Nakon smene vlasti: Vreme je da saznamo ko su bili doušnici tabloida iz tužilaštava, policije i BIA

Da nije bilo Skaj poruka i svedočenja iz istraga koje su objavljivali nezavisni mediji, javnost ne bi saznala za razmere korupcije, kriminala i zloupotreba vlasti. Ipak, tokom režima Aleksandra Vučića tužilaštva su, kao produžena ruka vlasti, uglavnom reagovala samo kada bi poverljive informacije objavili profesionalni novinari, upozoravajući ih da time ugrožavaju istrage.

S druge strane, kada bi to odgovaralo vlastima naprednjaka, onda bi službene beleške, iskazi, tajni snimci i privatni podaci građana nesmetano završavali u prorežimskim tabloidima, gde su korišćeni za političke obračune i targetiranje kritičara vlasti. Na takva curenja tužilaštva su ćutala.

Recimo, kada je Radar objavio iskaze iz istrage ubistva na Senjaku, Više javno tužilaštvo je upozoravalo da je istraga „opasno ugrožena“. Međutim, kada je Informer uživo čitao navodne policijske izveštaje, kada je snimak BIA istovremeno emitovan na pet televizija ili kada je sam predsednik iznosio detalje iz istraga, reakcija nije bilo.

Čak i kada je u avgustu ove godine VJT najavilo postupak zbog curenja informacija iz istraga, nije preciziralo na koje slučajeve misli. Jedini poznati slučaj iz tog perioda u kojem je javno pokrenut postupak bila je krivična prijava protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića koji je kritikovao vlast i govorio o upotrebi zvučnog topa.

Razlika između otkrivanja zloupotreba u javnom interesu i doturanja poverljivih podataka radi političkih obračuna bila je očigledna, ali je tužilaštvo prema njima postupalo po različitim aršinima. Nakon promene vlasti i početka kontrole rada tužilaštava, otvara se pitanje hoće li se konačno ispitati odgovornost onih koji su tabloidima godinama dostavljali poverljive informacije, ali i onih koji su takvu praksu tolerisali i štitili.

Cenzolovka u nastavku donosi neke od najdrastičnijih primera curenja poverljivih informacija iz državnih institucija u prorežimske medije prethodnih godina.

Senjak

Najočigledniji primer je istraga ubistva Aleksandra Nešovića, ubijenog 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku. VJT je 2. juna navelo da je o tom slučaju izdalo 21 saopštenje, a Insajder je dan kasnije izbrojao 23. U pet od njih tužilaštvo je pozvalo medije da izveštavaju profesionalno i ne ugrožavaju tajnost istrage.

Najoštrije je bilo saopštenje od 28. maja. Tužilaštvo je tada tvrdilo da je istraga „opasno ugrožena” zbog objavljivanja iskaza osumnjičenih i svedoka. Posebno su izdvojili tekst „jednog nedeljnika”. Iako ga tužilaštvo nije imenovalo, bilo je jasno da je reč o Radaru koji je tog dana objavio iskaze šestoro osoba.

Tekst Radara naslovljen „Kako se Veselin Milić branio u tužilaštvu” je par ekselans od javnog značaja, naročito jer je dvanaest dana ranije VJT saopštilo da se svi, osim Veselina Milića, brane ćutanjem. Tekstovi Vuka Z. Cvijića dokazali su da ta zvanična informacija nije bila tačna.

Tužilaštvo je sredinom juna u odgovoru RTS-u navelo da je krivična prijava „u pojedinim delovima bila netačna” i da u vreme saopštenja od 16. maja nije imalo dokaze da je Milić pozvao Nešovića da dođe bez obezbeđenja.

Takođe, saopštenja tužilaštva nije bilo kada je tada predsednik Aleksandar Vučić u izjavi za RTS iznosio detalje istrage, odnosno kazao da je pronađeno telo „99,9 odsto“ Nešovićevo, pre DNK potvrde, i opisao kako je telo paljeno i betonirano, uz napomenu da prenosi ono što čuje od policajaca.

Prigušivanje zvučnog topa

Tužilaštvo je gonjenje onih koji su govorili o zvučnom topu najavilo još 17. marta 2025, dva dana posle protesta, a 19. juna 2026. naložilo je i razgovore sa svima koji su javno tvrdili da je top upotrebljen, čime je krug ljudi kojima se bavi proširen i na novinare i njihove sagovornike, iako je istraživački novinar Kristo Grozev još u aprilu 2025. za Cenzolovku rekao da je siguran da je neki oblik zvučnog oružja upotrebljen.

Provladini mediji su pritom unapred znali ko će biti pozvan, a vojni analitičar Aleksandar Radić je za pretres sopstvenog stana saznao iz Informera, koji je potom emitovao i tajno snimljene kadrove njega i njegove maloletne kćerke, posle čega je Radić napustio Srbiju.

VJT je u julu, u saopštenju o krivičnoj prijavi protiv njega, navelo i inicijale novinara N1, RTS-a i Bete i delove njihove prepiske sa njim. Novinarska udruženja i glavni urednik Bete Vojkan Kostić, kojem je poziv u policiju uručen dok je izveštavao sa pretresa Radićevog stana, ocenili su da je reč o zastrašivanju medija koji se bave zvučnim topom, a Advokatska komora Beograda upozorila je da VJT grubo ugrožava pretpostavku nevinosti, na šta je tužilaštvo uzvratilo optužbom da komora vrši pritisak na tužioce.

