Veljanovski: Naš javni servis je više servis vlasti, promene samo prividne

Veljanovski je u serijalu Kiosk ocenio da su aktuelne promene na Radio-televiziji Srbije samo prividne, da novo rukovodstvo ima pravo da donosi određene odluke, ali da on ne vidi nikakve naznake da će te dosadašnje, ali i buduće odluke približiti tu medijsku kuću onome što javni servis treba da bude.

„To što oni rade unutar kuće oni to mogu da rade, imaju pravo. Dakle, uređivački tim može da spaja redakcije, osniva nove ili da neke misije ukida, neke pokreće. Sve je to u redu, ali ja sam očekivao da konačno neko ko dođe na čelo javnog medijskog servisa, pre svega u prvi plan stavi apsolutnu nezavisnost i uređivačku autonomiju te medijske kuće, ali to do sada nismo još čuli“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, odredbe najnovijeg Zakona o javnim medijskim servisima daju „svetlo“ RTS-u, uvažavaju vrlo značajna evropska i svetska iskustva u tom pogledu, ali da nikakav papir, zakon ili dokument ne može da ostvari te namere ako to ne urade ljudi.

„Ja pre svega to svetlo vidim u ponašanju nekih novih generacija obrazovanih novinara i urednika koji stvarno znaju šta treba da bude misija javnog servisa i koji će biti spremni da se po tome ponašaju i da ne prihvataju nikakve uticaje centara moći zato što oni moraju konačno da shvate da su servis građana“, kazao je Veljanovski.

On je, komentarišući poverenje javnosti u RTS, objasnio da tu postoje dva paralelna trenda, jedan je inercija gledanja programa javnog servisa – nekadašnje Radio-televizije Beograd, iz vremena kad je to bila praktično jedina televizija u zemlji, te da još uvek ima građana koji pamte ta vremena i koji su navikli da gledaju Drugi dnevnik RTS.

Sa druge strane, dodaje on, postoji jedan broj ljudi koji je počeo da razmišlja o tome šta to treba da se dogodi u jednoj zemlji koja je krenula putem tranzicije i treba da napravi nekakav otklon od jednopartijskog socijalističkog sistema i gde je pluralizam mišljenja nešto što je apsolutno legitimno.

„Naše društvo je veoma podeljeno i to ne može da se ne odrazi i na građane kao publiku i ne može da se ne odrazi i na odnos prema medijima, jer se i kroz medije ta podeljenost i dalje podvlači“, rekao je Veljanovski.

O radu Saveta REM

Govoreći o radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Veljanovski je rekao da su pred njima neke odluke koje su u stvari veoma jednostavne i gde ne bi trebalo uopšte da se ima „ovo ili ono mišljenje“.

„Te odluke proističu neposredno iz zakona. Recimo, Zakon o javnim medijskim servisima je predvideo da REM kao regulator treba da napravi novi akt po kome se biraju članovi upravnih odbora oba javna servisa i tu nema šta sada novo da se dodaje. Oni jednostavno taj akt treba da donesu saglasno odredbama zakona. Ja očekujem da to jeste nešto što može da se uradi“, kazao je on.

Dodao je i da REM kao regulator koji se bavi elektronskim medijima treba da podseti nadležni odbor Skupštine Srbije da treba da donese akt po kome će se ubuduće birati programski saveti, jer je programski savet do poslednjeg zakona birao Upravni odbor, što je prema njegovoj ocenim potpuni „nonsens“, jer on mora da bude eksterno biran izvan javnog servisa.

„I taj programski savet treba da izabere ombudsmana u RTS i Radio-televiji Vojvodine. Svi rokovi za sve to su prošli još 25. decembra prošle godine. Savet REM može da donese samo taj akt o izboru članova upravnih odbora. Ove ostale stvari on ne može, ali mora da podseti. To je njegova funkcija“, ukazao je Veljanovski.