Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija

Nakon osam godina suđenja, sudije Apelacionog suda su 19. aprila 2023. godine pravosnažno oslobodile četvoricu bivših funkcionera i pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB) –  Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka – koji su bili optuženi da su organizovali i izveli ovu likvidaciju.

U međuvremenu se ispostavilo da je oslobađajuća presuda, objavljena tek 10 meseci kasnije, 2. februara 2024, doneta uz povrede Zakona o krivičnom postupku: Vrhovni sud je u oktobru prošle godine doneo presudu u kojoj je naveo na koje je sve načine petočlano apelaciono veće prekršilo zakon.

Apelaciono veće činile su sudije Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević. 

Netačno navođenje svedočenja

1. Slučaj Milorada Ulemeka Legije

Najbitnijim svedokom u ovom postupku smatra se Milorad Ulemek Legija, čiji je iskaz u Tužilaštvu za organizovani kriminal 2014. godine bio jedan od ključnih za podizanje optužnice.

On je tada rekao da je Radomir Marković od njega u martu 1999. tražio da Jedinica za specijalne operacije likvidira jedno lice, ne precizirajući koje, a Ulemek je to, prema sopstvenim rečima, odbio. U međuvremenu je Ćuruvija ubijen, a Marković je Ulemeku na sledećem sastanku rekao „oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“, aludirajući na Romića i Kuraka.

Naredni put se Ulemek pojavio pred Višim sudom 2016. godine. Upitan da se izjasni da li ostaje pri izjavi TOK-u, inkriminišućoj za optužene, Ulemek je eksplicitno rekao da ostaje. To je konstatovano i u presudi koju je Viši sud doneo 2019, a citirali su ga i mediji koji su pratili suđenje.

Tekst Slavko Ćuruvija fondacije od 27.09.2016. nakon saslušanja Ulemeka pred Višim sudom:

Prva presuda Višeg suda (2019), str. 85:

Druga presuda Višeg suda (2021), str. 95:

Ulemek je ostao pri ranijem iskazu i kada je doveden na saslušanje pred Apelacioni sud 2023, što su takođe u tekstu sa suđenja zabeležili novinari Slavko Ćuruvija fondacije:

Uprkos svim ovim izjavama, Apelacioni sud je praktično oborio njegovo svedočenje netačnim navođenjem zapisnika, i u spornoj oslobađajućoj presudi naveo da Legija nije ostao pri svojim ranijim iskazima:

Na ovaj način je Apelacioni sud, prema stavu Vrhovnog, povredio zakon.

„(To što stoji) u obrazloženju drugostepene presude (da svedok (…) nije ostao pri iskazu) čini znatno protivrečnim sadržini zapisnika o ispitivanju svedoka Milorada Ulemeka pred TOK-om, prvostepenim i drugostepenim sudom. Shodno iznetom, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka“, presudio je Vrhovni sud.

Ipak, ovakvo iskrivljeno i netačno citiranje Legije omogućilo je Apelacionom sudu da ospori njegove reči kao ključnog svedoka i time njegovo svedočenje praktično učini irelevantnim.

Slično preinačavanje se dogodilo i u slučaju drugih svedoka iz nekadašnjeg zemunskog klana: braće Miloša i Aleksandra Simovića, kao i Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića.

2. Miloš i Aleksandar Simović

Za razliku od Legije koji je u svim instancama svog svedočenja o slučaju Ćuruvija ostao pri onome što je ranije rekao, slučaj braće Simović je nešto zamršeniji.

Najpre, obojica su u svom iskazu TOK-u u januaru 2014. rekli da ih je Legija obavestio da će morati da likvidiraju Kuraka, jer „oni što su radili Ćurku treba da se očiste“, ali se kasnije od toga navodno odustalo. I ovo svedočenje je bilo inkriminišuće za optužene.

Pred Višim sudom su se pojavili 28. septembra 2016. i tada je Miloš ostao pri svom iskazu, ali je Aleksandar odbio da se izjašnjava zbog navodnih pretnji njegovoj porodici. Ovo su, prema zapisima novinara Slavko Ćuruvija fondacije, tom prilikom rekli u Višem sudu:

Drugi put su se pojavili pred Apelacionim sudom 8. marta 2023, ali su odbili da svedoče. Miloš Simović je rekao da ne ostaje pri onome što je dosad govorio jer se navodno ničega ne seća, dok je Aleksandar rekao da ostaje pri svemu što je dosad svedočio, ali da sada „ne želi da učestvuje“.

