21. sep 2015.

Svaka čast, urednici!

svaka_cast_vucicu_corax_cenzolovkaOdbijanje najvećih knjižarskih lanaca da distribuiraju knjigu o izjavama premijera bila bi udarna vest u zemljama sa slobodnim medijima – ali ne i u Srbiji. To da Delfi i Vulkan neće da prodaju knjigu „Svaka čast Vučiću“ nije objavljeno ni u jednom velikom mediju. O fenomenu masovne autocenzure u glavama urednika i vlasnika medija za Cenzolovku piše autor te knjige Slaviša Lekić

Sredinom prošlog veka, tačnije na izmaku 1945. godine, u Majdaneku, nacističkom logoru smrti na istoku Poljske, američki novinar Rejmond Dejvis beleži sledeću priču:

– Da li ste ubijali ljude u logoru?

– Da.

– Da li ste ih ubijali gasom?

– Da.

– Da li ste ih žive zakopavali?

– Dešavalo se ponekad.

– Da li ste vi lično pomagali u ubijanju?

– Apsolutno ne. Ja sam u logoru bio samo blagajnik.

Mene je sramota što se oni plaše. Gore od toga može biti samo da ne razumeju šta nam se dešava! A to je već opasno! To nije cenzura

– Šta ste mislili o onome što se događalo?

– U početku je bilo loše, ali smo se navikli.

– Znate li da će vas Rusi obesiti?

– Zašto (zaplače se)?! Šta sam ja uradio? Ja sam samo radio svoj posao!

Da, dođavola, obični blagajnik je samo radio svoj posao!?

Kao i mnogi drugi blagajnici, ili činovnici, ili vojnici, nije se pačao u bilo šta sa strane – on je pognute glave samo radio svoj posao.

Sedamdeset godina kasnije, u Beogradu, prestonici zemlje koja pretenduje da prvi put u modernoj istoriji postane deo Evropske unije, slobodni novinar Slaviša Lekić živi čudnu priču čije naravoučenije neverovatno asocira na ono prvo načelo neškodljivosti: sagni glavu i ćuti.

Vest, naime, da Delfi i Vulkan, dva najveća knjižarska lanca u Srbiji neće/ne žele/ne smeju da distribuiraju publikaciju „Svaka čast Vučiću”, zbirku izjava Aleksandra Vučića od 1995. do danas i svojevrsni bedeker kroz političku prošlost nekonsekventnog lidera Srbije, nije objavljena ni u jednom domaćem mediju.

Istina o tom skandalu do javnosti će doći  putem Tvitera, tog jedinog nezavisnog medija u Srbiji. Nastaviće da se širi brojnim statusima na Fejsbuku. A postaće i tema šaljivih SMS poruka.

Prvu takvu poruku, koju će slediti niz istih ili nemaštovito obogaćenih i prežvakanih, dobijam od kolege kog znam tri decenije:

U pauzi između čitanja rukopisa Suzane Mančić i Mace Diskrecije, razgovaraju vlasnici Vulkan i Delfi knjižara:

Ivo Andrić bi tu uredničko–vlasničku kamarilu nazvao evetefendijama, običnim službenicima na dvoru sultana, plaćenim samo da udeljuju komplimente, klimaju glavom i potvrđuju svaku sultanovu reč. Kakve crne evetefendije: „paloma maramice“ su u pitanju, „upotrebi i baci“ artikl, ljudi za jednokratnu upotrebu!

„Prijatelju, poteralo me ove godine, pun sam ko brod, nema toga šta ne mogu da kupim“, kaže prvi!

„Ne bih ja preterivao sa tim ‘Nema toga što ne mogu da kupim’! Ajde probaj da kupiš knjigu ‘Svaka čast Vučiću’, odgovara mu drugi!

Zovem ga i kažem da mi nije smešno!

„Verujem!“, spušta loptu!

Dramim, vičem, sikćem svašta o Vučiću, istini, etici, profesiji… Držim telefon kao mikrofon, sav je upljuvan, i onda kad se smirim, pre nego što ga prislonim na uvo, prevučem njime po košulji:

„Jesi tu?“, pitam.

”Jesam!“, odgovara.

„I ćutiš, ćutiš!?“

„Pa, jebi ga, ne znam šta da ti kažem, ja samo radim svoj posо̂!“

Da, to je to.

Ili mu je rečeno da NE OBRAĆA PAŽNJU ili je samoinicijativno OKRENUO GLAVU NA DRUGU STRANU – on je samo radio svoj posao. Nije njegovo da lomi glavu činjenicom da su istine koje nisu izgovorene/napisane u pravo vreme, gore i od samih laži!

Besan, na Tviteru pišem kako znam SVE glavne urednike i bar jednu trećinu novinara u BG i kako sam šokiran da nikog od tih silnih „kolega“ ne iritira činjenica da knjižare neće da distribuiraju jednu knjigu. Niko iz medija, osim portala Vice, sa mnom nije kontaktirao!

Iz Vulkana su usmeno, bez ikakvog pojašnjenja, saopštili da NEĆE da distribuiraju knjigu. Tek na izričit zahtev da obrazlože odluku, izvesna Zorica Petrović Tomić poslala je zvaničan dopis: „Zahvaljujem se na poslatom obaveštenju o knjizi koju ste izdali i ujedno želim da Vas obavestim da nismo zainteresovani za prodaju iste

A najmanje 300 ljudi koji danas kolaju po raznim beogradskim redakcijama napisalo je makar po jedan tekst u Statusu, magazinu koji sam uređivao deset godina.

Neko na Tviteru dopisuje:

„U nekim knjižarama u Srbiji možeš da kupiš Mein Kampf ili Protokole sionskih mudraca ali knjigu Slaviše Lekića ne možeš da kupiš ni u jednoj!

I to stvarno jeste porazno, a jedino poraznije od toga jeste ta tobožnja nezainteresovanost medija iza koje se valja – strah!

Mene je sramota što se oni plaše. Gore od toga može biti samo da ne razumeju šta nam se dešava! A to je već opasno! To nije cenzura.

I najmanje je tu bitno je li to knjiga kolege Slaviše Lekića i da li je to knjiga o najmoćnijem čoveku u zemlji Aleksandru Vučiću!  U pitanju je – knjiga.

I to ne bilo kakva knjiga: po prvi put u modernoj istoriji, što bi rekao junak tog spornog štiva, u zemlji koja je na korak od Evropske unije, jedna knjiga, sastavljena od umnih misli onog ko nas vodi u EU, ne može naći put do čitalaštva.

Benigno štivo, kompas njegovog političkog delovanja, mapa ideološkog (s)kretanja, podsetnik na sve ono što je izrekao, dvodecenijska zbirka misli Aleksandra Vučića od 1995. godine do maja ove godine, sve sa datumima i izvorima gde je šta izgovorio, ne može do čitalaštva.

Detalj iz knjige “Svaka čast Vučiću” koja nije poželjna u knjižarama

Detalj iz knjige “Svaka čast Vučiću” koja nije poželjna u knjižarama

A zanimljivo, pre dve godine, slična knjiga, pod naslovom „Zamlaćivanje“, nije imala ama baš nikakvih problema sa distribucijom. To je bila zbirka nebulozne retorike, čudnih stavova i smešnih zaokreta u mišljenjima Tomislava Nikolića, aktuelnog predsednika Srbije.

Tiraž je, bez pompe, planuo. U knjižarama, naravno. I niko nije štitio predsednika države od njega samog i njegovih sopstvenih izjava.

I ovog puta je komunikacija sa distributerima knjiga tekla kao i inače svih ovih petnaestak godina koliko se bavim izdavaštvom: stvar je jednostavna – platiš autora, dizajnera, lektora, štampara, planiraš da platiš i transport knjiga do distributera koji će knjigu izložiti na svojim policama i za to uzeti pedeset odsto od prodajne cene i preostaje ti jedino da ti odgovore – koliko primeraka žele!

Sad su mi odgovorili da ne žele da distribuiraju knjigu. Zapravo…

Iz Vulkana su usmeno, bez ikakvog pojašnjenja, saopštili da NEĆE da distribuiraju knjigu, a tek na izričit zahtev da obrazlože odluku, izvesna Zorica Petrović Tomić, bez navedene funkcije u tom knjižarskom gigantu, poslala je zvaničan dopis:

„Zahvaljujem se na poslatom obaveštenju o knjizi koju ste izdali i ujedno želim da Vas obavestim da nismo zainteresovani za prodaju iste.

Priča oko (ne)prodaje „iste“ u Delfi knjižarama malo je drugačija.

Danima je trajala prepiska i odugovlačenje odluke, koje sam, da budem iskren, bio svestan čim sam im ponudio „političku autobiografiju“ Aleksandra Vučića.

Tek dve nedelje posle inicijalnog sastanka, na kom sam im predstavio knjigu, elektronskom poštom stigla je nepristojna ponuda i narudžbina od 30 primeraka za samo jednu knjižaru.

Delfi knjižare, inače, najveći su knjižarski lanac u Srbiji, sa 35 prodajnih objekata širom zemlje. Moje pitanje vlasniku Delfi knjižara, sa kojim godinama sarađujem, bilo je kratko:

Samo budale veruju da lično Vođa ili njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević okreću urednike i vlasnike i diktiraju uređivačku politiku. Problem je stanje autocenzure u glavama ljudi na čelu medija, čiji glavni cilj nije da informišu, već da – opstanu

„Hoćeš 30 primeraka knjige i nudiš mi jedno prodajno mesto! Je l’ me namerno praviš ovcom ili…?!“

Nekorektno je prepričavati neformalni telefonski razgovor, ali moram izdvojiti detalj gde na izričito pitanje mogu li očekivati da se knjige pojave i na policama ostalih knjižara iz lanca, dobijam odgovor kako mu je, privatno, neprijatno da se pogleda u ogledalo.

Paradoksalno, ja imam razumevanja za njega. I njih. Njegovo je legitimno pravo da prodaje ili ne prodaje knjigu.

Uostalom, zašto bi rizikovao? Otkud zna hoće li neka nepismena botina ili obrazovana skotina baciti ciglu na izlog knjižare?! Ili će poreske i ine inspekcije okupirati knjižare i administraciju i deset dana blokirati posao?! Što bi on, makar i zbog benignog štiva, na bilo kakav način dovodio u pitanje egzistenciju više od 300 zaposlenih.

Ja nemam problem s tim. Ali imam žestok problem s onim što je dovelo do toga da smo svi izloženi dnevnoj dozi straha i paranoji:

„A kako će ON reagovati, shvatiti, tumačiti…?!“

Kaliguli pripisuju izreku: „Nije važno vole li me ljudi ili me mrze. Glavno je da me se boje!“ Vučiću i njegovima neko prosto mora da objasni šta je uloga vođe. Imam utisak da oni, sa Vučićem na čelu, veruju da je vođa osoba koja na jednoj strani uteruje strah u kosti, a na drugoj se takmiči na izboru za najpopularniju ličnost u Srbiji. I regionu.

E, ne biva. Čak ni kad je Vučić u pitanju!

Da ne bude zabune: samo budale veruju da lično Vođa ili njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević okreću urednike i vlasnike i diktiraju uređivačku politiku.

Nemam nameru da branim vođu i naravno da me iritira činjenica da je bivši fudbalski huligan Aleksandar Vučić prisvojio apsolutnu vlast u Srbiji a da, uz to, veruje kako nas je počastvovao svojom vladavinom! Nije problem što se bivši huligan dokopao vlasti, problem je što maniri sa tribina nisu promenjeni, već su dobili na težini, imaju državno pokriće i umesto da samozvani reformator postane vođa i obećanje o preporodu pretoči u delo, on iz dana u dan postaje sve veći silnik. Manje zbog sopstvene želje da to zaista i bude, više zbog sulude energije kojom ga doje oni koji ga okružuju.

