Blokada INFO: Studenti koji se nikad nisu bavili novinarstvom oblikuju medijsku scenu i načine informisanja

„Pritisaka je bilo mnogo. Napadi su česti. Bezbroj objava na Informeru, guranja policije na protestima. Dok je snimao protest u Novom Sadu, kolegi su udarili kameru, iako je imao istaknutu legitimaciju, nikog nije ometao. Drugom kolegi je tokom lajvstrima neko oteo i razbio telefon. Kada je žandarmerija ušla u Rektorat, priveden sam zato što sam imao press prsluk i kameru. Sedam puta su me pitali da li je isključena, iako je objektiv bio zatvoren. Pitali su me zašto imam kameru. Rekao sam da sam novinar. Maskirani čovek mi je rekao: ‘Ako si ti novinar, ja sam filozof’. Tako je od kad smo počeli da radimo, za drugo i ne znamo”, priča za Cenzolovku Milan Marinković, student primenjene matematike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i producent Blokade INFO.

Na društvenim mrežama prvi put su se pojavili 1. februara i za 11 meseci stekli više od  36.000 pratilaca. 39 miliona puta su njihove objave pregledane na Instagramu, samo u poslednja tri meseca 17,6 miliona.

Na Youtube kanalu imaju 2,5 miliona pregleda. Samo je njihov strim uživo 1. februara sa studentske blokade mostova u Novom Sadu pratilo 500.000 ljudi.  Ogromna gledanost i za televizije sa nacionalnom dozvolom. Na YT ih je lajkovalo 62.000 ljudi. Podatak o 300.000 sati koje su proveli gledajući njihove objave na YT takođe govori o snazi ovog studentskog medija, kao i snazi novih platformi koje okupljaju publiku veću od mnogih tradicionalnih medija. Pre svega mlade.

Ni Milan ni Smiljana Velimirović, reporterka Blokade INFO i studentkinja hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koji sada vode medij koji prati ogroman broj ljudi u Srbiji, nikad se ranije nisu bavili novinarstvom.

Nekoliko meseci po ulasku u profesiju, nakon što je redakcija brutalno izbačena iz prostorija Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, nalazimo se sa njima u redakciji na novoj lokaciji. O njoj ne govore javno, iskustvo ih je naučilo da moraju tako ako žele da bezbedno rade.

„I kada idemo na teren, znamo šta da očekujemo. Imamo protokole, planiramo šta da radimo ako bude nasilan protest. Ako u režiji vidimo eskalaciju sukoba, javljamo reporterima da se povuku sa terena. Istovremeno nam je jako bitno da budemo prisutni i prenosimo u kojoj god formi možemo”, pojašnjava dalje Milan Marinković.

Ja sam imala sreće, nadovezuje se Smiljana Velimirović.

„Najburniji protest sa kog sam izveštavala bio je u avgustu ispred prostorija Srpske napredne stranke. Tada je isečak sa našeg lajva emitovan na Informeru. Pomislila sam da će možda prikazati i moje lice i da moja porodica može da ima opasne posledice zbog toga. Nije mi bilo svejedno. Srećom, samo su emitovali naš snimak.”

Kažu da idu na obuke za bezbednost novinara koje organizuju Novosadska novinarska škola i Nezavisno udruženje novinara Srbije, čiji su članovi. Od iskusnijih novinara su naučili kada da se povuku, kako da istaknu da su novinari, kako se komunicira sa policijom.

Policija pleni opremu

Kada je 5. septembra policija nasilno upala u Rektorat Univerziteta u Novom Sadu, gde se nalazila studentska redakcija Blokada INFO, skoro cela ekipa koja je izveštavala je zadržana u zgradi.

Upravo zato što su radili svoj posao, snimali i emitovali, redakcija i novinari su izolovani od ostalih studenata i građana, oduzeta im je oprema, a nekoliko njih je privedeno u policijsku stanicu. Deo zaplenjene opreme im još nije vraćen.

„Kada je upala policija, mi smo bili u lajvu, čula se seča vrata, upad, vrištanje ljudi, panika. Nismo mogli da se skontamo kako da sačuvamo opremu.

Kasnije smo razgovarali sa rektorom kako da uđemo nazad u prostorije, da uzmemo naše stvari, međutim, on je više puta odlagao. Videli smo posle kako su stvari nabacali u kutiju i deo opreme je u njoj bio.

Kada smo i policiji i rektoru rekli da nam nedostaju stvari, odgovorili su: ‘Šta ako vam je neko od kolega tamo to uzeo?‘

Mi nemamo dokaz ko je uzeo, policija kaže da je sve u kutiji, a činjenica je da je deo opreme magično ispario”, podseća Milan Marinković.

Građani su im pomogli da nastave.

„Naša publika je razlog što mi i dalje postojimo. Zahvaljujući njihovim donacijama i podršci svake vrste smo opstali.”

Novinarstvo je naš aktivizam

Od početka rada redakcija Blokada INFO je suočena sa profesionalnim izazovom – kako izveštavati etički odgovorno o protestima, čiji ste zapravo deo? Kako razdvojiti neophodnu objektivnost od aktivizma?

„Naša forma aktivizma jeste novinarstvo. Biti objektivan u državi u kojoj vlada medijski mrak, na neki način, jeste aktivizam, jer fali pravog izveštavanja, objektivnog prenošenja situacije. To ne mora da bude forsiranje jedne strane priče”, ukazuje Smiljana Velimirović.

Mi smo svi studenti i većina nas je bila deo studentskog pokreta pre nastanka redakcije, podseća Milan Marinković:

„Ali, od kada smo krenuli sa radom, pokušavamo da posmatramo celinu situacije. Recimo, kada je Dijana Hrka štrajkovala glađu u Beogradu, na terenu smo videli da nema velikog broja ljudi oko nje. Bilo je tužno što nema veću podršku, ali to je realna slika i tako smo izvestili. Slično smo uradili kada je pre par meseci bio protest u Bačkoj Palanci.”

Ovo je borba i protiv propagande, podvlače sagovornici Cenzolovke.

„I kada nije dobro za nas, bitno je da bude rečeno. Ne ide ni studentima u prilog da žive u iluziji. Nije propaganda put iz cele ove situacije, već donekle razlog što smo ovde gde jesmo”, ističe Milan Marinković.

“U Srbiji, u ovoj situaciji je veoma teško da budeš u potpuno objektivan, ali treba da se teži ka tome. Kada se neprestano teži ka objektivnosti izveštavanja, to može da popravi društvo”, stav je Smiljane Velimirović.

A kako reaguje studentska publika?

Zbog takvog pristupa, kažu, ponekad bude komentara, ali retko. Dominantna većina studenata odlično razume.

„Počeli smo sve ovo iskreno i samo treba da istrajemo u tome, da širimo istinu. Ako idemo sa tim načelom, na kraju će istina da prevagne. Iščistiće se sve”, ubeđen je Milan Marinković.

I mi nekada grešimo

Studenti u blokadi više puta su zauzeli stav da su svi mediji u Srbiji devastirani, uništeni, iako u državi ima veoma kvalitetnih kritičkih medija, a neki od njih svakodnevno prate proteste.

„Mislim da je fokus te priče bio na pojedinim medijima, na prorežimskim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Postoje kritike zvaničnih profila na društvenim mrežama studenata i fakulteta u blokadi. Videli smo da se nekada nešto objavi, pa se obriše ili koriguje. Bitno je podsetiti da smo mi studenti, da nismo toliko iskusni, nismo PR istrenirani, pa onda često u toj, ako mogu da kažem, dečjoj iskrenosti, jednostavno pogrešimo. Ne porazmislimo dovoljno detaljno, pa može pogrešno da zvuči i dođe do neke diskomunikacije”, odgovara Milan Marinković.

„Verovatno se, kada je to rečeno, mislilo na televizije na nacionalnom frekvencijom, zna se šta one prikazuju. Generalno je stav studenata, ako želimo da znamo objektivnu situaciju, nećemo nikada upaliti televizor. Otići ćemo na društvene mreže”, kaže Smiljana Velimirović.

„Pročitao sam“, nadovezuje se Milan Marinković, “nedavno istraživanje da je poverenje među građanima u tradicionalne medije jako nisko. Svega 30 odsto, ako se ne varam. Ljudi se sve više okreću medijama za koje znaju da nemaju neki tajni izvor finansiranja.”

Kaže da prati istraživačke portale, poput KRIK-a, BIRN-a, CINS-a, jer rade dobra istraživanja.

„Jasno vidim na koji način je istraživanje sprovedeno i koji su zaključi. Vidim iskrenost u radu, mogu da ispratim na koji način rade, kako su finansirani i sve to mnogo više uliva poverenje.”

Ali, mogu li ozbiljnije novinarske forme, analize, reportaže ili istraživanja da žive i da se razvijaju na društvenim mrežama?

„Mogu, i to se sada već u nekoj meri dešava. Da bi se bolje razvilo, potrebno je da se građani osveste, da shvate da treba da podrže istraživačke medije, da prepoznaju da je njima bitno da znaju o stepenu korupcije, kvalitetu hrane, vode, vazduha. U idealnom svetu, država bi trebala da ih podrži, ali u trenutnoj situaciji, mislim da je ovo neko izlazno rešenje. Mi sada pokušavamo da radimo na nekom projektu te vrste”, kaže Milan Marinković.

Ideja za Blokadu INFO razvila se kao potreba da se jasnije medijski prikaže slika sa protesta, kažu naši sagovornici. U početku, cilj im je bio da uhvate atmosferu sa blokada i protesta, kako bi se prenela studentima. Kasnije su se okrenuli svim građanima.

Do kada će trajati Blokada INFO i njihovo volontersko novinarstvo, ni Milan ni Smiljana nemaju precizan odgovor osim – dok je to potrebno.

„Mi ne radimo ovo da bismo sakupljali lajkove, klikove i preglede. Nemamo finansijsku korist od ovoga. Radimo da bi za deset godina, kada kakva god istorija bude pisana, neko mogao da uđe na naš kanal i vidi šta se dešavalo na protestima. Makar to bio jedan novinar koji će želeti da napiše priču.”