Milosavljević o kupovini N1: Kompanija koja tokom preuzimanja čeka odobrenja ne može unapred da postavlja direktore

Očigledno se računalo da je će za nekoliko dana biti smenjeni bitni ljudi i promenjene bitne stvari, a reakcija regulatora ili političara će stići prekasno. Evropska unija mora da reaguje brzo, efikasno i jasno. Ako reakcija stigne tek u novembru, izbori u Srbiji biće već održani, biće promenjena uređivačka politika, kaže za Cenzolovku medijski stručnjak, profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani Marko Milosavljević opisujući žurbu da se što pre okonča preuzimanje Adria News Networka od strane Alpac Capitala.

Ocenjujući da je preuzimanje N1 u Sloveniji i Hrvatskoj kolateralna šteta, dok je primarna želja za kontrolom i uticajem na medije u Srbiji, podvlači da to znači da dve članice EU mogu postati produžena ruka stranog političkog režima, van Unije.

I veruje da je to prvi korak u Sloveniji. U drugom je, kako ističe, verovatno prodaja Sport kluba, a treći bi bila bi promena kontrole nad kablovskim i internet operaterom Telemah, koji je u vlasništvu Junajted grupe.

„Preuzimanje Telemaha značilo bi i preuzimanje kontrole nad slovenačkom internet i digitalnom infrastrukturom, što otvara bezbednosne i političke sumnje. Nijedna zemlja ne prepušta digitalnu infrastrukturu stranoj državi i stranom režimu, pogotovo ne onom izvan Evropske unije.”

Marko Milosavljević: Iz cele te hronologije jasno je da je u ovom slučaju došlo do političkog dogovora, do svojevrsnog pakta. Dokumenti objavljeni u Srbiji pre otprilike godinu dana, transkript i audio-snimak telefonskog razgovora Stena Milera, generalnog direktora Junajted grupe, i Vladimira Lučića, direktora Telekoma Srbija, pokazuju da je tada postignut dogovor između Junajted grupe pod novim menadžmentom i bliskih saradnika Aleksandra Vučića.

Do takvog dogovora sigurno nije moglo doći mimo samog predsednika. Suština je bila da Junajted grupa promeni uređivačku politiku svojih medija, i to je bilo sasvim jasno izraženo. Reč je o N1 Srbija, Nova RS, Danas, Radar, zatim N1 u Bosni i Hercegovini, N1 u Hrvatskoj, N1 u Sloveniji, te medijima u Crnoj Gori.

Članice EU mogu postati produžena ruka stranog režima

Cenzolovka: Kažete da će vlast u Beogradu imati direktan uticaj i na politiku drugih zemalja. Šta to znači u slovenačkom kontekstu?

Milosavljević: Slovenija je i inače, u nekim aspektima, dobro povezana sa režimom Aleksandra Vučića, ali i sa interesima Milorada Dodika iz Republike Srpske. To se pre svega odnosi na lokalnu vlast u Ljubljani, koja je bliska i jednom i drugom.

U širem kontekstu, to znači da bi vlasnik koji kontroliše N1 Slovenija, a koji je na liniji režima u Beogradu, kontrolisao i uređivačku politiku jednog medija unutar Evropske unije. Reč je, dakle, o direktnom političkom uticaju stranog režima, i to režima izvan EU, na medije u Uniji i na samu državu članicu.

N1 Slovenija se nalazi među pet ili deset najposećenijih sajtova u Sloveniji i ima veoma uticajan informativni sadržaj. Imaju i sport, biznis i teme iz svakodnevnog života, ali su pre svega kreatori medijske agende, ozbiljni istraživački novinari u slovenačkom kontekstu. Objavljuju mnogo priča o unutrašnjoj politici, o poslovnim aspektima tih tema i o korupciji. Često prvi otvore neku priču, bilo da je reč o istraživanju ili o informaciji koju drugi mediji još nemaju. Ko dobije kontrolu nad takvim medijem, automatski dobija i delimičan uticaj na privredu, politiku i javno mnjenje jedne zemlje. Slično se može desiti i u Hrvatskoj. Znači, dve članice EU mogu postati produžena ruka stranog političkog režima.

Cenzolovka: Postoji li presedan za takvu situaciju u Evropskoj uniji?

Milosavljević: Zamislite medije za koje se zna da su u direktnom političkom aranžmanu sa liderom druge države, tu je jasno da je reč o neprimerenom uticaju stranog režima na demokratiju i politiku jedne zemlje. Sličan slučaj imali smo pre otprilike 25 godina, kada je Silvio Berluskoni, odnosno njegova firma, pokušao da kupi udeo u jednoj nemačkoj televiziji. Usledilo je negodovanje i obrazloženje da bi bilo sasvim neprimereno da političar iz druge zemlje utiče na medije u Nemačkoj, a preko njih na nemačko javno mnjenje, demokratiju i izbore.

Ovde, međutim, govorimo o stopostotnoj kontroli nad N1 Slovenija, N1 Hrvatska i ostalima, i to od strane vlasnika, odnosno mogućih novih vlasnika, za koje je jasno da imaju neku vrstu dogovora sa režimom u Srbiji.

Lično verujem da je preuzimanje N1 u Sloveniji i Hrvatskoj svojevrstan paket-aranžman, odnosno kolateralna šteta. Primarna je želja za kontrolom i uticajem nad medijima u Srbiji, jer je to značajno i za javno mnjenje i za izbore. A sa medijima u Srbiji, u paketu dolaze i mediji u Sloveniji i Hrvatskoj.

Opasnost i za slovenačku i za evropsku informacionu bezbednost

Cenzolovka: Koji bi bili naredni koraci?

Milosavljević: Verujem da je ovo tek prvi korak. U drugom koraku verovatno sledi ono što je ekonomski relevantnije, možda i za neke druge investitore – kupovina Sport kluba, odnosno sportskih prava koja ima Junajted.

Treći korak bila bi promena kontrole nad Telemahom, kablovskim i internet operaterom koji je u vlasništvu Junajted grupe. Telemah je deo velike trojke slovenačkih operatera, uz Telekom Slovenije i A1, i jedan je od najjačih. Preuzimanje Telemaha značilo bi i preuzimanje kontrole nad slovenačkom internet i digitalnom infrastrukturom, što otvara bezbednosne i političke sumnje.

Nijedna zemlja ne prepušta digitalnu infrastrukturu stranoj državi i stranom režimu, pogotovo ne onom izvan Evropske unije. A ovde bi se desilo upravo to: opasnost i za slovenačku i za evropsku informacionu bezbednost.

Cenzolovka: Poznato je da je Alpac vezan za Orbanov režim, a i Orban i Vučić poznati su po snažnim vezama sa Moskvom. Evropski odbor za medijske usluge osniva ad hok radnu grupu. Treba li reakcija EU da bude oštrija i glasnija?

Milosavljević: Neke od ovih promena desile su se veoma brzo, praktično preko noći, i verujem da su iznenadile i evropske regulatore i političke aktere u Briselu. Delom zato što su se dogodile usred avgusta, kada su mnogi na odmoru, a delom zato što su bile neočekivane. Alpac je prijavu za preuzimanje Adria News Networka podneo luksemburškom regulatoru, a onda je usred tog postupka, zajedno sa Junajted grupom, smenio direktore i na njihova mesta postavio svoje ljude.

Taj potez je u suprotnosti sa pravilima i zakonima koji uređuju spajanja i preuzimanja. Kompanija koja je u postupku preuzimanja i čeka zeleno svetlo regulatora ne može unapred da postavlja svoje direktore u firmu koju tek treba da preuzme. U evropskoj praksi to nije samo neuobičajeno nego je najčešće i nezakonito. Verujem da je taj potez iznenadio i Luksemburg i Brisel i druge relevantne centre.

EU treba da reaguje brzo i efikasno

Cenzolovka: Da li ta žurba ima veze sa žurbom da se uspostavi politički uticaj?

Milosavljević: Očigledno se računa na to da će za nekoliko dana biti smenjeni bitni ljudi i promenjene bitne stvari, a da će reakcija regulatora ili političara stići prekasno. Ako reakcija stigne tek u novembru, to je kasno. Izbori u Srbiji biće održani, ako budu održani, a kasno je i u drugim pogledima: kada se ljudi već smene, dovedu novi i promeni uređivačka politika, pa nekoliko meseci kasnije sud to zabrani, domet takve odluke je ograničen.

Verovatno postoji i računica da će zbog nezakonitih poteza možda stići sankcija ili kazna, ali da će korist biti veća od troška. To je poznato i iz drugih slučajeva, kod velikih platformi poput Mete ili Alfabeta: dobiju kaznu od sto miliona evra, a za to vreme ostvare petsto miliona evra profita. Njima se, uprkos sankcijama, isplati.

Cenzolovka: Šta bi u tom slučaju EU trebalo da uradi?

Milosavljević: Da reaguje brzo, efikasno i jasno. Ako smatra da je sve ovo dozvoljeno, neka to potvrdi. Ako smatra da nije i da takve poteze treba zaustaviti, mora to brzo i nedvosmisleno da pokaže. Ne znamo šta će reći Brisel niti šta će reći luksemburški regulator, ali kako god odluče, potrebno je da to učine što pre, inače odluka gubi efikasnost.

Cenzolovka: Kakva je mogućnost da reaguju slovenačke institucije?

Milosavljević: Ovakav potez pokazuje da slovenački regulatori, i tržišni i medijski, nemaju nikakvu reč u ovom preuzimanju, uključujući i sporne poteze. Slovenačka novinska agencija objavila je tekst o preuzimanju koji se završava pasusom da slovenačke vlasti tu neće imati nikakvu ulogu, jer po slovenačkim zakonima nemaju nadležnost.

Zabrinjavajuće je i šokantno da država članica EU nema nikakvu kontrolu nad tim šta se dešava sa njenim preduzećima i medijima. Bez obzira na to što je N1 registrovan u Luksemburgu, tu su zaposleni ljudi koji rade u centru Ljubljane i pišu o Sloveniji. Ni medijski ni tržišni regulator, nijedno ministarstvo, nemaju tu nikakvu reč. Slovenija može samo da posmatra šta će biti u Beogradu, Luksemburgu ili Briselu. Za zemlju koja mora da zaštiti svoje geopolitičke, medijske i demokratske interese, to je neprimereno i pokazuje rupe u regulativi na koje niko nije na vreme pomislio.