18. nov 2016.

Šareni brlog laži: Evo zašto je Fejsbuk postao poligon opasnih dezinformacija

mark_zuckeberg_facebook_flickrAlgoritam koji određuje sadržaj koji se prikazuje korisnicima Fejsbuka, nosi jednu veliku opasnost po razvoj društvene svesti i svestranosti

Tokom predizborne kampanje u SAD, najpopularnija društvena mreža sveta izgledala je više kao brlog lažnih vesti, nego kao ozbiljna platforma. Priča o podršci Pape Franje Donaldu Trampu proširila se Fejsbukom kao šumski požar u samo nekoliko sati nakon što se pojavila, a članak u kojem se navodi kako je agent FBI, koji je navodno istraživao mejlove Klintonove, ubio svoju ženu i izvršio samoubistvo takođe je privukla ogromnu pažnju.

Ono što je zajedničko za ove dve „vesti“ jeste to da su lažne, kao i mnoge druge zbog kojih je epilog izbora u SAD doneo lavinu kritika na račun društvenih mreža, koje su prevashodno optužene da su pomogle republikanskom kandidatu da postane predsednik.

Mark Zakerberg odbacio je kritike kao sulude, uprkos tome što je i sam svestan da se više od polovine Amerikanaca informiše putem njegove mreže. Kako bi ipak udovoljio javnosti, Fejsbuk je odlučio da lažnim vestima ukine pristup oglašivačima.

Uzrok ove odluke najverovatnije su makedonski tinejdžeri koji su u svojoj šupi napravili pravu malu desničarsku propagandnu mašineriju koja je Fejsbuk zatrpavala viralnim lažnim festima, koje su dalje privukle toliko oglašivača da su dva hrabra Makedonca vrlo lagodno živela tokom predsedničke kampanje u SAD.

Ipak, problem Fejsbuka nadaleko nadilazi ova dva snalažljiva momka. Pre svega, sadržaj koji se korisnicima prikazuje kada pristupe svom Fejsbuk profilu (takozvani News Feed) sastoji se iz postova, slika, video snimaka i linkova koji se s razlogom prikazuju određenom korisniku, odnosno odabrani su prema određenoj istoriji interakcije korisnika sa platformom (šta je lajkovao, šta je komentarisao i slično).

Međutim ovaj naizgled efikasan model pokazao je jednu ključnu manu – u danima pred izbore u SAD, desničarski sajtovi (pošto su imali „odaniju“ publiku koja je imala više interakcije sa sadržajem) „oduvali“ su mejnstrim medije i jedino su CNN i Fox uspeli da im se odupru.

„Kako smo naučili tokom ovih izbora, sr*nja veoma privlače ingejdžment (klikove, komentare, lajkove)“, smatra bivši dizajner Fejsbuka Bobi Gudlate.

Ipak, da bi ograničio širenje dezinformacija preko društvenih mreža, Fejsbuk će morati da napravi veoma ozbiljnu strategiju. Kao što je i sam Zakerberg istakao, „komplikovano je identifikovati istinu“.

„Naš cilj je da ljudima prikažemo sadržaj koji će za njih biti značajan, i ljudi žele tačne vesti. Prema mom iskustvu, ljudi su dobri, i čak ako se tako sada ne osećate, vera u ljude će vam doneti rezultate na duge staze“, objašnjava Zakerberg.

Za eksperte koji se bave istaživanjem Fejsbuka i njegovog uticaja na javnost, ovakve Zakerbergove izjave predstavljaju poveći deo materijala kojim barataju, jer kompanija veoma malo podataka otkriva javnosti, a naročito je tajnovita povodom algoritama koji su ključni za odabir i prikaz sadržaja.

Politički eksperti utvrdili su da Fejsbuk može uticati na izbore, ili bar na izlaznost, ali detalji i način na koji ovaj mehanizam suštinski funkcioniše, ostaju nepoznanica. Mnogi strahuju da Fejsbuk algoritam zasnovan na osabiru „za individuu značajnog sadržaja“ dovodi to da se stvaraju svojevrsne enklave istomišljenika koji interreaguju sa sadržajem koji samo dalje osnažava njihov pogled na svet.

Na taj način, milioni korisnika Fejsbuka širom sveta ostaju bez ključne stvari za svaku akademsku raspravu, a to je suprotstavljeno mišljenje.

„Ingejdžment je sveti gral Fejsbuka. Ali ingejdžment ne pomaže državama da žive jedne s drugima“, objašnjava Majk Anani, profesor sa Kalifornijskog Univerziteta, specijalizovan za društvene mreže.

 Foto: Flickr / Wired Photostream 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend