Zbog čega nisu otkrivene Ćuruvijine ubice?

Izvršioci i nalogodavci ubistva novinara Slavka Ćuruvije ni 17 godina posle nisu poznati, a nekadašnji koministar unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi Srbije s kraja 2000. Božo Prelević ocenjuje da je razlog tome sukob između DSS i DOS

Kako je Prelević povodom godišnjice ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanin, 11. aprila 1999, podsetio za Tanjug, privremeno formirana operativna grupa MUP-a „Poskok“ veoma brzo je došla do podataka da ubistvo Ćuruvuje ima veze sa Državnom bezbednošću.

„Očekivao sam da će to biti veoma brzo otkriveno, a onda je došlo do sukoba između DS i DSS i taj sukob demokratskih opcija se pokazao, do dana današnjeg, najpogubnijom stvari koja se desila od 5. oktobra. Sve je to vrvelo od raznih domaćih i stranih špijuna i „suflera“, koji su celu stvar „zamazivali““, rekao je Prelević.

Prema njegovim rečima, u svim istragama bilo je potpuno jasno da ubistvo Ćuruvije nije ni prvo, ni jedino koje, „preko ustaljenih kanala“, vodi ka supruzi tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, Mirjani Marković, ali za to je bilo potrebno da o tome neko svedoči, poput tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića.

„Setićete se mog velikog razmimoilaženja sa „mlađanim“ okruženjem premijera Đinđića, a to je da se Radetu Markoviću mora dati status svedoka saradnika da bi „otvorio“ 40 ubistava, koja su obeležila Srbiju. Tada su oni odlučili da je pametnije da ne znamo ko je to radio, a da njega imaju u zatvoru, što je, mislim, bilo potpuno besmisleno“, kazao je Prelević.

Prelević smatra da je jasno ko je dao nalog, kome se Ćuruvija zamerio i ko je bio ljut zbog njegovog boravka u Americi, i da sve to i „ozbiljan gimnazijalac vrlo brzo može da poveže“.

„Da Marković otkrije ko su nalogodavci nije smetalo samo bračnom paru Milošević, već i onima koji su ubijali, a neki od tih koji su ubijali su imali velikog uticaja na tadašnji DOS. Tu su se negde interesi ukrstili i na kraju to je kulminiralo i učešćem dela te jedinice u ubistvu premijera“, podvukao je Prelević.

POLOŽENI VENCI, PALJENE SVEĆE

Polaganjem venaca i paljenjem sveća u Svetogorskoj ulici 35, kod spomen ploče, danas je obeleženo 17 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Vence su položili članovi porodice, prijatelji i kolege predstavnici UNS-a i NUNS-a, ministar za informisanje i kulturu Ivan Tasovac. Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je da 17 godina traje borba za istinom i pravdom i da je u toku sudski proces koji bi trebao da da odgovor šta se tačno desilo tog 11. aprila 1999. godine u prolazu u Svetogorskoj ulici kada je ubijen Ćuruvija. „Nisam zadovoljan brzinom procesa i pažnjom javnosti“, rekao je Ćuruvija novinarima i dodao da sudski postupak mora dati odgovor osim toga ko je povukao oroz i ko je nalogodavac ubistva, jer kako kaže pravda bez istine ne vredi mnogo. Predsednica UNS-a Ljilja Smajlović kaže ima lični dug prema Slavku Ćuruviji jer je mogla u njegovim novinama „Evropljanin“ da piše ono što misli i ono u šta veruje, ali mu i srpsko novinarstvo duguje mnogo. Ministar za informusanje i kulturu Ivan Tasovac kaže da je interes ministarstva i Vlade Srbije da ubistvo Ćuruvije dobije svoj sudski epilog i da počinioci budu kažnjeni, ali da se rasvetli i politička pozadina tog zločina.

On je dodao da se to naslućuje na osnovu iskaza pojedinih svedoka, ali da ostaje na nivou „rekla-kazala“, jer nije dokazano na sudu.

Zato danas, kako navodi, postoji „restauracija tog prethodnog sistema“, i sve dok te takva konstelacija stvari, neće se utvrditi ko je dao nalog za ubistvo Ćuruvije.

„Držim pesnice da postoje jaki dokazi, ali imam skepsu da je taj krucijalni dokaz vezan za davanje određenih ustupaka nekoga ko je bio dobar i sa Mirom Marković. Jedno veliko blamiranje bi bilo ako bi zbog nedostatka dokaza ljudi bili oslobođeni. A jedino gora stvar bi bila da sud ne sudi na osnovu dokaza, već na osnovu onoga što su mu rekli da presude“, smatra Prelević.

Prelević je istakao da bi voleo da Srbija ima čistu presudu, kako bi se, osim ubice, videlo i da li su i dalje aktuelne stranke u kojoj se neko odlučio da ubijanjem političkih lidera zadrži sebe na političkoj sceni.

„Ako jeste, takva stranka nigde na svetu ne bi mogla da se nađe na političkoj sceni. Ona bi morala da bude lustrirana, da joj se zabrani rad„, zaključio je Prelević.