Apelacioni sud je o ovome napisao:

Vrhovni sud ovo smatra protivrečnim zaključkom, jer je Miloš Simović pred Višim sudom ostao pri izjavi TOK-u, a Aleksandar je tada rekao da ne može da se izjasni.

3. Dejan Milenković i Miladin Suvajdžić

Ova dva svedoka su u iskazu TOK-u 2014. rekli da su od Dušana Spasojevića (tadašnjeg šefa zemunskog klana) saznali da im je Legija naredio da likvidiraju Kuraka i Romića, „jer su oni ubili Ćuruviju“, od čega se kasnije, i prema njihovim rečima, odustalo.

Obojica su na saslušanju pred Višim sudom u decembru 2016. i januaru 2017. ostala pri ovim iskazima. Apelacioni sud je, međutim, oborio njihova svedočenja navodeći ne samo da su u pitanju posredna saznanja, odnosno informacije koje su od nekog čuli, nego i da su u pitanju „potpuno različite informacije“.

Vrhovni sud ovo smatra netačnim – navodi da su Milenković i Suvajdžić na sudu pričali o činjenicama koje su im „lično poznate, kako su i od koga došli do određenih saznanja i informacija“, i da su se, osim u detaljima, „u svemu saglasno izjašnjavali“.

Preispitivanje zakonitosti DLT traka

Vrhovni sud je primetio još jednu protivrečnost Apelacionog suda koja se tiče ključnog dokaza – DLT traka sa baznih stanica mobilne telefonije. Listinzi mobilne telefonije su ključni dokaz tužilaštva koji locira Kuraka i Romića u blizini mesta ubistva i pokazuje učestalu dinamiku komunikacije sa Milanom Radonjićem u vreme neposredno uoči i nakon likvidacije.

Odbrana je sve vreme osporavala zakonitost i autentičnost ovih traka, i tražila njihovo izbacivanje iz dokaza. Apelacioni sud je u junu 2018. godine, dok je još trajala prva runda suđenja pred Višim sudom, utvrdio da su trake zakonito pribavljene i vratio ih među dokaze.

Donoseći spornu presudu pet godina kasnije, petočlano apelaciono veće je najpre navelo da prihvata argumentaciju Apelacionog suda iz juna 2018, i da se zato neće upuštati u pitanje zakonitosti ovog dokaza. Nekoliko strana kasnije, međutim, kako konstatuje i Vrhovni sud, apelaciono veće postaje kontradiktorno i nejasno:

Prema presudi Vrhovnog suda, iz ovoga je nejasno koji to dokaz uopšte Apelacioni sud analizira, i navodi da se iz njihovog obrazloženja zaključuje da prethodno prihvaćeni dokaz ipak smatraju nezakonito pribavljenim. Takođe, kad je reč o zamerki da nije obavljeno veštačenje ovih traka, Vrhovni sud navodi da je upravo Apelacioni sud imao mogućnost da zatraži to veštačenje. To nije učinio.

Takođe, ističe Vrhovni sud, apelaciono veće uopšte nije interpretiralo niti analiziralo sadržinu tog dokaza, „a prilikom njegove ocene je našao da isti nije verodostojan i da je nepouzdan“.

U pitanju je, naime, komunikacija između Radonjića, Romića i Kuraka od 9. do 12. aprila, čiji su brojevi telefona taksativno navedeni i u kojoj je naznačen i broj telefonske kartice Radomira Markovića sa svim podacima o vremenu, tipu saobraćaja, trajanju, ćelijama i adresama baznih stanica preko kojih se odvijala komunikacija.

„Drugostepeni sud i u odnosu na jednu od ključnih činjenica koja je bila predmet dokazivanja u postupku daje razloge koji su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega takođe nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude čime je takođe učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka“, ističe Vrhovni sud u svojoj presudi.

Uprkos ovim nalazima Vrhovnog suda, koji pokazuju da je Apelacioni sud povredio zakon u korist okrivljenih, pravosnažna presuda se ne može preinačiti.

Početkom ove godine, ćerka ubijenog novinara Jelena Ćuruvija i Slavko Ćuruvija fondacija podneli su disciplinske prijave Visokom savetu sudstva protiv troje sudija iz apelacionog veća koje je donelo spornu presudu. Takođe, u toku je proces pred Ustavnim sudom koji treba da donese ocenu ustavnosti zakonskih odredaba koje trenutno ne dozvoljavaju žalbu na preinačujuću oslobađajuću presudu, čak i ako se utvrdi, kao što je ovde slučaj, da je ona doneta uz povrede zakona.