Maksimum političke zloupotrebe

Najdrastičniji primer kako materijal službe bezbednosti najpre postaje televizijski spektakl i politička poruka, a tek potom dokaz u postupku, jeste snimak sastanka novosadskih aktivista PSG-a i STAV-a. Taj snimak su, pošto je tadašnji predsednik Vučić najavio da očekuje da tužioci gledaju „večerašnju emisiju“ o „pripremanju državnog udara“, 13. marta 2025. istovremeno emitovali Pink, Informer, Prva, Studio B i Hepi, predstavljajući aktiviste kao „teroriste“.

Već sutradan je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, saopštenjem dostavljenim samo odabranim medijima, sadržaj snimka prenelo kao činjenicu, policija je uhapsila šestoro aktivista, a iz optužnog predloga se kasnije videlo da je razgovor snimila BIA, čiji je izveštaj tužilaštvu formalno predat tek dan posle emitovanja. Aktivisti su više od sedam meseci proveli u pritvoru i kućnom pritvoru, a šestorici njih sudilo se u odsustvu, sve dok ih Vučić krajem septembra 2026, usred predizborne kampanje, nije abolirao. Javnosti do danas nije poznato da je iko ispitao kako je materijal službe stigao do televizija pre nego do tužioca.

Medijska priprema upada na Univerzitet

Već dan posle smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 27. marta 2026, Informer je za tragediju optužio dekana Danijela Sinanija i rektora Vladana Đokića, a glavni urednik Dragan J. Vučićević uživo je čitao „policijski izveštaj“, čija autentičnost nikada nije potvrđena (a do kog je navodno došla „GOSI služba“ tog lista). Objavili su i fotografije preminule devojke i navode iz Sinanijevog saslušanja u policiji.

Dan pre nego što je VJT saopštilo nalaz obdukcije, Vučić je smrt studentkinje nazvao „ubistvom“, pozivajući se na detalje do kojih se moglo doći samo iz istrage. Na pitanja N1 da li tužilaštvo raspolaže takvom informacijom i da li je o tome komuniciralo sa predsednikom, VJT nije odgovorilo.

Iako su UNS i NUNS osudili Informer i druge provladine medije zbog političkog instrumentalizovanja tragedije uoči lokalnih izbora, nema podataka da je iko ispitivao kako su policijski izveštaj i navodi iz saslušanja dospeli do tabloida.

Slučaj Milojević: zapisnik kao demanti

Student istorije iz Jagodine Dragoslav Milojević, uhapšen 18. decembra 2023. na protestu ispred RIK-a zbog sumnje da je gurnuo direktora Republičkog zavoda za statistiku, već sutradan se našao u Kuriru, na „ekskluzivnom“ snimku ispitivanja na kojem vezanih ruku odgovara na pitanje ko ga plaća. Kurir i Alo potom su objavili i citate iz zapisnika pred tužiocem.

VJT je isti zapisnik zvanično iznelo tek 21. decembra, kada je trebalo osporiti Milojevićevu izjavu nezavisnim medijima da su ga tukli i da mu je iznuđena izjava da ga plaćaju Đilas i Tepić. Iako je Insajder upozorio da je, ako je snimak nastao u policiji, prekršen član 337 Krivičnog zakonika, a Nova kasnije pisala da je na njemu navodno prepoznat glas Marka Krička, ni tužilaštvo ni policija nikada nisu objasnili kako je snimak dospeo u tabloid.

Slučaj Sinđelić: demanti za sat vremena

Isto je reagovala i policija. Manje od sat vremena nakon što je studentkinja FPN-a Nikolina Sinđelić 15. avgusta 2025. na N1 ispričala da joj je, posle privođenja sa protesta, komandant JZO Marko Kričak u garaži zgrade Vlade pretio silovanjem i udarao je, MUP je „najoštrije demantovao“ te navode. Ministar Ivica Dačić ju je okrivio da je pozivala na napad na policiju, a direktor policije Dragan Vasiljević javno je stao u Kričkovu odbranu.

Usledila je kampanja diskreditacije u kojoj su se na mrežama pojavile njene intimne fotografije, za koje su studenti tvrdili da je počela da ih širi bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, a urednik TV Informer Dragan J. Vučićević prikazivao ih je i komentarisao uživo u programu. Iako je Rektorski kolegijum tražio od vrhovne tužiteljke da naloži istragu, a Sinđelić podnela krivičnu prijavu protiv Krička, istraga je, prema Insajderu, zastala posle saslušanja nje i dvoje njenih kolega.

Saopštenje kao opomena

Ovakva saopštenja tužilaštva i policije deluju i kao sredstvo pritiska. Istraživačkim novinarima i profesionalnim medijima poručuju da su pod lupom, a javnosti da je objavljivanje dokumenata od javnog interesa sumnjivo.

Tužilaštvo ume i brzo da reaguje, kao sredinom oktobra 2025, kada je, nakon predsednikove javne kritike policije, odmah formiralo predmet zbog fotografije zapisnika iz istrage o uceni bivšeg fudbalera, ili u aprilu 2025, kada je istog dana posle emitovanja snimka sa plenuma na Medicinskom fakultetu na TV Informer naložilo MUP-u i BIA da prikupe obaveštenja o studentima, koji su, kako se ispostavilo, „planove“ podmetnuli da bi otkrili ko ih odaje.

Kada je, međutim, Informer u avgustu ove godine objavio tajno snimljen razgovor novosadskih studenata, uz njihova imena, a advokatska kancelarija Tomanović zatražila od VJT da objasni kako tabloid raspolaže snimkom iz tužilačkih spisa koji nema ni odbrana, odgovor tužilaštva nije zabeležen.