Zakon će legitimisati funkcionersku kampanju

Ovo ubrzano menjanje zakona iznenadilo je i one koji se materijom medijske regulative bave ili stručno ili kao zainteresovani politički akteri, s obzirom da predložene izmene imaju direktne veze sa izbornim procesom.

U Predlogu izmena nalaze se dve odredbe kojima treba izmeniti, odnosno dopuniti član 47 Zakona o elektronskim medijima, od kojih prva odredba na korektan način predviđa poštovanje zabrane političkog oglašavanja van izborne kampanje, a druga odredba govori o pojavljivanju nosilaca javnih funkcija u predizbornij kampanji.

Ta druga odredba kaže da „deset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike isl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave“.

Na prvi pogled to znači zabranu „funkcionerske kampanje“, kako se ovaj fenomen naziva u Srbiji i o kome se govori već više od dve godine.

Prekomerno, skoro svakodnevno javno eksponiranje najviših funkcionera, od predsednika države, premijerke, ministara i drugih nosilaca javnih funkcija, bezbroj puta je okarakterisano kao permanentna politička kampanja vlasti, odnosno vladajuće koalicije, koja utiče na javno mnjenje i stvara nedostižnu prednost u odnosu na sve ostale političke aktere.

Pošto se o tome s razlogom i sa mnogo argumenata odavno govori, a predstavnici opozicije najčešće upravo taj problem ističu kao jedan od najznačajnijih koji izborne uslove čini nedemokratskim, eto, udovoljeno je njihovim zahtevima.

Deset dana!

Svakodnevno pojavljivanje Aleksandra Vučića u raznim pseudodogađajima, koje smišlja njegov promotivni tim, u kojima on postavlja kamene temeljce, seče vrpce na novim fabrikama, otvara bolnice, ćaska sa malim karatistima ili povlači po koji potez na šahovskoj tabli sa mališanima, a svaku priliku koristi da saopšti političke stavove o zelenim protestima, medijima, Republici Srpskoj, naoružavanju vojske, Kosovu, evrointegracijama, u najvećoj meri nije deo njegove ustavno-pravne agende.

Tolika količina permanentne promocije za predsednika države i njegovu stranku ne dešava se čak ni u predsedničkim političkim sistemima. Demokratska, pravna, džentlmenska pravila, pisana i nepisana, poštuju se.

U nedavno vođenom međustranačkom dijalogu na dva koloseka, sa evroparlamentarcima i bez njih, ovaj drugi razgovor rezultirao je Sporazumom u kome je navedeno da treba izmeniti Zakon o sprečavanju korupcije i u njemu naveden sličan sadržaj o zabrani izveštavanja o javnim skupovima na kojima funkcioneri otvaraju puteve, mostove, škole, bolnice…

Ovaj detalj je zloupotrebljen da se brže bolje i u jedan medijski zakon unese slična formulacija i tako „udovolji zahtevima opozicije“.

Tako smo dospeli u potpuno apsurdnu situaciju da je opozicija prihvatila zabranu funkcionerske kampanje u poslednjih deset dana pred dan izbora, što ni izdaleka nije dovoljno, što, u ovom aspektu, nikako ne poboljšava izborne uslove i što je daleko od evropskih standarda, a i naših zakona.

Koja opozicija je to prihvatila?

Pa ona koja je učestvovala u razgovoru bez učešća parlamentaraca, dakle jedan mali deo opozicije.

U svojoj razjedinjenosrti, usitnjenosti, priličnoj dezorijentisanosti, političke stranke i organizacije opozicije, ipak su bile jedinstvene u stavu da izborni uslovi treba da se promene i mnogo pre raspisivanja izbora, pominjalo se najmanje šest meseci, a cele ove godine izričito je zahtevano da se prekine sa funkcionerskom kampanjom.

Stručnjaci su podsećali na princip evropskog regulatornog okvira za medije da u periodu celokupne predizborne kampanje „mediji ne smeju da pružaju privilegovan tretman javnim vlastima u programima“.

Dakle ne samo onima koji će biti na izbornim listama, nego i onima koji su trenutno aktuelni nosioci funkcija.

Posle svega toga dobićemo zabranu funkcionerskih privilegija samo deset dana pred dan izbora, čime je zapravo legitimisana funkcionerska kampanja u celom preostalom periodu.

Poslednjih deset dana nikako nije dovoljno da se zaboravi gromoglasna promocija privilegovanih i uspostavi bilo kakva ravnoteža među učesnicima izborne utakmice, što ruši sve principe ravnopravnosti, jednakosti, nediskriminacije.

Ako se ovakva odredba usvoji, a sva je prilika da hoće, biće to još jedna pobeda vlasti nad opozicijom, koja će u celini trpeti nesagledive posledice, a uz nju i ukupna javnost, građani, birači, bez obzira što je do takvog epiloga došlo nesnalaženjem, neznanjem i nekompetentnošću nekoliko političkih stranaka.

Autor je profesor FPN u penziji i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma