Šta čeka lokalne medije

Kada je nedavno Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad „Takovo osiguranju”, postavilo se i pitanje šta će biti sa TV Kanalom 9, koju je ovo osiguravajuće društvo finansijski održavalo u životu. Odgovor je stigao brzo, pošto je „Takovo osiguranju”, do okončanja postupka likvidacije, zabranjeno raspolaganje imovinom, uključujući i službene automobile kojima su se, između ostalih, služili i novinari Kanala 9.

Za rad na terenu, novinari Kanala 9 već nekoliko dana koriste gradski ili taksi prevoz, a uskoro bi, imajući u vidu finansijske probleme sa kojima se suočava ova televizija, mogli da pređu i na – „stopiranje”. Pitanje je samo kada će, u takvim okolnostima, u redakciju i pred gledaoce stići aktuelne vesti iz Knića, Lapova, Batočine…

Ova ne mnogo iskarikirana situacija zapravo je pravo stanje u kojem se danas nalaze svi kragujevački mediji, čiji novinari uglavnom uz pomoć štapa i kanapa „krpe” vesti i izveštaje, istovremeno lamentirajući nad vremenima kada je situacija bila kudikamo bolja i strahujući za budućnost koja im, po svemu sudeći, neće doneti ništa dobro.

Radio-televizija Kragujevac, čiji je osnivač Skupština grada, moraće u privatizaciju kao i svi drugi lokalni mediji na koje se odnosi novi set medijskih zakona.

Za rad na terenu, novinari Kanala 9 već nekoliko dana koriste gradski ili taksi prevoz, a uskoro bi, imajući u vidu finansijske probleme sa kojima se suočava ova televizija, mogli da pređu i na – „stopiranje”. Pitanje je samo kada će, u takvim okolnostima, u redakciju i pred gledaoce stići aktuelne vesti iz Knića, Lapova, Batočine…

Istovremeno, posle odluke Gradskog veća o racionalnijoj upotrebi poslovnog prostora, ugrožen je i opstanak jedinih ovdašnjih novina – nedeljnika „Kragujevačke”, čija će redakcija morati da se iseli iz „svojih” kancelarija u Branka Radičevića 9. Možda tu i ostane, ali sa obavezom da plaća zakupninu, što će biti trošak koji privatna firma „Javnost”, koja izdaje „Kragujevačke”, sasvim sigurno neće moći dugo da pokriva.

Sličan problem mogao bi da zadesi i RTK, koja, takođe, radi u poslovnom prostoru koji delom pripada gradu.

– Što se tiče „Kragujevačkih”, reč je o privatnoj firmi koja gradski prostor godinama koristi bez ikakve nadoknade. Istovremeno, grad je izlaženje ovih novina pomagao sa oko 900.000 dinara svakog meseca. Sada će morati sami da se snalaze. Kad je u pitanju RTK, grad mora tačno da utvrdi kojom imovinom raspolaže u tom javnom preduzeću, kako bi ona bila izuzeta iz procesa privatizacije – objašnjava Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i razvoj.

Glavni urednik „Kragujevačkih” Miroslav Jovanović smatra da je ovo još jedan „atak gradske birokratije na novinare”, a njegov kolega Branko Vučković, direktor programa RTK i poverenik NUNS-a za Šumadiju, upozorava da bi Kragujevac, ukoliko se nešto ne preduzme, već dogodine u ovo vreme mogao ostati u „medijskom mraku”.

– Moja prognoza je sumorna, ali se bojim da će biti baš tako. Set medijskih zakona je nepovoljan po lokalne i regionalne medije. Znamo kako su prošli svi oni koji su dosad privatizovani. S druge strane, gotovo svi mediji mimo Beograda su u teškoj finansijskoj situaciji. Na kraju će preživeti samo veliki nacionalni mediji i male, privatne komercijalne stanice. Ne znam da li će u takvim okolnostima biti moguće sačuvati javni interes i pravo građana da budu objektivno i pravovremeno informisani, ukoliko se pod tim ne podrazumeva da je dovoljno znati šta se dešava u glavnom gradu – kaže Vučković.

Međutim, prema mišljenju nekih novinara, Kragujevcem je već zavladao „medijski mrak”, dok se o budućnosti može govoriti tek kada medijski poslenici sa sebe skinu „okove” osnivača.

– U ovom gradu već duže imamo novinarstvo koje ne ispunjava ni osnovni standard, a to je da se čuje „druga strana”. Građani sa komunalnim problemima obraćaju se novinarima nacionalnih medija, jer gradske medijske kuće, koje se finansiraju novcem upravo tih građana, o tome ne žele da izveštavaju, kako se ne bi zamerile svojim osnivačima. Desetine miliona dinara odlazi na plate i na formu, ne na sadržaje i zaštitu javnog interesa, kako se to deklarativno navodi. Kragujevčani i ne znaju da svojim parama finansiraju i jedan privatni lokalni nedeljnik. Da se ne bi više dešavalo da novac odlazi isključivo na promociju vladajuće političke garniture, u Kragujevcu mora da se formira nezavisno, profesionalno telo koje će odlučivati o finansiranju medijskih sadržaja. Tek tada možemo govoriti o budućnosti novinarstva u ovom gradu – smatra kragujevačka novinarka Marija Misita.

Inače, u pomenutim kućama, novinama, radiju i dvema televizijama, zaposleno je oko 250 novinara i drugih medijskih i administrativnih radnika.