za delovanje na zapadnom Balkanu prošle godine izdvojeno je 2, 25 miliona dolara. Tako su se braća Rokfeler popela na četvrto mesto na listi najvećih donatora srpskog civilnog društva.

Svi ovi podaci mogu se naći u bazi podataka američkog Fondacija centra, organizacije koja već 60 godina povezuje donatore i organizacije civilnog društva širom sveta. Ovaj centar, sa sedištem u Njujorku, poseduje jednu od najažurnijih baza podataka o uplatama na račun organizacija civilnog društva. Podatke im dostavljaju donatori, a zaposleni ih proveravaju nadzirući čak 35 nezavisnih izvora.

Što se tiče Srbije donacije braće Rokfeler raspoređene su kroz 67 grantova. Najveći deo novca uplaćen je organizacijama koje se bave promocijom demokratije i građanskih prava. Osim toga, značajna sredstva otišla su na račun pojedinih umetničkih i medijskih udruženja (Centar za nove medije „Kuda”, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Fondacija Slavko Ćuruvija, Media i reform centar u Nišu, Hartefakt fond, CRTA).

NAJVIŠE NOVCA ZA TRAG FONDACIJU

Prema podacima Fondacija centra u poslednjih deset godina Rokfeler je najviše novca darovao Trag fondaciji (1,4 miliona dolara). U finansijskom izveštaju za 2014. godinu ove organizacije stoji da im je godišnji budžet iznosio gotovo 1,3 milion evra, a njihove donacije drugim udruženjima oko 727.000 evra. Osim Trag fondacije, braća Rokfeler pomažu Beogradski fond za političku izuzetnost, Fond za humanitarno pravo, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost, Građanske inicijative… Takođe, Rokfeleri su pre deset godina poklonili Univerzitetu u Novom Sadu 40.000 dolara za program zaštite životne sredine.

Na portalima svih ovih organizacija Fondacija braće Rokfeler označena je kao partner ili donator. Ipak, gotovo niko ne otkriva koliki je zapravo iznos donacija. U obimnim finansijskim izveštajima teško je naći cifru koja označava iznos donacije, bilo da stiže od Rokfelera ili nekog drugog donatora.

Braća Rokfeler značajno pomažu i rad Fondacije Slavko Ćuruvija. U bazi podataka američkog Fondacija centra zabeleženo je da su Rokfeleri na njihov račun uplatili 150.000 dolara. Kada je „Politika” u tekstu „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova” objavila ovaj podatak, predstavnici Fondacije Slavko Ćuruvija uputili su redakciji protesno pismo objašnjavajući da američki donatori ne finansiraju rad njihovog sajta „Cenzolovka”. Ipak, u svom pismu nisu otkrili iznose donacija, niti demantovali objavljene cifre. Nažalost, nisu bili zainteresovani da razrešimo nedoumice u direktnom razgovoru sa direktorom Ilirom Gašijem.

Zanimljivo je istaći da su braća Rokfeler kao poseban program delovanja izdvojili rad na zapadnom Balkanu i u južnoj Kini. To su jedine dve regije na svetu kojima su posvetile posebne programske celine. Kako ističu, posebno su posvećeni delovanju u Srbiji, Crnoj Gori i u našoj južnoj pokrajini.

Politički analitičar Obrad Kesić kaže da delovanje Rokfelera upravo u ovim regijama nije iznenađujuće.

– Njihov angažman definitivno se svodi na politički. Međutim, upakovan je u promociju borbe za demokratiju, ljudska i građanska prava. U južnoj Kini moraju da budu naročito oprezni prilikom osmišljavanja programa budući da su Kinezi osetljivi na pominjanje demokratizacije. To je samo nastavak njihovog delovanja tokom Hladnog rata.  Devedesetih godina na našim prostorima Rokfeler je donacije srpskom civilnom društvu uplaćivao kroz druge američke nevladine organizacije. Krajem devedesetih finansirali su znatan broj alternativnih medija, a nakon 2000. godine pojavljuju se kao direktni pokrovitelji određenih organizacija  – kaže naš sagovornik uz objašnjenje da kada su u pitanju američki mediji braća Rokfeler imaju direktan uticaj na nacionalnu En- Bi- Si televiziju smeštenu u Rokfeler centru u Njujorku.

FILANTROPIJA ILI KUPOVINA 'DOBROG GLASA'

Fondacija braće Rokfeler osnovana je davne 1940. godine od strane Džona juniora, Nelsona, Dejvida, Lorensa i Vintropa Rokfeler. Kao rodonačelnik ove bogate američke porodice najčešće se navodi Džon Dejvidson Rokfeler (1839- 1937. godina), prvi je Amerikanac koji je postao milijarder i  najbogatiji čovek nas svetu. Obogatio se radeći u naftnoj kompaniji „Standard Oil”. Do svoje smrti  podelio je oko 540 miliona dolara (današnjih pet biliona dolara). Međutim, i danas mnogi smatraju da je novcem pokušavao da kupi „dobar glas”. Zastupnici ove teze veruju da je Džon Rokfeler dajući donacije pokušavao da zatvori usta onima koji su sumnjali u njegove iskrene ktitorske namere. Uz novac obično ide i težnja ka što većoj moći, najčešće političkoj. Tako je Nelson Rokfeler postao 42. potpredsednik SAD-a (1974– 1977. godine) za vreme mandata Džeralda Forda. Bogatstvo ove porodice procenjuje se na oko 11 biliona dolara, a na Forbsovoj listi najbogatijih američkih porodica nalaze se na 22. mestu.

Lideri ove fondacije veoma često daju političke ocene i izjave. Tako je 2010. godine predsednik ove organizacije Stiven Hajnc ocenio da će Srbija i Kosmet mogu postati članice EU samo kao odvojene države.

Već godinama unazad Haki Abazi, poreklom sa Kosova i Metohije, programski je direktor za zapadni Balkan u Rokfeler fondaciji.  Javnost se još seća hapšenja njegovog oca Hasana Abazija u Srbiji 2012. godine po poternici za špijunažu. Haki je obavestio svoju organizaciju o hapšenju oca navodeći da je reč o predizbornoj kampanji. Hasan Abazi pušten je iz pritvora nakon nekoliko nedelja, a njegov sin Haki nije propuštao nijednu priliku da u američkim krugovima kritikuje rad srpskih državnih organa.

Na baneru istaknutom na portalu Fondacije braće Rokfeler posvećenom 75. godišnjici rada ove organizacije zabeleženi su značajni istorijski događaji. Osim početka Drugog svetskog rata, formiranja NATO-a, početka rada Univerziteta Rokfeler zabeleženi su i: osnivanje Balkanske istraživačke mreže BIRN (2006. godine) i kosovskog Instituta za napredne studije (2006. godina).

Braća Rokfeler od 2006. godine podržavaju rad BIRN-a, stoji na njihovom portalu. Ipak ne mogu se pročitati iznosi donacija i informacije o programima podrške.

Ni kod Rokfelera, ni kod BIRN-a.

1 komentar za: “Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju

  1. mira

    SRAM VAS BILO! Vas koji trujete narod troseci novac iz BUDZETA! Tajno.

    08. feb 2016. at 16:05

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend