Holandski portal Nu.nl: Dokle god srpski režim drži medije u svom džepu, članstvo u EU je daleko

Fotoreporterka Zorica Popović otišla je 29. marta sa kolegama u opštinu Bor kako bi izveštavala o lokalnim izborima. Pošto je i na prethodnim izborima bilo slučajeva prevare, Popović je sa dvojicom kolega obilazila biračka mesta.

Otkrili su da je možda došlo do izborne krađe u selu Šarbanovac. Zajedno sa jednim lokalnim političarem pitali su članove biračkog odbora kako je proteklo glasanje, ali su oni negirali bilo kakvu prevaru. Kada su izašli iz biračkog mesta, sačekala ih je grupa muškaraca u crnoj odeći i sa prekrivenim licima.

„Počeli su da nas vređaju“, kaže Popović. Druga grupa muškaraca stigla je automobilima, pokušala da joj otme kameru, oborila je na zemlju i šutirala u stomak. I njene kolege su pretučene. Popović je pokušala da pobegne. „Tada sam videla čoveka sa sekirom iza sebe. Pitao je političara: ‘Da li bi radije da ti odsečemo levu ili desnu ruku?’“

Jedan njen kolega bio je toliko pretučen da nije mogao da otvori oči. Drugi je zadobio prelome jagodičnih kostiju. „I dalje imam problema sa bubrezima. Baš su ih ozbiljno povredili“, kaže Popović.

„Državni huligani“ korišćeni protiv novinara i demonstranata

Iskustvo Zorice Popović nije jedinstveno, kaže ona. Na izborima o kojima je izveštavala poslednjih godina nasilje je bilo sve gore. „Danas se novinari pripremaju za izbore kao da idu na ratište“, kaže Veran Matić, predsednik ANEM-a, organizacije koja pomaže srpskim novinarima.

Grupe poput one koju je srela Popović često se viđaju tokom protesta u Srbiji. Tako je istraživačka platforma KRIK pisala o kriminalcima i navijačima fudbalskog kluba Partizan koji su viđeni na protestima protiv vlasti, gde su navodno zastrašivali demonstrante i novinare. Navodno svi imaju veze sa vladajućom strankom SNS ili čak lične veze sa predsednikom Aleksandar Vučić.

Od dolaska Vučića na vlast 2014. godine sloboda medija u Srbiji je pod sve većim pritiskom. Novinari se redovno suočavaju sa verbalnim i fizičkim pretnjama. Kada je Vučić došao na vlast, Srbija je bila na 67. mestu indeksa slobode medija organizacije Reporteri bez granica. Dvanaest godina kasnije pala je na 104. mesto, među najnižima u Evropi. Niže su samo Belorusija, Turska i Rusija.

Vučić je poslednjih godina sve više koncentrisao moć u svojim rukama, smatra stručnjak za Balkan Geert Luteijn sa Vrije Univerziteta iz Amsterdama. U parlamentu gotovo da nema opozicije, a kritike vlasti skoro da se ne mogu naći u medijima. „Vučić je veoma brzo počeo da zastrašuje novinare“, kaže on.

Prema Luteijnu, razlog je to što gotovo sve novine i televizije u zemlji na neki način imaju veze sa režimom. Tako je izdavač lista Informer, prema Media Ownership Monitoru, vatreni pristalica vlasti. „To gotovo direktno dolazi iz Vučićevog PR odeljenja“, kaže Luteijn.

Novinari se satanizuju na televiziji

Veran Matić je nekada bio glavni urednik radio-stanice B92, ali je i ona kupljena od strane Vučićevog saveznika. Tada je objavljivao kritičke priče o režimu diktatora Slobodan Milošević, koji je 2001. uhapšen zbog ratnih zločina počinjenih tokom jugoslovenskih ratova devedesetih.

„Isti taj neprijateljski odnos prema novinarima i medijima postoji i danas“, kaže Matić. Prema provladinim medijima, svako ko kritički piše o srpskoj vlasti radi protiv države. To, kaže, čuje i od građana. „Još nisam fizički napadnut. Ali na ulici dobijam pretnje i uvrede.“

Režim ima Matića na meti. U februaru je o njemu snimljen dokumentarni film u kojem je predstavljen kao izdajnik države. Navodno sarađuje sa britanskim i američkim obaveštajnim službama i uspostavio je špijunsku mrežu u Srbiji za Albaniju. Film je emitovan na nacionalnim televizijama, ali autor nije poznat.

Prema Matiću, cilj filma je da ga diskredituje i natera da prestane da pomaže novinarima. „To ljudima daje utisak da mogu da me napadnu bez posledica“, kaže on. Po njegovom mišljenju, malo toga se promenilo od režima od pre trideset godina. „Razlika je u tome što je ova vlast sada priznata u inostranstvu, što situaciju čini još složenijom.“

Ulazak Srbije u EU još je daleko

Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine, ali prema mišljenju stručnjaka Geerta Luteijna pristupanje će još potrajati. „Ako pogledate izveštaj o napretku, sloboda medija se najčešće navodi kao veliki problem“, kaže on. „Poruka je: ‘Ako ni tu nema napretka, nećemo ići dalje.’“

Prema Vouteru Zversu, stručnjaku za proširenje EU iz instituta Clingendael Institute, ne postoje konkretni modeli kako kandidat za članstvo mora da obezbedi slobodu medija. „Pravosuđe i mediji moraju biti nezavisni i oslobođeni političkog pritiska. Mora postojati pluralistički medijski pejzaž. Ali kako će to tačno organizovati, ostavljeno je državama.“

Oba stručnjaka smatraju da postoje i drugi problemi koji usporavaju pristupanje Srbije. Tako Srbija još nije poboljšala odnose sa Kosovom, koje se 2008. godine odvojilo od Srbije, što vlast u Beogradu i dalje ne priznaje. Takođe, prepreke predstavljaju i odnos Srbije prema Rusiji i Kini, kao i način na koji je vlast gušila proteste prethodnih godina.

Na kraju, u EU postoji želja da Srbija postane članica, ali bi za to trenutni režim morao da ode. Tokom poslednjih godinu i po dana demonstranti traže hitne izbore, ali Vučić čeka da se situacija smiri. Sledeći izbori planirani su za narednu godinu.