TV kanali bez zemaljske dozvole dostupni preko antene: Telekom tvrdi da je reč o šestomesečnoj promociji

Do sada su ovi kanali preko MUX-a 3 bili dostupni samo korisnicima koji su plaćali uslugu „Antena plus“, dok su sada, u okviru promotivnog perioda, dostupni besplatno onima koji televizijski signal primaju preko antene.

Ovakva odluka otvara pitanje kako je moguće da se terestrijalno emituju kanali koji nemaju dozvolu za pokrivenost na tim područjima.

MUX 3 do sada bio dostupan samo pretplatnicima „Antene plus“

Podsetimo, kada je Srbija prešla na digitalno emitovanje TV signala 2015. godine, formirane su tri mreže, odnosno multipleksa – MUX 1, MUX 2 i MUX 3.

Tada je postignut dogovor prema kome je MUX 3 zakupio Telekom Srbija (MTS)  sa idejom da pokrene uslugu „Antena plus“ – komercijalni paket televizijskih kanala namenjen korisnicima koji nemaju kablovsku uslugu, a emituje se preko antene. Kako bi program bio dostupan samo pretplatnicima koji zaključe ugovor sa MTS-om, signal sa MUX-a 3 bio je zaključan i šifrovan, te kao takav dostupan samo ljudima koji plaćaju mesečnu naknadu.

Sada je, u okviru promotivnog perioda, Telekom otključao 30 kanala u okviru ovog paketa, čime su oni postali dostupni građanima koji imaju krovnu ili sobnu antenu.

Lučić: Promotivnim periodom želimo da ispitamo interesovanje za uslugu

Iako su ovi kanali otključani u jeku najavljenih parlamentarnih izbora, Lučić je za UNS rekao da je u pitanju isključivo poslovni potez, budući da Telekomu ističe petogodišnji ugovor sa Emisionom tehnikom i vezama.

Na pitanje UNS-a kakav je poslovni interes Telekoma za otključavanje ovih kanala, direktor te kompanije Vladimir Lučić odgovorio je da žele da provere koliko bi korisnika bilo spremno da plaća pretplatu, kako bi na osnovu toga odlučili da li će nastaviti saradnju sa Emisionom tehnikom. Satelitska televizija Total TV, koju je Telekom kupio 2025. godine od Junajted grupe, kako je naveo, trenutno donosi znatno veću zaradu.

„Putem satelita možete da ponudite preko 200 kanala, dok putem MUX-a 3 možete da ponudite ograničen broj – oko 30 kanala. Čisto da imamo predstavu: u Srbiji je više od 300.000 satelitskih korisnika, dok je MUX 3 plaćalo njih 6.000. Zato do kraja godine želimo da vidimo koliko bi ljudi bilo spremno da se pretplati, pa da odlučimo da li da nastavimo taj servis sa Emisionom tehnikom ili ne“, rekao je Lučić.

Korisnici koji program prate preko antene, a nisu pretplatnici Telekoma, tako su dobili pristup paketu od 30 kanala.

Na pitanje UNS-a da li gledaoci uopšte znaju da je u pitanju promotivni period, Lučić je rekao: “Naravno da znaju. Ta promocija će trajati šest meseci”.

ZEM: Besplatno terestrijalno emitovanje dozvoljeno samo televizijama koje su prošle javni konkurs

Inače, Članom 103 Zakona o elektronskim medijima propisano je da se „dozvola kojom se stiče pravo pružanja medijske usluge televizije u slobodnom pristupu putem terestrijalnog analognog, odnosno digitalnog prenosa, izdaje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Regulator“. O izdavanju dozvole stoga odlučuje Savet REM-a.

Na pitanje kako je onda moguće da se terestrijalno emituju kanali koji nemaju dozvolu za pokrivenost na tim područjima, Lučić je odgovorio da su oni deo MUX-a 3 i da je njihovo emitovanje privremenog i promotivnog karaktera.

Konstantinović: Zakon ne može da se zaobilazi promotivnim periodom

Ipak, advokat UNS-a Gordana Konstantinović smatra da je pitanje koliko može da traje promotivni period traje i dodala da se član Zakona ne može zaobilaziti u okviru tog perioda.