Više od toga me muči trpno stanje autocenzure u glavama ljudi na čelu medija, čiji glavni cilj nije da informišu, već da – opstanu.

Istina o ovom skandalu do javnosti će doći  putem Tvitera, jedinog nezavisnog medija u Srbiji. Nastaviće da se širi brojnim statusima na Fejsbuku, a postaće i tema šaljivih SMS poruka

I ne moraju im Vučić i Suzana Vasiljević ništa crtati. I reč koju Vučić ne izgovori, za njih je zakon. I najblagonakloniji Suzanin pogled, za njih je prekor.

Ivo Andrić bi tu uredničko–vlasničku kamarilu nazvao evetefendijama, običnim službenicima na dvoru sultana, plaćenim samo da udeljuju komplimente, klimaju glavom i potvrđuju svaku sultanovu reč.

Kakve crne evetefendije, nema ovde mesta pesničkim slobodama: „paloma maramice“ su u pitanju, „upotrebi i baci“ artikl, ljudi za jednokratnu upotrebu!

Znaju to jako dobro i Vučić i Vasiljevićka. A najbolje to znaju poslenici „sedme sile“ koji se tako ponosno klanjaju pred njima.

Nije sramota klanjati se velikim ljudima i njihovim idealima. Sramota je puzati pred diktatorima.

Najtragičnije je, ipak, što su oni iskreno ubeđeni da „samo rade svoj posao“!

Zahvaljujući tom i takvom „vršenju posla“, za medije se u Srbiji danas može reći da su u svojevrsnom konclogoru. Nije to Majdanek, naravno, i svakako da niko zbog toga neće biti obešen.

Ali sam siguran da će se malo ko potresti. Takav posо̂!

15 komentara za: “Svaka čast, urednici!

  1. e a ja bas mislim da oni bukvalno i zovu, mozda ne poimence bas psihopata i ta podrepna buva, ali ima ko zove i salje poruke

    21. sep 2015. at 20:57
  2. Katarina

    Dakle, saznadosmo gde ne možemo da kupimo knjigu, ali ne i gde možemo da je kupimo. Molim za informaciju.

    21. sep 2015. at 22:40
    • http://status.co.rs/wp/ mozete da narucite ove, ili da kupite u knjizarama Beopolis i Zepter u Beogradu. Narucena knjiga vam stize post expressom na adresu, po ceni koja je i u knjizarama – odnosno 660 dinara (sa uracunatim troskovima dostave)

      22. sep 2015. at 13:09
      • Miodrag

        da li je moguće da obustave rad dostavnih službi putem kojih šaljete knjigu… ipak su i oni učesnici u distribuciji 😉

        27. sep 2015. at 01:48
  3. Ali su se svi ti koji se plaše malo prej***li! Postoji internet,društvene mreže…cenzura je tu praktično nemoguća. Jedino ako se Veliki Vođa usudi da nam ukine net. Dalje neću da komentarišem,jer svi odlično znate šta mi je na pameti. Meni su sloboda mišljenja i istina neprocenjive! Ima nas koji se ne plašimo i koji ćemo po svaku cenu reći ono što mislimo,jer mislimo svojom glavom! Nismo ničji botovi i roboti.

    22. sep 2015. at 01:20
    • mitrovic zoran

      Podrška Lekiću! Vidim da ima razumevanja za te uplašene urednike. Ja, da sam na njegovom mestu, drugačije bih reagovao a to kako bih reagovao ne biste ovde objavili!

      22. sep 2015. at 22:40
  4. Jelena

    Mene samo zanima da li moze da prodje makar jedan cak i kriticki tekst bez potkrivene mizoginije. Zasto Maca Diskrecija i Suzana Mancic? A otac nacije – zasto tipa njega ne spominjemo. Ne, zene su uvek predmet sprdnje pa i ona ksenofobicarka Natalija Devic je napadana na istu foru – glupa je i tupa sto je zena pa je ne treba shvatati ozbiljno. Pa majku mu kriticna Srbijo, ajde malo se osvesti.

