„Veoma me je rastužila ova vest. Koraks je bio apsolutni majstor karikature vrhunskog kvaliteta, usudiću se da kažem i u svetskim okvirima“, kaže Somborac.
Prema njegovim rečima, likovni stil Koraksa bio je specifičan i maestralan, a njegove ideje britke, suštinske, istovremeno jednostavne, efikasne, duhovite i kreativne.
„To je što se tiče ovog ‘esnafskog’ dela, a što se tiče njegovog uticaja, dovoljno je podsetiti se koliko su političari malo-malo pa ludeli zbog njegovih crteža. A neki raniji su i govorili: ‘Bolje da me bije JSO nego on da me nacrta.’
Ogroman gubitak za karikaturu i kritičku javnost“, konstatuje Marko Somborac.
Danas je bio prepoznatljiv po Koraksovim kalendarima. Radeći na jednom takvom pre nekoliko godina, kazao je:
„Kinezi imaju godinu svinje, majmuna, pacova, zmije, a ja sam za novogodišnji broj Danasa napravio kalendar za 2018. – godinu Vučića.“
U tom razgovoru ispričao je i da mu je u karikaturi najbitniji štos i da bude efektna.
„Bitno mi je i da sve bude jednostavno, odmah shvatljivo, kao šamar, da se odmah razume i da karikatura ima poruku. Kad sam razgovarao s pokojnim Radomirom Konstantinovićem, a često sam dolazio kod njega, kazao mi je nešto što je, čini mi se, najvažnije za svaku karikaturu – da se, kad je čovek gleda, u tom trenutku oseća superiorno, bez obzira na to kakva je stvarna situacija“, ispričao je tada za Danas Koraks.
„Biću dobar sve do smrti“
Često je govorio da mu je životna deviza bila dobrota.
„Biću dobar sve do smrti“ naslov je knjige mađarskog pisca Žigmonda Mórica… Zapamtio sam te reči i to mi je ostalo kao životna deviza.“
Koraks je bio jedan od najznačajnijih političkih karikaturista u Srbiji i poslednjih 26 godina svakodnevno je objavljivao karikature u dnevnom listu Danas.
Njegove satirične i oštre ilustracije naše stvarnosti bile su sastavni deo Danasovih stranica i naslovnica, a njegova karikatura objavljena je na prvoj strani našeg lista i u subotu, kada je preminuo.
Koraks je bio i ostaće simbol Danasa i jedan od najomiljenijih autora u Srbiji.
Uprkos zdravstvenim problemima koje je imao poslednjih godina, nije odustajao od svog posla i svakodnevno se javljao redakciji sa novim idejama.
Rođen je 15. juna 1933. godine u selu Gornja Gorevnica kod Čačka.
Od 1950. godine beskompromisno, oštroumno i hrabro svojim karikaturama oslikavao je našu stvarnost i objavljivao ih u listovima Vreme, Borba, Naša Borba, na portalu Peščanik, Radiju Slobodna Evropa, a najduže u listu Danas.
Vreme i mesto sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije
Kako u najezdi laži i gubitka poverenja u medije osnažiti informisanje u interesu građana i svest o značaju pouzdane vesti
Novi rijaliti na Pinku pred presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije: Ponižavanje žrtve i relativizacija tragedije novinara koga je ubila država
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.