Radio Kikinda ne ide u privatizaciju

Javno preduzeće Informativni centar Kikinda nije na spisku medijskih kuća koje će se privatizovati, jer nije kompletiralo neophodnu dokumentaciju

– Agencija za privatizaciju tražila je još jednu procenu kapitala za koju nismo imali sredstava. Problem je i kada treba da se dobiju nenamenska sredstva od osnivača, jer nema pozicije sa koje se ona isplaćuju. Pomogli su nam koliko su mogli, ali očito to nije bilo dovoljno – kaže v.d. direktor Siniša Boškov.

Poznato je da je Informativni centar već nekoliko meseci u blokadi zbog duga JP „Toplani” od oko tri miliona dinara, a sada rastu i ostala dugovanja, koja JP Informativni centar ne može da izmiri. Okosnica ovog preduzeća je Radio Kikinda, a zainteresovanih za kupovinu nema.

– Veliki broj zaposlenih i ekonomska neisplativost na tržištu je naš najveći problem. Svako ko bi kupio našu informativnu kuću, po važećem zakonu, morao bi da nastavi ovu delatnost i narednih pet godina sa programskom strukturom i sadržajem kakav je sada – dodaje Boškov.

Vlada Republike Srbije januara je donela program mera za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima koja su predviđena da se privatizuju. Među merama je i socijalni program za deo zaposlenih koji podrazumeva isplatu 200 evra po godini staža.

– Za otpremnine se prijavilo sedmoro radnika. Nakon svih procedura, naša obaveza bila je da napravimo i novu sistematizaciju koja će omogućiti da se proces rada nesmetano odvija i to je urađeno sa 11 zaposlenih, koliko je ostalo da radi. Očekujem da će oni koji su se prijavili za socijalni program dobiti otpremnine – napominje naš sagovornik.

Ono što sledi jeste da Agencija za privatizaciju osnivaču odnosno lokalnoj samopupravi dostavi zvaničan dopis da se prekida proces privatizacije u JP Informativni centar.

– Tada ćemo dobiti i koji je rok za upis akcija firme. Svi zaposleni, bivši zaposleni i penzioneri, koji nisu dobili besplatne akcije nijednog drugog javnog preduzeća, imaju pravo na akcije firme. Ako se ispostavi da je to samo jedna osoba, ona će dobiti sve. Međutim, onaj ko preuzme akcije mora i da radi, a preuzima na sebe sve obaveze i dugovanja i potraživanja. Kada se obavi upis akcija novi vlasnik može da ih proda ili da nastavi radi, a ne znam ko će se ohrabriti za tako nešto. Dokazano je da je ekonomski isplativo da lokalni radio ima dvoje-troje zaposlenih. Ne vidim kako bi, bez značajnije pomoći lokalne samouprave, Pokrajine ili Republike, mogla da se finansira radio stanica. Mesečno nam je neophodno oko milion dinara za troškove i zarade zaposlenih i taj novac je nemoguće zaraditi – zaključuje Siniša Boškov.

Ukoliko niko ne preuzme akcije, tada se otvaraju dve mogućnosti. Prva je promena delatnosti, a druga je likvidacija.

Agencija za privatizaciju daje rok za raspisivanje javnog poziva za upis akcija. Od raspisivanja teče rok od 30 dana za upis, nakon čega sledi 15 dana provere onih koji su upisali akcije.

Frekvencija jedina imovina

Radio Kikinda počela je s radom 12. septembra 1991. godine na frekvenciji 98,3 MHz, kao prvi radio u opštini i Severnobanatskom okrugu. Od 2008. godine ovoj medijskoj kući dodeljena je lokalna frekvencija 93,3 Mhz i osim na srpskom programu u kontinuitetu se realizuje i program na mađarskom jeziku, dok je bilo i programa na romskom i rumunskom. Ova medijska kuća, kao javni servis, izdržala je mnogobrojne krizne periode i turbulencije, a jedno vreme radila je i pod okriljem RTS-a. Zgrada u kojoj se nalazi Informativni centar vlasništvo je lokalne samouprave, tako da su zaposleni i frekvencija ono što čini Radio Kikindu.