PRAVA GOSPODA: Ovakvi su nekada bili srpski voditelji i novinari (VIDEO)

„Gde se nalazi srpsko novinarstvo?“ pitanje je koje pokreće na mnogo rasprava i preispitivanja. Kako bismo mogli makar delimično da odgovorimo na ovo pitanje, predstavljamo vam kolege koje su danas novinarske legende

Obraćanje na “ti”, nepoštovanje sagovornika, zloupotreba informacija, iznošenje “prljavog veša”, olako izgovorene osude i uvrede čine da pitanje: “Gde se nalazi srpsko novinarstvo?” bude još trajno aktuelno u našem društvu.

U doba kada je televizijski prijemnik predstavljao luksuz i kada su se novinari smatrali intelektualnom elitom, svaka izgovorena (a zatim i napisana) reč imala je veliki značaj. Takav kredibilitet i značaj ima sve manji broj medija u našoj zemlji.

Kada je reč o voditeljima, kriterijumi su bili veoma rigorozni.Perfektna dikcija, prefinjeni maniri, veoma svedena gestikulacija činili su novinare i voditelje pravim uzorima.

Prisećajući se nekih minulih vremena srpskih medija, otkrivamo vam ko su kolege koje su ušle u legendu ovog zanimanja.

Mića Orlović

Mića Orlović rođen je u Valjevu 28. maja 1934. godine. Završio je Valjevsku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu, a tokom studija je radio kao sportski novinar. Bio je standardni reprezentativac studentske košarkaške reprezentacije Jugoslavije koju je tih godina oformio i sa uspehom vodio Ranko Žeravica.

Na programu Radio Beograda prvi put se oglasio 15. oktobra 1957. godine kao reporter sa fudbalske utakmice OFK Beograd – Napredak Kruševac.

Početkom maja 1958. godine Mića Orlović je u toku gostovanja velikana pozorišne scene iz Beograda Marije Crnobori i Ljubiše Jovanovića u Zagrebu učestvovao u realizaciji prvog televizijskog prikaza u okviru razmene TV novinara Beograda i Zagreba.

Televizija Beograd je 28. avgusta 1958. godine emitovala prvi TV Dnevnik informativno-političkog programa čiji je voditelj bio Mića Orlović. Kasnije je to iskustvo opisao sledećim rečima:

“Bio sam klinac, ali klinac sa već bogatim radijskim iskustvom, pa nisam imao tremu. Sam sebi sam objasnio da je kamera stakleni prozor kroz koji ću da gledam, tražeći pogledom moje kamermane. Bio je to dobar potez, jer sam se tako opustio i imao utisak da se zaista obraćam svojim gledaocima. Prenos je završen bez ijedne greške.”

Za sobom je ostavio više od 170 reportaža, kao i 300 intervjua, više od 200 TV reportaža, 80 radio-emisija i 1 300 TV emisija.

Dušanka Kalanj

Bila je prva dama Dnevnika. Talentovana i obrazovana – sa lakoćom je čitala i najkomplikovanije vesti, čineći ih razumljivim i prihvatljivim.

Slikom i rečju ulazila je u domove širom tadašnje Jugoslavije. Ljudi su je voleli, poštovali, neizmerno joj verovali. Mnogim kolegama bila je neprikosnoveni uzor.

Na televiziju je došla, kako je i sama govorila – kao student, da bi poput mnogih zaradila sebi džeparac, ne sluteći da će tu ostati mnogo duže. Prve vesti – davne 1958. iz studija na Sajmu čitala je sa kolegom Mićom Orlovićem. Posle 50 godina, kada je naša kuća obeležavala taj jubilej – pred gledaocima su se našli ponovo zajedno i prisetili svojih početaka.

Vesti koje je i tada savršeno pročitala – bile su poslednje koje je kao spiker prezentovala u svom životu.

Ostala je zapamćena ne samo kao televizijsko lice već kao neko ko postavlja kriterijume pravilnog izgovora, savršenog akcenta i nepogresivog ritma izgovora rečenice.

Bila je prva dama Dnevnika, a osim informative, učestvovala je ponekad i zabavnom programu gde je pokazivala svu raskoš svog talenta (tadašnja inofrmativna redakcija bila je veoma stroga, te je voditeljima bilo zabranjeno da se pojavljuju u drugim formatima).

Dina Čolić Anđelković

Čuvena voditeljka RTS-a koju pamtimo po izuzetnom glasu, aristokratskoj smirenosti i najlepšim kolenima Jugoslavije Dina Čolić bila je i ostala jedan od najboljih glasova koje je državna televizija ikad imala.

Odlikuje je i urođena skromnost, te na novinarske opaske o njenom fizičkom izgledu odgovara da se nikada nije trudila oko toga, već je pred kamerama bila – ono što jeste u privatnom životu.

– Bilo je to drugačije vreme od ovog danas. Ne samo zato što smo bili mladi, ne zato što su postojala samo dva, pa potom tri kanala, već i što je odabir ljudi koji su smeli da rade u medijima bio veoma kvalitetan, jer su bili strogi kriterijumi. Bilo je to vreme kada nije moglo da se govori, sluša i ponaša kao što se danas to čini. Postojao je visoki profesionalni domet koji se morao ispoštovati, ali postojalo je i dobro kućno vaspitanje, široka obrazovanost i velika odgovornost – kazala je Dina prošle godine u intervjuu za Blic.

Dragan Babić

Rođen je 3. septembra 1937. u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Beogradu, a potom apsolvirao engleski jezik i književnost. Najpre se pojavio u književnoj javnosti, pričama u NIN-u, a potom je pisao u književnom časopisu Delo.

U njegov literarni opus spadaju i knjige Putovanje na kraj jezika, Ti možda misliš drugačije i dokumentarni roman Kao mehur od sapunice.

Autor je nekih od najboljih televizijskih emisija i serija, gde spada i neponovljivi Dvogled s početka njegove televizijske karijere, koji je bio namenjen deci i emitovan je u više ciklusa. Njegova uspešna televizijska ostvarenja su i Kino-oko, To sam ja, Umjeće življenja, Kraj epohe, U senci, Nacionalna geografija…

Njegovi intervjui na televiziji predstavljali su poseban događaj – razgovarao je sa Džonom Hjustonom, Lijem Strazbergom, Glendom Džekson, Šeli Vinters, Ingmarom Bergmanom, Erlandom Jozefsonom, Liv Ulman…

Bio je prvi novinar iz nekadašnje Jugoslavije koji je dobio poziv da radi na Bi-Bi-Siju, ali je umesto ponuđenih pet godina ostao samo pola godine i vratio se, jer se susreo sa administracijom kojoj nije bio vičan, pošto ga je zanimao autorski, a ne činovnički posao.