22. dec 2014.

Zašto Arkanovi „podvizi“ nisu vest u Srbiji

arkanmural

Mural sa likom Arkana na stadionu FK Obilić u Beogradu. Foto: Milka Domanović.

Nije iznenađenje to što je rođendanska žurka sina Željka Ražnatovića Arkana dobila više prostora u medijima nego BIRN-ova priča o brutalnosti Arkanovih “Tigrova“ za vreme rata.

BIRN-ovo istraživanje objavljeno prošle nedelje detaljno govori o tome kako su pripadnici Arkanove paravojne jedinice  prošli nekažnjeno za ratne zločine koje su navodno počinili u ratu u Hrvatskoj i BiH. Međutim, nijedan medij u Srbiji nije preneo tu priču – zašto?

Možda zato što nije vest to da i dalje nema optužnica za zločine počinjene pre dve decenije? Ili zato što to nije priča o zločinima počinjenim nad Srbima? Ili možda zbog toga što to nije bio jedan od onih dana u godini kada odajemo poštu žrtvama nekog zločina kako bismo ih narednog jutra opet zaboravili? 

Ili je nedelja u kojoj je Arkanov najmlađi sin Veljko slavio svoj 18. rođendan bio samo loš trenutak za objavljivanje istraživanja o nekim od najgorih zločina iz ratova devedesetih?

Srpski mediji detaljno su su izveštavali o rođendanskoj proslavi mladog Veljka u beogradskom hotelu Hajat, kojoj je prisustovao srpski džet set, kao i brojni političari. Međurim, nije bilo ni reči o navodnim ratnim zločinima starijim od Veljka.

Novinari su brzinski prenosili infromacije o najskupljim ili neuobičajenim poklonima koje je Veljko dobio od nekog od 400 gostiju. Njegova majka, turbo-folk zvezda Ceca Ražnatović, ispunila je želju svog pokojnog muža i sinu poklonila Arkanov zlatni Roleks, mogli smo da saznamo među drugim “ekskluzivnim detaljima“ sa proslave, koju su srpski mediji pomno “istraživali“.

Sve zvanice, uključujući i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, ministra energetike Aleksandra Antića, predsednika Evropske kikboks asocijacije Borislava Pelevića, kao i nekadašnjeg Arkanovog političkog saradnika Dragana Markovića Palmu, morali su na ulazu u hotel da prođu kroz detektor metala.

Srpski mediji detaljno su su izveštavali o rođendanskoj proslavi mladog Veljka u beogradskom hotelu Hajat, kojoj je prisustovao srpski džet set, kao i brojni političari. Međurim, nije bilo ni reči o navodnim ratnim zločinima starijim od Veljka.

Sve to je organizovala Ceca, “folk diva“ koja je 2011. godine platila 1,5 miliona evra kako bi izbegla zatvor, nakon što se izjasnila da je kriva za nelegalno prisvajanje novca iz transfera igrača FK Obilić, koji je nekada bio u Arkanovom vlasništvu, kao i zbog nelagalnog posedovanja oružja.  

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Cecin stari prijatelj i stalan gost na njenim proslavama, čak se dohvatio mikrofona kako bi nešto otpevao za prisutne. I dok bi se u nekim drugim zemljama vladini zvaničnici koji posećuju takve događaje suočili sa kritikama javnosti, čitaoci srpskih tabloida očajnički su želeli da vide ko je još bio na Veljkovoj žurci. 

BIRN-ovo istaživanje “Žrtve Arkanovih ’Tigrova’ još čekaju pravdu“ preneto je u brojnim medijima u regionu, između ostalog u jednom od najtiražnijih dnevnih listova u BiH, Dnevnom Avazu, u hrvatskoj Slobodnoj Dalmaciji, kao i u medijima na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. 

Arkanovi Tigrovi, inače, nisu regrutovani iz Makedonije, niti su se borili u Makedoniji. Uglavnom su dolazili iz Srbije i borili se u Hrvatskoj i BiH. Iako je Srpska dobrovoljačka garda rasformirana 1996. godine, neki od pripadnika Garde borili su se i u ratu na Kosovu. 

Međutim, čini se da su makedonski mediji najviše želeli da svojim čitaocima prenesu priču o krvavom tragu koji je pratio srpske paravojne snage u ratovima devedsetih. Priča je tako preneta u nekim od najuglednijih internet portala u zemlji kao što su NovaTV, Lokalno.mk, Libertas i Prizma. 

Istraživanje je objavila i Al Džazira na engleskom i turskom, kao i Dojče Vele na stranicama na hrvatskom i bosanskom jeziku.

Međutim, u Arkanovoj rodnoj zemlji, zemlji koja je obezbedila sredstva za njegove „podvige“ tokom rata i koristila ga za propagandu dok je bio živ, nije bilo ničega.

Ovde nije reč o tome da su srpski novinari ignorisali BIRN-ovo istraživanje. Reč je o nečem mnogo važnijem. Ovo pokazuje da mediji u Srbiji nemaju nikakvog interesa da se suoče sa onim što se desilo u nedavnoj prošlosti. 

Ceo svet je video fotografiju američkog foto reporetera Rona Haviva na kojoj jedan od Arkanovih ljudi šutira leš jednog Bošnjaka u Bijeljini. Međutim, niko od Tigrova nije osuđen za zločine koji su tamo počinjeni, iako je presudama Haškog tribunala ustanovljeno da su srpske paravojne snage u aprilu 1992. godine u Bijeljini ubile najmanje 48 ljudi. 

Arkan je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine u Sanskom Mostu, ali nije dočekao presudu, jer je 2000. godine ubijen u Beogradu. Zapravo je samo jedan od njegovih ljudi osuđen za ratne zločine počinjene za vreme dok se borio sa Arkanom. I on je osuđen za ubistvo bračnog para 1992. godine u Hrvatskoj, ali u odsustvu.

Nema suđenja, nema presuda, nema odšteta za žrtve. Da li to na kraju krajeva znači da nije bilo ni zločina?

To je ključni argument za one koji veruju da su Arkan i njegova jedinica bili nevine patriote. Kao što kaže jedan od nekada najbližih Arkanovih saradnika Borislav Pelević: “Prošlo je 20 godina od rata, kako je moguće da niko nije osuđen pred Haškim tribunalom ili pred srpskim tužilaštvom za ratne zločine?“

Da, 20 godina kasnije zločini bi morali da budu istraženi, počinioci privedeni pravdi, a žrtve bi trebalo da dobiju odštetu. Međutim, to se nije dogodilo. 

To je razlog zbog koga bi pokretanje pitanja o tome šta se desilo i zašto i dalje trebalo da bude važnije od tabloidnih priča o rođendanu jednog osamnaestogodišnjaka.

Milka Domanović je jedan od autora istraživanja “Žrtve Arkanovih ’Tigrova’ još čekaju pravdu“.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend