Savet REM-a može donositi odluke i bez izbora predsednika?

„Formalno mogu da donose odluke, ali nisam baš optimistična da će se to desiti. Hajde da sačekamo sednicu zakazanu za 29. jul, pa da vidimo da li će ipak biti izabrani predsednik i zamenik predsednika“, rekla je Zekić.

Podsetimo, novi saziv Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na prvoj sednici, održanoj 20. jula, nije izabrao predsednika ni zamenika predsednika ovog tela.

Kandidati za predsednika Mileva Malešić i Miloš Garić dobili su po četiri glasa, dok je za izbor potrebna dvotrećinska većina, odnosno šest.

Ako se uzme u obzir činjenica da od osam članova Saveta REM-a četvoro, među kojima je i Malešić, deo javnosti percipira kao „nezavisne kandidate“, a drugo četvoro, među kojima je Garić, kao kandidate bliske vlasti, postavlja se pitanje da li će Savet REM-a u skorije vreme uspeti da izabere predsednika.

S obzirom na to da Zakon o elektronskim medijima (ZEM), Statut i Poslovnik o radu REM-a ne propisuju izričito da li Savet može da donosi odluke dok ne izabere predsednika, UNS je za tumačenje pitao REM i advokata Gordanu Konstantinović.

Konstantinović: Savet je organ koji donosi odluke, ne predsednik

I advokat UNS-a Gordana Konstantinović smatra da članovi Saveta mogu donositi odluke iz svoje nadležnosti, iako predsednik nije izabran.

Iako, kako potvrđuje, u ovom slučaju postoji pravna praznina, Konstantinović smatra da bi strogo formalno najstariji član Saveta mogao da vrši funkciju predsedavajućeg do izbora predsednika, te da bi Savet u tom slučaju mogao da odlučuje.

„Zakon nije predvideo šta se dešava ako predsednik Saveta ne bude izabran“, kaže Konstantinović.

Ona podseća da je Savet organ koji donosi odluke, a ne predsednik.

„Savet je konstituisan, ima kvorum i objektivno može da donosi odluke. Ostaje otvoreno pitanje ko bi te odluke potpisivao, jer ZEM propisuje da to čini predsednik Saveta“, kaže Konstantinović.

Ona smatra da je u ovoj situaciji važno da Savet o pitanjima iz svoje nadležnosti zauzme stav.

„Ako donesu odluku, a imaju kvorum i sve uslove za rad, to znači da je odluka pravno potpuno ispravna“, kaže Konstantinović.

Ona napominje da bi, u slučaju zauzimanja striktno zakonske pozicije, koja ovaj slučaj nije predvidela, blokada rada Saveta mogla da traje u nedogled, odnosno dok članovima ne istekne mandat.

„Možda da nam Narodna skupština i u ovom slučaju hitno da autentično tumačenje kako prebroditi ovu pravnu prazninu“, kaže Konstantinović za UNS.

Podsetimo, Statut REM-a predviđa da se, ako predsednik ne bude izabran, postupak kandidovanja i izbora ponavlja i da do tada sednice saziva i njima predsedava najstariji član Saveta. Međutim, ne propisuje da li Savet u tom periodu može da donosi odluke.

Zastareli akti

Na sajtu Regulatornog tela za elektronske medije u delu „Opšta interna akta“ može se uočiti da su Statut i Poslovnik o radu ovog tela zastareli i da nisu, kako to zakon nalaže, na vreme usklađeni sa izmenama zakona.

Naime, i Statut i Poslovnik o radu, kako se navodi – „Republičke radiodiguzne agencije (RRA)“, datiraju još iz 2005, odnosno 2013. godine.

U međuvremenu je Zakon o elektronskim medijima više puta menjan. Ime agencije još 2014. godine promenjeno je u „Regulatorno telo za elektronske medije“, ali ovi, najvažniji dokumenti za rad REM-a, do danas – više od deset godina kasnije, nisu.

Podsetimo, ZEM propisuje obavezu REM-a da svoje akte sa ovim zakonom uskladi u roku od šest meseci od promene zakona.

„Članovi prethodnih Saveta REM-a imali su dovoljno vremena da u svom mandatu usklade ove akte. Zaista je sramotno da ovako zastareli dokumenti budu i dalje važeći“, navodi Konstantinović.