Hvala ti za sve, druže Koraks

Da, umro je Koraks. U subotu 16. maja, u njegovom Zemunu, u jednoj ustanovi gde je bio na rehabilitaciji posle nekoliko operacija, oko tri sata poslepodne osetio je slabost, bol u grudima, pokušali su da ga povrate, ali je otišao. Pre bih rekao – odlučio je da ode. Pored njega je bila ćerka Tanja.

Tri sata ranije, oko podne, izvršni urednik lista Danas Aleksandar Roknić razgovarao je telefonom sa Koraksom.

– Odlično zvuči, raspoložen je, pita da li spremamo nešto za njegov 93. rođendan 15. juna – kolega Roknić me je odmah pozvao, srećan što Koraks posle dugo vremena deluje veselo i orno.

Koraks je tog dana u okviru Dana porodice u pomenutoj ustanovi bio na ručku sa sinom i ćerkom. Ujutru u subotu je listao Danas i nije mu se svidelo što smo njegovu karikaturu iz 1992. godine na naslovnici vikend dodatka iskadrirali zbog formata.

– Sada se ne vidi poruka karikature, al’ nema veze – kazao je Rokniću, i pričao mu je još da je tu ilustraciju voza koji ide u provaliju dok putnici lože lokomotivu rasturajući vagone, zapravo metaforu o raspadu Jugoslavije, pre 34 godine nacrtao po narudžbi njujorškog magazina Time.

Nasmejao se: “Dobro pamtim da sam dobio honorar od 500 dolara”.

Dok su Koraks i urednik Danasa pričali, čula se u pozadini muzika, žamor, sve je, seća se Roknić, u toj telefonskoj vezi delovalo životno, prolećno i veselo.

– Koraks je neuništiv, ima sve da nas nadživi. Car! – kazao sam Rokniću, a Roknić je bio radostan, jer Roknić je dobri duh, svakodnevno je poslednjih meseci razgovarao sa Koraksom dok je on ležao u bolnici.

Posle, kada je izašao, malo smo se i zabrinuli. Bio je iscrpljen, slab, nekim danima je tiho govorio, pa su ga njegovi Uroš i Tanja smestili na rehabilitaciju. I bilo mu je svakim danom sve bolje.

– Koraks, sad ste ko novi! – kazao sam mu pre tri nedelje, kada smo se poslednji put čuli.

Smejao se onako koraksovski, dobroćudno.

Zvučao je super. Kao i sada u subotu oko podne.

U subotu oko 16 časova, stigla mi je poruka: “Znam… Sada sam čuo da je umro Corax”.

Ovo se neko šali, pomislio sam. Da, neko se šali.

Pozvali smo Koraksovog sina. Rekao je samo: “Otišao je…”

Napolju je padala kiša, dok sam u redakciju slao hitno saopštenje: “Karikaturista Predrag Koraksić Koraks preminuo je iznenada u subotu u 93. godini života.

Koraks je bio jedan od najznačajnijih političkih karikaturista u Srbiji i poslednjih 26 godina svakodnevno je objavljivao karikature u dnevnom listu Danas. Njegove satirične i oštre ilustracije naše stvarnosti bile su sastavni deo Danasovih stranica i naslovnica, njegova karikatura je objavljena na prvoj strani našeg lista i u subotu, kada je preminuo.

Koraks je bio i ostaće simbol Danasa i jedan od najomiljenijih autora u Srbiji. I pored zdravstvenih problema koje je imao poslednjih godina nije odustajao od svog posla, svakodnevno se javljao redakciji sa novim idejama…”

A 30. marta uveče bio sam stručni vodič kroz izložbu Koraksovih karikatura u Muzeju devedesetih. Koraks je upravo izašao iz bolnice i zamolio sam ga da se makar na kratko uključi preko spikerfona da kaže nešto pubici kada već ne može da dođe.

Pričao je dobrih 20 minuta. Šalio se preko spikerfona da je na odeljenju kardiologije pored njegove sobe tri puta prošla jedna njegova karikatura.

I sva tri puta mu mahnula.

– Mahnula vam je karikatura?- pitao sam.

Uvek sam se čudio kako Koraksu radi kefalo i kako je bistar, ali sad sam se tada, bio zabrinuo, jer kome još mašu karikature…

Koraks je ipak delovao totalno samouvereno.

– Ma da. Na odeljenju gde sam ležao, ležao je i Ivica Dačić. Tačno sam brojao, tri puta je prošao pred moje sobe na intenzivnoj, i tri puta mi mahao – pričao je Koraks.

Koraks i Dule Petričić koji mu je dolazio u posetu, čak su planirali da mu banu u sobu, ali Dačić je izašao iz bolnice.

Tih dana pisao sam pismo Anti Tomiću u Nedeljniku i na Velikim pričama baš o Koraksu i toj anegdoti. I napisao da je Koraks neuništiv: “Svakoga dana šalje karikature redakciji u svim mogućim pozama, ambijentima, situacijama i stanjima: slao ih je svojevremeno i dok je celo leto provodio u svojoj kući na Braču, slao ih je tokom bombardovanja, korone, karikature su stizale na mejl i kada je pre koju sedmicu ležao u bolnici, a stižu i sada kada je izašao iz bolnice ali teško ustaje iz kreveta jer mu je organizam malko oslabio posle operacije. Koraks ima običaj da kaže, kada se čujemo, a čujemo se skoro svaki dan: slaću ti karikature do poslednjeg daha. Imam neki utisak da će ih slati i posle toga…“

Tako da svaki dan od subote proveravam mejl.

A kada u subotu 23. maja redakcija Danasa, Novi optimizam i Nezavisno udruženje novinara Srbije budu pravili komemoraciju velikom Koraksu, ispričaću vam da li je mejl stigao.

Hvala ti za sve, druže Koraks.