    22. sep 2015. at 18:09
    • neka druga

      E, ako si im rekla! Drago mi je da barem jos jedna osoba to primecuje, toliko je mizoginija uzela maha da je ni osvesceniji ne opazaju!

      24. sep 2015. at 14:28
  5. Za pocetak bojkot Vulkan i Delfi knjizara. Jednom dnevno, ako se bas mora, brzi skrol kroz elektronska izdanja „nezavisnih“ medija, bez kliktanja na reklamne benere od kojih se finansiraju. Podrska istinski nezavisnim medijima putem kliktanja na njihove reklamne benere (cak iako vas proizvod koji se reklamira ne interesuje previse). Kupovina knjiga iskljucivo u knjizarama koje prodaju „nepodobe“ knjige poput Lekiceve. Bar za ovo nabrojano ne treba hrabrost, niti izlazak iz anonimnosti. Ostalo prepustite nama nepodobnima, zvizdacima, talasacima, disidentima, blogerima, state-orchestrated-torture srvajverima.

    24. sep 2015. at 20:47
  6. Književno veče

    Onda se potraže istomišljenici, da u svojim gradovima izbunare kniževno veče ili tribinu na kojoj će knjiga da se predstavi i prodaje i onda se krene na turneju po Srbiji. A možda postoji još neka knjiga sa sličnom sudbinom, pa se napravi ozbiljnija turneja a komplet knjiga se dobija sa popustom…

    25. sep 2015. at 02:03
  7. Kakve budalastine,umesto sto se sprdate sa ljudima koji nesto rade u ovoj Srbiji,za rezliku od predjasnjih.Bilo bi vam bolje da vidite sta vi mozete da uradite dobro za ovu zemlju a ne da drugima trazite mane.Jadan je onaj koji drugog unizuje da bi sebe uzdigao,to govori samo o njemu.Da se zna da nisam niciji fan sto ce neki verovatno i da osporavaju jer boze moj po Vucicu mora svako da s… jer ako ne s… clan je biblioteke.

    25. sep 2015. at 16:34
    • pero

      Ti si navijač CZ i to ti je dovoljno da istrpiš propadanje države i njenog naroda. Ovu vlast je jednostavno oceniti, dovoljno je to što su Džajić, Terzić, Čović, Matijević na slobodi…

      27. sep 2015. at 14:06
      • Živomir Savić

        Ovo je odlična dijagnoza, koja na žalost, ne ostavlja mnogo mesta za optimizam u doglednoj budućnosti, jer je realna opasnost da će Vučić imati obezbeđenu podršku sve dok Zvezda „pobeđuje“ a očigledno je da nema razloga da i dalje ne „pobeđuje“…
        Međutim, nije ni naša, grobarska strana, čista. Mnogi će, od Vučelića pa na dole, istrpeti davljenje Partizana zbog svojih poslovnih i ostalih, sve do emotivnih interesa i motiva, realnih i potencijalnih kupaca diploma, penzija itd, ali i mrzitelja civilizacije i sveta, pseudopravoslavaca i pseudosrba…

        24. okt 2015. at 10:46
  8. Vuki

    Ali je ima u knjižarama Beopolis i Zepter .. .tj. „Vučićeva diktatura i cenzura “ se ne odnosi na njih ? Znači , da očekujemo da „padaju glave“ vlasnika ili direktora u tim knjižarama pošto prodaju tu knjigu ? Nikome možda ipak nije palo na pamet da ljudi iz Delfija i Vulkana jednostavno nisu videli nikakav profit od prodaje tih knjiga jer su izračunali da će knjige ovog „slobodnog “ novinara hvatati prašinu na policama ali su bili dovoljno uvidjavni pa nisu hteli da mu kažu da to jednostavno neće da se prodaje jer ( možda) ipak ne valja ?

    25. sep 2015. at 16:47
    • žika

      Vuki, rekao je lepo čovek – nije cenzura nego autocenzura, to razlikujemo, zar ne. To je odgovor i na drugu tezu da navodno to neće da se prodaje.

      30. sep 2015. at 22:12

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend