„Oni su silovateljsko-sektaška lista”: Šta piše u izveštaju o TV Informer zbog kojeg je Vučićević napao analitičarku REM-a 
Dragojlo o intervjuu sa članom SNS: Marjanovićeva ispovest razara partokratiju SNS-a iz prve ruke 
Bojana Anđelić, izvršna urednica Nova.rs: Umorni smo, ali rešeni da istrajemo 
Ratko Femić: Dobili smo okupacionog, oktroisanog urednika 
Savet REM-a nije doneo nijednu odluku po prijavama protiv Informera 
Pred sud godišnje stigne više hiljada tužbi protiv medija. Procesi traju predugo, odštete za kršenje nečijih prava su niske, pa izostaje bilo kakva satisfakcija. S druge strane je rekordan broj prijavljenih napada na novinare, a slaba ili nikakva reakcija nadležnih, zaključeno je na predstavljanju novog istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja na sudu
Decenijama od globalne popularizacije pretplata na medijske sadržaje i donacija publike, mediji u Srbiji i dalje ne zarađuju dovoljno od takvih modela da bi bili samoodrživi. Iako se ovaj vid finansiranja u svetu nezavisnih medija smatra idealom, deo njih odbija da zatvori sadržaj iza pejvola smatrajući da informacije od javnog interesa treba da budu dostupne svima.
Firme čiji je vlasnik Danilo Babin dobile su na pokrajinskom medijskom konkursu skoro 11 miliona, Ognjane Starović, sestre ministra Nemanje Starovića, dva, dok je televizija čiji su vlasnici Saša Blagojević i Dragan J. Vučićević četiri miliona dinara
Novac za medijske projekte u Aleksincu otišao je firmama i medijima iz Niša, Užica i Novog Sada, dok su lokalni aleksinački mediji dobili tek toliko da mogu da stave ključ u bravu. Petoro novinara Radio Aleksinca i portala Al pres, koji praktično zavise od lokalnog novca, od juna su na birou, a vlasnik ovih medija smatra da se vlastima ne dopada što prate proteste.
Vladimir Ðukanović od novinara Radara Vuka Cvijića traži 1,1 milion dinara zbog objavljivanja službene beleške policijskog inspektora Slobodana Milenkovića, u kojoj se navodi da je poslanik SNS inspektoru nudio mito za zataškavanje slučaja Jovanjica. Sud je odbio da sasluša inspektora Slobodana Milenkovića
Najveće iznose u glavnom gradu Vojvodine dobili upravo mediji koji na lokalu izbegavaju da pišu kritički o vlastima, na čelu sa Novosadskom TV
Šta zapravo znači biti novinar ili novinarka danas u Srbiji, o tome šta sve stoji iza „samo jedne objave, samo jednog pitanja i samo jednog odlaska na teren“, o motivima za pisanje teksta kojim je dramatično upozorila na težak položaj odgovornih novinara i kvalitetnih medija, za Cenzolovku govori Vladimira Dorčova Valtner, urednica Storytellera
Istraživački dokumentarci u svetu odavno su izašli iz niše tradicionalnog novinarstva i zauzeli mesto na vodećim striming platformama. Izuzetno važne priče za građane, opsesija publike „true crimes” pričama, kvalitetna produkcija – objašnjavaju njihovu sve veću popularnost
Mediji u vlasništvu Vladana Stefanovića, kao i televizija Yu Eco i Fondacija Panonija, dobili su ukupno 152 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra) na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata koje je Grad Subotica raspisivao tokom poslednjih deset godina, pokazuje analiza Cenzolovke. Ova mala grupa medijskih izdavača je dobila više novca nego preostalih 70 podnosilaca medijskih projekata.
Dok u Srbiji nema ko da reaguje na skandalozne emisije TV Informer, jer Savet REM-a ne postoji, crnogorski AMU demonstrira kako odgovoran regulator treba da radi: „zamračio” je ovu tzv. televiziju zbog niza emisija u kojima podstiče na nasilje, netrpeljivost i diskriminaciju. Među njima je i video Centra za društvenu stabilnost, u kom je obnova nezavisnosti Crne Gore predstavljena kao bolest, izdaja i „izmišljena sloboda”. Istovremeno je kaznio crnogorske TV Prva i Adria sa po 10.000 evra
U Srbiji radio sluša 66,3 odsto građana, ali se vesti sa ovog medija retko analiziraju. Na radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom predstavnici vlasti se pojavljuju kao glavni akteri u više od 70 odsto vesti, dok se opozicija nije pojavila nijednom
Nakon što je vranjsko javno preduzeće Urbanizam i izgradnja nedavno ponovo poseklo kablove privatnog kablovskog operatera Jotel i bez interneta i televizije ostavilo oko 500 korisnika, Privredni sud u Leskovcu je doneo privremenu meru kojom im je zabranio dalju seču mreže i naložio da sve vrate u funkcionalno stanje. Direktor Jotela Dragan Ilić za Cenzolovku kaže da se gubitak meri u milionima dinara, a za godinu dana uništeno je više od pola infrastrukture u Vranju, uključujući i dvadesetak drvenih bandera u njihovom vlasništvu. Lokalni odbornici opozicije još od početka sumnjaju da je cilj da se Vranje ostavi u medijskom mraku uoči parlamentarnih izbora, budući da je Jotel među operaterima na lokalu koji u ponudi ima N1 i Novu S.
Presuda po kojoj Slavko Ćuruvija fondacija treba da plati više od milion dinara odštete zbog povrede ugleda i časti osobama kojima se sudilo za ubistvo, veoma je jeziv razvoj događaja, koji bi mogao da utiče i na napore da se Slavkovo nasleđe, priča i iskustvo ne zaborave, u intervjuu za Cenzolovku kaže Nik Vilijams, službenik za politiku i kampanje organizacije Indeks cenzure (Index on Censorship).
Kvalifikovanje italijanskog političara Sandra Gocija kao „šiptarskog lobiste”, novinara Verana Matića kao „arhitekte obojene revolucije”, a organizacija civilnog društva kao „paralelnih centara moći bez odgovornosti” – samo su neki od delova tekstova u kojima je više medija, prema Savetu za štampu, prekršilo novinarski kodeks.
Na najnovijem konkursu za projektno sufinansiranje u Nišu, od dodeljenih 100 miliona dinara, četvrtinu je dobila firma INI Media za sajt nistv.rs. Ovo je firma koja stoji iza istoimenog prorežimskog kanala Niš TV, koji ni nema dozvolu za emitovanje, ali dobija novac od države. Odmah potom je TV Zona Plus, u vlasništvu sina Bratislava Gašića, koja je dobila 20 miliona dinara. Grad Niš je, inače, od 2015. godine do danas na konkursima podelio skoro 7 miliona evra medijima, od čega su najbolje prošli oni naklonjeni vlastima - za sedam najvećih otišlo je 2,5 puta više para nego za preostalih sto dobitnika ukupno.
Bivša ministarka poljoprivrede i bivša direktorka „Infrastrukture železnice” Jelena Tanasković danas je u iskazu po svojoj drugoj tužbi protiv KRIK-a rekla da ju je najviše pogodilo što čitaoci mogu da steknu utisak da je odgovorna za smrt 15 ljudi, nastradalih nakon pada nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu. Svoju odbranu iznela je i autorka teksta, novinarka i zamenica urednika KRIK-a Bojana Jovanović, koja navodi da je u pitanju još jedna SLAPP tužba i vid pritiska na njenu redakciju, jer u tužbi nije osporena istinitost navoda teksta.
U programima Pinka i Informera, na naslovnoj strani Srpskog telegrafa, prvim stranama Večernjih novosti i u tekstovima više tabloidnih portala – danima su se nizali komentari, prozivke i uvrede na račun Mile Pajić.
