Skupštinski odbor pozvao nezavisne članove da se vrate u Savet REM-a: Ostavke im nisu verifikovane

Odbor je i na predlog poslanice Narodnog pokreta Srbije Ivane Rokvić sastavio zaključak kojim poziva četiri izabrana člana koji su u decembru podneli ostavke da se vrate na ove funkcije.

„Odbor smatra da ne postoje pravne smetnje da četiri člana Saveta REM-a dostave izjašnjenje da prihvataju članstvo i da nastavljaju da vrše funkciju, s obzirom na to da ostavke nisu konstatovane i verifikovane na sednici Narodne skupštine. Odbor smatra da su četiri člana Saveta REM-a, koji su podneli ostavke, legitimno izabrani na svoje funkcije i da treba da ostanu članovi tog tela u skladu s čim ih poziva da svoje ostavke zvanično povuku”, navodi se u zaključku.

Ostavke su usledile upravo zbog problema u kategoriji saveta nacionalnih manjina.

Izbor je u ovoj kategoriji ponovljen u novembru ’25, nakon što Skupština nije za člana izabrala jednog od kandidata koje su predložili bošnjački i albanski savet. U novom pokušaju „u igru” su ušli kandidati romskog i mađarskog nacionalnog saveta.

Tada je četvoro od osam novih članova Saveta REM-a podnelo ostavke zbog, kako su rekli, nepoštovanja zakona, pošto Skupština nije izabrala devetog člana među prethodno legitimno utvrđenim kandidatima nacionalnih saveta.

Kako su posle toga u Savetu ostala samo četiri člana, nije postojala potrebna većina (6) da bi se konstituisao novi saziv.

Zašto sad?

Predsednica Odbora Nevena Đurić je istakla da je važno da se brzo odluči o predlogu saveta nacionalnih manjina, što je navela kao razlog zašto je sednicu sazvala brže od Poslovnikom predviđenih rokova.

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović tražio je od Đurić da objasni koje su to „brojne kritike i primedbe” na račun procesa izbora u ovoj kategoriji, zbog kojih vladajuća većina sada insistira da se poništi odluka o izboru člana na predlog nacionalnih saveta, koju je ranije branila.

Đurić nije želela da nabraja „mnoge primedbe“ i pored Lazovićevog insistiranja, ali je istakla da je ključni razlog to što ove godine slede izbori za članove nacionalnih saveta.

„Odbor zaključuje da postoje opravdani razlozi da se sa izborom devetog člana Saveta Regulatora sačeka do konstituisanja novih saziva nacionalnih saveta, koji će imati pun i na izborima proveren legitimitet, da učestvuju u predlaganju kandidata za devetog člana Saveta Regulatora”, piše u predlogu odluke koju je danas Odbor usvojio, a u koju je Cenzolovka imala uvid.

Iako se složio sa tim da je potrebno poništiti ponovljeni izbor u kategoriji nacionalnih saveta, Lazović je ocenio da je ta odluka „farsa” i „pozorište za Evropsku uniju”.

Cenzolovka je već pisala o tome da je pitanje Saveta REM-a „oživljeno” poslednjih nedelja, nakon što je više evropskih zvaničnika istaklo formiranje novog saziva kao jedno od ključnih uslova za napredak Srbije na putu evrointegracija i dobijanje 1,6 milijardi evra iz Plana rasta, predviđenog Reformskom agendom.

Šta se desilo sa nacionalnim savetima?

Nakon višemesečnih pregovora, uz posredstvo Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), vladajuća većina u Odboru i nezavisni predlagači su, u drugom pokušaju izbora Saveta REM-a, pronašli zajednički jezik i utvrdili ko od predloženih kandidata i predlagača ispunjava zakonske uslove da bude deo tog procesa.

Novi problem je nastao u narednoj fazi – kada su predlagači unutar svake od devet kategorija pojedinačno morali da, od svih predloženih imena, izaberu dva kandidata između kojih će Skupština birati po jednog za članstvo u Savetu.

Prvi dan dogovaranja je prošao mirno, ali se sve poremetilo drugog, pri odlučivanju u kategoriji saveta nacionalnih manjina. Tada je na sastanak došlo devet predstavnika ovih saveta, koji uopšte nisu učestvovali u prethodnim fazama procesa, i svi zajedno podržali kandidata mađarskog saveta Ištvana Bodžonija.

Deo učesnika ovog procesa ukazivao je na to da devet dodatnih predlagača nisu ovlašćeni da odlučuju u ovoj kategoriji, jer nisu učestvovali u procesu u skladu sa zakonom. Bez njihovih glasova, konačan zbir bi bio drugačiji, pa bi u skupštinsku proceduru ušli kandidati albanskog i bošnjačkog saveta Ljumturije Ameti i Muhedin Fijuljanin.

Odbor je, na kraju, u skladu sa kritikama poništio „fantomske” glasove, pa je kandidat Mađara isključen iz dalje trke za članstvo.

Na javnim razgovorima sa kandidatima, pre glasanja u Skupštini, potpredsednica Skupštine Elvira Kovač pozvala je vladajuću većinu da glasa za osam kandidata, a bojkotuje kategoriju saveta nacionalnih manjina zato što nije prošao mađarski kandidat. To se na kraju i dogodilo.

Odbor je potom ponovio ceo proces u kategoriji saveta nacionalnih manjina, kada su izabrana dva kandidata: Sreten Jovanović na predlog romskog nacionalnog saveta i ponovo Ištvan Bodžoni na predlog mađarskog.

Članovi Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković uslovili su svoj ostanak u Savetu time da Skupština u kategoriji nacionalnih manjina glasa između prvobitno utvrđenih kandidata albanskog i bošnjačkog saveta. To bi, kako su saopštili, „omogućilo zakonito i legitimno okončanje izbora u devetoj oblasti” i tako bi izabrali „preostalog člana koji će obezbediti zakonski uslov nezavisnosti Saveta REM-a”.

Kako to nije učinjeno, njih četvoro je podnelo ostavke.

Preostala četiri izabrana člana Miloš Garić, Milan Petković, Stevica Smederevac i Snežana Miljković nisu bila dovoljna da se formira novi saziv, jer je za to potrebna većina od šest članova.

U međuvremenu, iako Savet ne radi, njih četvoro redovno prima naknadu za ove funkcije u visini dve prosečne plate mesečno, otkrila je Cenzolovka.

Savet jedan od uslova za napredak i novac iz EU

Izbor člana saveta nacionalnih manjina – koji je danas i zvanično obustavljen – stoji u mestu od decembra prošle godine, kada su se na javnim razgovorima predstavili kandidati Jovanović i Bodžoni.

Odbor je pokušao da popuni i četiri mesta u Savetu upražnjena nakon ostavki, ali je proces prekinut u januaru ’26. i od tada gotovo da se i nije pominjao.

Pitanje formiranja Saveta Regulatora oživljeno je poslednjih nedelja, a posebno nakon Samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu. Više evropskih zvaničnika ističe važnost formiranja novog saziva Saveta kao jedan od uslova za napredak Srbije na putu evrointegracija (otvaranje Klastera 3), ali i za dobijanje 1,6 milijardi evra iz Plana rasta, predviđenih Reformskom agendom.

Pre nekoliko dana se tome pridružila i Parlamentarna skupština Saveta Evrope, koja je u rezoluciji o Srbiji izrazila zabrinutost zbog nepostojanja Saveta REM-a i pozvala nadležne da „preduzmu sve neophodne korake” da upražnjena mesta zauzmu članovi „sposobni da štite medijski pluralizam”.