„Da sumiramo situaciju: Imamo, na primer, Informer, koji je 2025. godine vratio dozvolu za beogradsku pokrivenost Emisionoj tehnici i vezama i Savetu REM-a, koji inače tada nije funkcionisao. Oni su vraćanje dozvole obrazložili time da su naknade visoke. MTS sada njima, koje je stavio u svoju ponudu, omogućava da budu terestrijalno emitovani na celom tom području, a da tu uslugu ne plaćaju“, navela je ona.

Konstantinović je dodala da je otključavanje svih ovih kanala obesmišljavanje Zakona.

„Ako postoji Zakon koji treba da važi za sve i onda postoji situacija u kojoj se ZEM zaobilazi, onda se obesmišljava sve što je Zakonom propisano“, navela je ona.

Veljanovski: Samo Savet REM-a može da odlučuje o dozvoli za terestrijalno emitovanje

Da je u pitanju zaobilaženje Zakona smatra i profesor Rade Veljanovski, koji je učestvovao u izradi poslednjeg Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.

“Potpuno je jasno da je to nezakonito, jer to Telekom to ne može da uradi na svoju ruku – da nekim privilegovanim medijima dopusti mogućnost da oni budu bliže auditorijumu nego neki drugi mediji. Zakon o elektronskim medijima je vrlo jasan – dozvole za terestrijalno emitovanje koje krajnji korisnici mogu da primaju putem antene može da izda samo Savet REM-a”, naveo je on.

Veljanovski smatra da niko drugi ne može nijednom pružaocu medijske usluge tako nešto da omogući, bez obzira na to da li on to tehnički može.

On je dodao da po Zakonu, garanciju da će besplatno primati signale od pružalaca medijskih usluga ima samo javni servis, koji ovu uslugu ne može da naplaćuje. Besplatno terestrijalno emitovanje onima koji nisu dobili dozvolu na konkursu, s druge strane, kako je istakao Veljanovski, nije Zakonom dozvoljeno.

REM bez odgovora

UNS se obratio REM-u i pitao ih po kom osnovu se pojedinim televizijama dozvoljava besplatno terestrijalno emitovanje, kada Član 103 Zakona o elektronskim medijima, propisuje da se to pravo stiče isključivo putem javnog konkursa, bez izuzetaka.

UNS je takođe pitao da li su Telekom ili ETV, budući da distribuiraju kanale preko paketa Antena plus, dostavljali REM-u informacije o broju priključaka (korisnika). Odgovor nismo dobili.

Komisija za zaštitu konurkencije: Zakonom o zaštiti konkurencije nije regulisana nelojalna konkurencija

Osim pitanja zakonitosti, ovo otvara i pitanje zaštite konkurencije jer, kako je ukazala Konstantinović, ono što je propisano Zakonom ne važi jednako za sve.

Televizije koje preko javnih konkursa dobijaju regionalne ili nacionalne dozvole, plaćaju propisane naknade za pokrivanje teritorije, dok su emiteri kojima je omogućeno da besplatno budu dostupni auditorijumu putem antene u privilegovanom polođaju

UNS se zato obratio Komisiji za zaštitu konkurencije i pitao u kojoj meri praksa emitovanja kanala van dozvoljene zone predstavlja akt nelojalne konkurencije i narušava tržišnu ravnopravnost. UNS je pitao i može li Komisija za zaštitu konkurencije pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kako bi zaštitila emitere koji trpe štetu na tržištu.

Iz ove Komisije naveli su da je sve to regulisano Zakonom o elektronskim medijima i Zakonom o elektronskim komunikacijama, koje sprovodi i nadzire Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Dodali su da Komisija za zaštitu konkurencije ne može da pokreće i vodi postupak za akte i radnje koje nisu regulisani Zakonom o zaštiti konkurencije, već drugim zakonima.

„Koristimo ovu priliku da ukažemo na to da je važno napraviti razliku između zaštite konkurencije i takozvane nelojalne konkurencije. Komisija za zaštitu konkurencije štiti konkurenciju kao proces ‘takmičenja’ na tržištu, a ne pojedinačnog konkurenta od svakog postupanja drugog učesnika koje on smatra nepoštenim ili nelojalnim“, naveli su oni.